У неким општинама нико неће у бирачке одборе

Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ средином ове седмице поново је расписала јавни конкурс за именовање предсједника бирачких одбора и њихових замјеника јер се, како сазнајемо, у појединим општинама нико није пријавио да буде у том одбору.

Босна и Херцеговина 10.08.2024 | 08:30

Из тог разлога, представници ЦИК-а жељели су да понове конкурс само у тим локалним заједницама, али је ускоро донесена одлука да то иде на територији читаве БиХ, јер су према овој институцији почеле пристизати притужбе и на оне кандидате који желе да буду чланови бирачких одбора, па су се у ЦИК-у забринули да можда неће имати довољан број кандидата да покрију сва бирачка мјеста.

А тих кандидата на првом расписаном конкурсу било је 7.500, што је било довољно за именовање предсједника свих бирачких одбора, али не и њихових замјеника, јер у БиХ, према подацима ЦИК-а, има око 5.600 биралишта.

"У неколико десетина општина је било да нисмо имали кандидате, што опет није превише. У 100 општина је било довољно кандидата за предсједнике. Онда је план био да објавимо поновни оглас заправо само у тим општинама у којима се није пријавио довољан број кандидата, али су онда на кандидате који су се пријавили почели пристизати приговори из разних разлога, те смо се одлучили да поновимо процес и нађемо додатне снаге", каже за "Независне новине" Ирена Хаџиабдић, предсједница ЦИК БиХ.

Док се траже додатне снаге, ЦИК ће се и те како морати да се позабави енормним бројем приговора на оне који су се кандидовали за мјеста у бирачким одборима.

Ради јавности, кратко ћемо подсјетити да свако ко жели бити именован за предсједника или замјеника предсједника бирачког одбора, поред испуњења неопходних услова, не смије бити члан ниједне политичке странке, не смије обављати дужност у органима политичке странке, удружења или фондације која је организационо или финансијски повезана са странком, нити смије бити укључен у било какве политичке активности.

Управо политичка пристрасност једна је од најчешћих притужби коју добија ЦИК БиХ.

"Притужбе се односе на то да су кандидати активни у неким странкама и зато не могу бити именовани у одбор. Поред тога, жале се и сами кандидати, а дио њих приговара зато што нису узети у обзир као кандидати. Неке смо одбили јер нису доставили неопходну документацију, па сад покушавају да то исправе па да их уврстимо као кандидате. Један дио кандидата добија приговоре да су пресуђени ратни злочинци. Тога је исто било, не превише, али је сигурно један такав случај био", појашњава Хаџиабдићева.

Притужбе на избор у бирачке одборе ЦИК-у је слао и Небојша Вукановић, предсједник листе За правду и ред. Само у Требињу ова странка је пријавила десетине примјера.

"Вјеровали или не, ми смо у Требињу нашли 28 од 98 истакнутих чланова и функционера само владајућег СНСД-а, не рачунајући остале странке, који су постали чланови одбора. Имамо примјер да је на чело бирачког одбора именован предсједник младих СНСД-а. Имате људе који су били на листама, начелници одјељења, и да не набрајамо даље. Е сада остаје да се види шта ће ЦИК урадити са тим пријавама", каже Вукановић.

У разговору за "Независне" он поручује да је комплетна прича о непристрасним бирачким одборима од самог почетка осуђена на пропаст.

"Овдје гдје се владајућа странка хвали тиме да има чланова као половину укупног броја становника Републике Српске, јасно је да се за мјесец дана не може наћи неколико хиљада тзв. нестраначких или политички неопредијељених људи. То је само лист којим Шмит и ЦИК покушавају прикрити неспособност да се проведу фер избори, а то је једино могуће скенирањем отиска прста, скенирањем листића, видео-надзором на свим бирачким мјестима", навео је Вукановић.

Иначе, Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ први пут од свог постојања надлежна је за избор чланова бирачких одбора, а то право дато јој је наметнутим измјенама Изборног закона БиХ од стране Кристијана Шмита, а кога Република Српска не признаје за високог представника. Али, без обзира на све, из ЦИК-а су увјерени да ће бити у позицији да заврше овај посао.

"Можда ће недостајати одређени број замјеника, али нисмо ни сигурни да ће нам бити потребни замјеници, јер ће већина предсједника сигурно радити свој посао, неће увијек бити случај да ће неко морати бити замијењен", навела је Ирена Хаџиабдић.

(Независне) Фото: Архива/Ајдин Камбер/Схуттерстоцк