Негативни трендови присутни су од почетка ове године

Број запослених у Републици Српској је у паду након скоро четири године, показују подаци Завода за статистику Републике Српске. Истраживали смо шта је узрок томе, те како ће то утицати на нашу привреду, а прије свега грађане који се свакодневно боре за опастанак.

У прва три мјесеца ове године, у односу на трећи квартал 2023. године, број запослених у Српској пао је за пар хиљада. Међутим, губитком посла нису угрожени само ти радници него у просјеку три или четири пута више људи, онолико колико живи од њихове плате.

“Овдје ни запослени не живе како треба.”

“Јако је тешко у овом времену опстати са једном или без икаквих плата.”

“Ако фирмама смање порезе, ислим да ће и људи боље живјети и добити бољу плату.”

“Нема перспективе, за омладину, за будућност.”

То су само неки од коменрата грађана.  

“Највеће смањење броја запослених имали смо у прерађивачкој индустрији гдје је око 2000 мање запослених”, каже Славица Марковић, директор Подручне привредне коморе Републике Српске

Повећање минималне цијене рада јесте један од узрока пада броја запослених али није једини. Бројни су други разлози, сматрају стручњаци.

“Негативни трендови постоје још од почетка године. Имамо смањење извоза, повећање увоза, повећање спољнотрговинског дефицита, а све то негативно утиче на комплетну слику привреде Републике Српске”, објашњава Марковићева.

На увећање трошкова производње утицали су и дугогодишње технолошко заостајање јер се мало инвестира у привреду и нове технологије, а велики проблем је и наша економска дипломатија, каже економиста Миленко Станић.

“Наше многобројне амбасаде и представништва које троше много финансијских средстава ништа нису учиниле у смислу отварања нових простора, нових тржишта, у условима евидентних застоја која имамо на тржишту западне Европе и ЕУ. Нису пронађена нова алтернативна тржишта и за инвеститоре и за извозне активности наших привредних субјеката”, мишљења је Станић.

На те факторе се надовезују унутрашњи проблеми и односи према привреди, истиче Станић, додајући да наш економски и друштвени систем у фокусу имају политику, а не привреду.

“Као посљедицу тога имамо стално урушавање привредне активности, поготово кад је ријеч о крупним привредним субјектима који чине окосницу привредног система и који би требало да вуку економију напријед. Многи такви привредни системи су посрнули, биљеже значајне губитке, неки се затварају, а немамо отварање нових привредних субјеката”, наводи професор Станић.

“С тачке гледишта, овдје апсолутно ништа не функционише. Ту би требало да се промијени доста тога”, мишљења је један Добојлија, док његова суграђанка додаје да мора да одлучи да ли ће остати овдје или ће отићи.

Пад броја запослених додатно ће смањити разлику између броја радника и пензионера, који су се опасно приближили један другом и пријете да угрози читав систем.

Ако томе додамо изборе који долазе, а који у фокус умјесто привреде стављају подршку листама, прогнозе нису нимало оптимистичне, па до краја године можемо очекивати наставак негативног тренда у свим наведеним областима, закључује Станић.

(БН) Фото: БН