Зашто политика често извлачи оно најгоре из људи?

Народ воли скандале, ексклузиве, трачеве, обрачуне, изношење ствари из приватног живота, а политика у БиХ се у великој мјери свела управо на све наведено.

Босна и Херцеговина 08.08.2024 | 08:57

Овако саговорници "Независних новина" одговарају на питање зашто политика све чешће извлачи оно најгоре из људи.

Ово нисмо казали случајно, јер изношење "прљавог веша" није својствено само за политичаре у БиХ, већ и за дио грађана који се због поистовјећивања са ставовима политичких представника или странака које подржавају, не либе да уђу у жустре вербалне сукобе о томе зашто су "њихови" политичари бољи од ових других.

Једина разлика између политичких актера и грађана је у томе што политичари за своје перформансе, којих смо свједоци из Народне скупштине РС, као и Представничког дома БиХ и ФБиХ, Дома народа, локалних скупштина, више користе медије и преносе уживо на телевизијама, док су грађани више активни на друштвеним мрежама.

Чињеница да кроз мјесец дана почиње изборна кампања у БиХ широм је отворила врата томе да у посљедњих неколико мјесеци гледамо најниже политичке ударце.

У блиској нам Бањалуци свима су пуне уши свађе два кандидата за градоначелника, особа која су готово до јуче биле нераздвојне па су се одједном сјетиле да су једно другом конкуренти и да је најбоље да се што више ради на међусобном ниподаштавању.

У Народној скупштини могло се чути како предсједник једне странке назива своје политичке противнике издајницима, лудацима, али и како опозиција назива власт лоповима и слично. Било је у парламентима широм БиХ и разних псовки, па и физичких насртаја, а ријетко шта од тога је завршило пред надлежним органима.

Можда су и они схватили да је данас, како то каже Мирко Матић, политиколог, танка линија између политике и ријалити програма, а да се на неким мјестима ове двије сфере практично стапају.

"Не можемо ми да очекујемо пристојност на политичкој сцени, а да у исто вријеме финале 'Елите' обара рекорде гледаности. Политички представници представљају израз политичке воље грађана и ако народ мисли да је такво понашање лоше, онда га треба на наредним изборима казнити. Код нас се непристојност награђује, а бахатост и злоупотреба национализма се посебно валоризују на изборима.

То што се власт и опозиција понашају бахато и просто, говори нам да се они не боје народа, они имају сигурну базу гласача која им даје слободу да се понашају по свом нахођењу. Штавише, такво понашање им може донијети и глас више", каже Матић за "Независне".

Све чешћи лични обрачуни међу политичким елитама у БиХ доказ су одсуства садржаја којим би требало да се позабаве, оцјењује Бранимир Галић, новинар РТВ Херцег-Босне. Он као још један разлог наводи и то да се политичари прилагођавају ситуацији коју је донијела експанзија друштвених мрежа и електронских медија.

"Постало је далеко важније константно бити присутан у медијима, а простачки изричај, нажалост, привлачи масе. Чини се да је одмјереност постала непопуларна и да јавност све више валоризира оне који излазе из устаљених облика комуникације, јер им бављење таквим појавама повећава гледаност/читаност", наглашава Галић.

Додаје да се у БиХ, која има три конститутивна народа, односно три одвојене јавности, често покушава створити привид да неко покушава да отме нешто оном другом.

"А онда се појављују 'ултимативни спаситељи' који се боре против утјецаја оног дугог (или трећег). Сматрам да се у политичком дискурсу спремност на компромис почела сматрати слабошћу и да управо због тога имамо појаву да се потенцирају ружне ствари и обрачуни на особној разини", рекао је Галић.

За овакву ситуацију одговорност, према мишљењу струке, и те како сносе грађани, јер из године у годину подржавају такве политике, такав наратив, такву политичку мисао.

"Одавно је политика у БиХ, али рекло би се и у региону, изгубила тај неки друштвенополитички смисао. Све се претворило у класични интерес, у онај макијавелистички приступ гдје циљ оправдава средства. Једноставно, политичари су навикли на ту матрицу, на ту норму понашања, која, очито, пролази код нас бирача, односно грађана, и то је нешто што је уходана прича и зашто би то мијењали ако пролази", каже Владимир Васић, социолог.

БиХ је, наводи Васић, примјер како изгледа када се некоме у руке да власт и моћ, а грађани са друге стране не знају или не желе да раздвоје "кукоље од жита", односно политичаре који раде само за себе, од оних који раде за народ.

(Независне) Фото: БН