Млади све мање заинтересовани за природне науке

Заинтересованост младих за природне науке се смањује. То потврђује и број уписаних студената на Природно-математички факултет у Бањалуци. На првом уписном року нико није уписао смјер Физика. Због чега заинтересованост пада, иако овај смјер нуди сигурно запошљавање?

Република Српска 10.08.2024 | 12:55

Физичарки, хемичари и биолози промијенили су свијет, јер су изуми и открића олакшали и испасили животе. И данас су сваком друштво, па тако и нашем, стручњаци из области природних наука јако потребни, јер се налазимо пред многим технолошким и природним изазовима. Ипак, заинтересованост за ове науке није велика.

„Највећа заинтересованост је била за студијском програму Математика-информатика, затим Географија, Биологија и Просторно планирање. На првом року за студијски програм Физика нисмо имали заинтересованих кандидата, али према неким најавама очекујемо да ћемо у другом року, односно на пријемном испиту, имати кандидате“, рекао је декан Природно-математичког факултета из Бања Луке проф. др Радослав Декић

За успјешно бављење природним наукама потребна је, прије свега, љубав. Поред главног мотива, ту су економски и друштвени факотри. Природне и хуманистичке науке такође имају и друштвени статус, тврде социолози.

„Перципирају се као мање престижна или мање битна у друштвеном контекст, што резултира мањом заинтересованошћу за ове области. Ту је и фактор образовног система, јер ако ученици у средњој школи немају прилику да се упознају са хуманистичким или природним наукама на интересантан начин, мала је вјероватноћа да ће се одлучити за студије из тих области“, мишљења је социолог Мирјана Чеко.

Да стање није задовољавајуће ни на друштвеним факултетима показују званични подаци према којима се број студената на неким студијским програмима смањио. Када је ријеч о студијском програму Физика треба посебно узети у обзир економски фактор, јер млади физичари не чекају дуго на запошљавање.

„Ми имамо потражњу прво када су у питању школе, а онда клинички центри. У неком сегменту радиологије су запослени наши бивши студенти физике“, објашњава Декић.

Од академске 2012/2013. до 2022/2023. године Република Српска је остала без скоро 18 000 студената. Ако се овај тренд настави, многим наукама, али и науком која је освијетлила свијт неће имати ко да се бави.

(БН) Фото: