У БиХ и на Балкану знатно опао број миграната

У Босни и Херцеговини је у јуну у односу на мај регистровано 24 одсто више миграната, али је у односу на исти период лани број миграната значајно опао, произлази из најновијег мјесечног извјештаја Међународне организације за миграције (ОИМ) Уједињених нација.

Слични трендови забиљежени су у цијелом региону западног Балкана, гдје је у јуну у односу на мај забиљежено 12 одсто више миграната, док је у истом периоду лани било забиљежено готово 30 одсто више миграната.

У апсолутним бројевима, у БиХ су у мају била регистрована 2.194 мигранта, а у цијелом региону 4.082 мигранта. У односу на мај, пораст је забиљежен једино у БиХ и Србији, док је у осталим земљама региона број опао, али су и у апсолутним износима релативно мале бројке. На примјер, у Црној Гори евидентиран је 301 мигрант, у Албанији 119, а у Сјеверној Македонији 245.

У укупним бројевима од 2018. године, када су биле око 44.000 миграната, бројеви су стално расли до 2022. године, и то 80.000 - 2019, 103.000 - 2020, 120.000 - 2021, те 192.000 - наредне године. Прошле године бројка је опала, и износила је око 163.000 миграната. Апсолутни максимум досегнут је у августу прошле године, када су на западном Балкану биле око 24.000 миграната.

И даље су најатрактивније руте из Грчке, до које мигранти најчешће долазе из Турске поморским путем кориштењем малих гумених чамаца, како би се домогли неких од грчких острва близу турске обале. Осим Грчке, мигранти преферирају нешто даљу и јефтинију, али сигурнију руту преко Бугарске. Из Грчке мигранти најчешће крећу према Сјеверној Македонији и Албанији, а из Бугарске према Сјеверној Македонији и Србији.

У БиХ и Србији регистрован је највећи број миграната јер ове двије земље имају велику границу с ЕУ, па се мигранти најчешће задржавају близу границе, гдје вребају прилику да пређу у Хрватску. И даље су им најпожељније дестинације Њемачка, Шведска, Француска и Шпанија, али и друге богатије земље на западу и сјеверу ЕУ.

Према подацима ОИМ-а, у БиХ је највише регистрованих држављана Сирије, који чине више од трећине укупног броја, иза којих су Авганистанци, којих је готово петина, и Мароканци, којих је нешто мање од десетине од укупног броја.

У БиХ постоји шест кампова, од којих су три у сарајевској регији, два код Бихаћа и један код Мостара. ОИМ има три канцеларије у БиХ, у Сарајеву, Бањалуци и Мостару. Укупни капацитети у БиХ омогућавају смјештај око 5.000 миграната, а тренутно их је у камповима око 1.500.

Иначе, важно је напоменути да је у ЕУ у јуну ступио на снагу нови пакт о миграцијама, о којем су трајали дуги преговори, а чији је циљ да у наредне двије године постепено имплементира план чувања спољних граница ЕУ. Дио укупне стратегије је и успостављање сарадње Фронтеxа са земљама западног Балкана, чији је циљ да службеници те европске службе за чување границе раде у земљама западног Балкана заједно с локалним полицијским службеницима, како би се заштитиле границе ЕУ. Једино БиХ још није склопила споразум, а очекује се да се то уради у наредном периоду.

Европски пакт за миграције садржи десет кључних корака, који се односе на успостављање електронске базе података за мигранте, нова правила за скрининг миграната, нове процедуре за тражиоце азила и регулацију реадмисије, успостављање система солидарности међу чланицама ЕУ, нова правила у случају кризних ситуација, редефинисање процедура за одобравање права на азил, успостављање ригорознијих стандарда за боље услове боравка миграната у центрима, те успостављање оквира за прихват миграната у ЕУ прије него се евентуално упуте према ЕУ.

Питање миграција осјетљиво је политичко питање у ЕУ, које је на власт у многим земљама довело десне и популистичке странке, које желе ригорозну контролу спољних граница ЕУ. Како би се ублажио десничарски притисак, владе земаља чланица одлучиле су се за проактивни приступ, а он, између осталог, укључује и плаћање значајних средстава земљама из којих мигранти долазе или које служе као кључна тачка ка улазак у ЕУ.

То је вјероватно један од разлога да је и у БиХ ове године много мање миграната него што је то било лани.

(Независне) Фото: ЕПА/НАКЕ БАТЕВ