"Семберци су увијек били људи отвореног срца"

Сваки становник Бијељине требао би да прочита зборник  научних радова “Бијељина у 20. вијеку”, јер је у њему исписана историја овог града, рекао је уредник зборника професор доктор Димитрије Ћеранић гостујући у Јутарњем програму БН ТВ.

У зборнику на 600 страна исписана је историја Бијељине. Уредник овог дјела каже да су се аутори потрудили да открију истину. Цитирали су чак 565 извора и проучили више од 10.000 страница. 

“Ја сам сигуран да би сваки становник Бијљине требао да узме овај зборник, јер ће можда наћи неког свог претка међу побројаним овдје. Наћи ће много информација за које никад није могао да помисли да су у вези са родним мјестом његовим. Бијељински грумен земље кад би могао да говори испричао би штошта многе су га чизме газиле, многе су га руке обрађивале, али је чињеница једна онај ко је живио у Бијељини увијек је био отворена срца, био је домаћински настројен и слободарског духа”, рекао је проф. др Димитрије Ћеранић, уредник зборника “Бијељина у 20. вијеку”.

У Бијељини су од давнина уточиште проналазили многобројни Срби из Источне Херцеговине, Босне, Републике Српске Крајине и других крајева, а 2013. године у граду је пописано 105.000 становника.

“Од тих 105.000 становника Бијељине само 43% је рођено у Семберији. 57% људи је са стране. То говори да је народ Семберије увијек био добар да је прихватао људе са стране и у невољи и у вољи.” 

У зборнику је објашњено и зашто имендан Републике Српске треба да се слави баш у Бијељини.

“Гдје је Народна скупштина одредила назив Републици Српској то мало Бијељинаца зна у Бијељини у амфитеатру Пољопривредне школе у Бијељини. 1992. наша Република Српска добила је тај назив. Имендан Републици Српској  треба да се слави у Бијељини.”

Иако је назив дјела “Бијељина у 20. вијеку” нису обухваћени само догађаји из 20. вијека већ је направљена историјска генеза са догађајима који су претходили. Бијељина треба да буде поносна на своју историју, јер је увијек била барјак слободе српског народа са обје стране Дрине, закључио је професор Ћеранић. 

(БН) Фото: БН