Због професионалних жалилаца угрожен систем набавки

Правдајући се борбом са професионалним жалиоцима, Парламент БиХ је измијенио и допунио Закон о јавним набавкама БиХ, који је ове седмице ступио на снагу.

Међутим, они који годинама прате процесе у овој области упозоравају да је држава, случајно или намјерно отежала посао правим понуђачима који покушавају да добију уговоре, јер ће како оцјењују, бити демотивисани да се жале.

Наиме, рокови за жалбу теку од момента објаве тендера, умјесто од момента преузимања тендерске документације, што је до сада био случај, а накнада за покретање жалбеног поступка, која је новим законом повећана за 50 одсто се уплаћује одмах.

Доказ о уплати се доставља уговорном органу којем је дато право да оцјењује да ли је трансакција извршена. Уколико сматра да није, преостаје му само тужба суду и  процес који некада може трајати и преко двије године.

Наиме, на ту одлуку понуђач нема право жалбе, нити се набавка обуставља и једино што може је покренути управни спор до чијег окончања и сам посао може бити окончан, па се поставља питање сврсисходности.

У том случају једина штета за уговорни орган су судски трошкови који су минорни у односу  на чињеницу да су обезбиједили да поступак тече несметано.

Адвокат Дражен Видаковић из Бањалуке са великим искуством у јавним набавкама у разговору за ЦАПИТАЛ каже да је из текста измјена и допуна закона  видљиво да се са истим не заустављају „професионални жалитељи“ него да се иде са демотивисањем савјесних учесника да уопште изјављују жалбе на тендерске документације за које сматрају да нису у складу са законом.

Према његовој оцјени, закон се уопште није требао мијењати по хитној процедури, без јавних консултација и учешћа струке и привредника.

“Ако је циљ био само заустављање професионалних жалитеља, онда нема никакве оправданости за повишењем висине накнада за покретање жалбеног поступка, које су паушално повишене за чак 50 одсто у односу на тренутно важеће. На тај начин се демотивишу савјесни понуђачи да уопште улажу жалбе”, каже он.

Према његовом мишљењу, уговорном органу је дата превелика моћ.

Наиме, како смо то већ навели, у складу са измјенама уговорни орган провјерава да ли достављен доказ о плаћеној накнади за покретање жалбеног поступка и ако уговорни орган утврди да није, одбацује жалбу као неуредну и на тај закључак се не може изјавити жалба КРЖ-у, него само покренути управни спор.

“Ако се узме та одредба, заједно са захтјевом да доказ  о плаћеној накнади мора бити такав да се из истог може „несумњиво утврдити да је трансакција извршена“, отвара велике могућности за манипулације од стране несавјесних уговорних органа. Шта ће се сматрати ваљаним доказом да је трансакција „несумњиво“ извршена!? Преширок појам, а управни спорови предуго трају и док жалитељ докаже да је уплатио накнаду и доставио ваљан доказ, поступак јавне набавке ће већ бити окончан а уговор додјељен и извршен. Док се пракса рашчисти по наведном питању пред Судом БиХ проћи ће неколико година”, казао је Видаковић.

Због тога он пита зашто се доказ о плаћеној накнади не третира на исти начин као и остали разлози за одбацивање жалбе и гдје се на такав закључак уредно може изјавити жалба Канцеларији за разматрање жалби БиХ.

Због свега, додаје, питање је да ли је ово рјешење уопште у складу са Европској конвенцији о људским правима, а којом се гарантује право на дјелотворан правни лијек.

Видаковић сматра да се ова измјене нису смјеле десити а да се не реформише и члан 100 Закона у цијелости, а који се односи на поступање уговорног органа по жалби.

“Дакле, била је неопходна реформа на начин да уговорни орган као странка у поступку може само истицати процесне приговоре и да жалбу заједно са својим изјашњењем просљеђује КРЖ-у на надлежно поступање, а не да уговорни орган одлучује по жалби. КРЖ би онда као независан орган надлежан за рјешавање жалбе цијенећи наводе из жалбе, изјашњење уговорног органа и друге доказе рјешавао по истој”, закључује Видаковић.
ТИ БиХ: Проблем за мала и средња предузећа

И у Транспаренси интернешнелу БиХ су увидјели сличне проблеме. Кажу да ће законске измјене највећи проблем направити понуђачима који су по величини мала и средња предузећа.

“Проблем професионалних жалилаца је комплексан и захтијева системски приступ не само жалбеном поступку већ и понашању уговорних органа, а оваквим измјенама се тој појави неће стати у крај. Логичније би било да је уведена на примјер обавеза упућивања питања уговорном органу путем портала за јавне набавке прије жалбеног поступка, него повећање износа накнада за покретање поступка”, каже Дамјан Ожеговић из ТИ БиХ.

По његовој оцјени није неправдано то што је уговорном органу дозвољено да као првостепени орган одбацује неуредне жалбе, али само у случају када постоји могућност жалбе, односно правни лијек, што овде није случај.

Иначе, у образложењу закона се наводи да се он доноси како би се заштитио систем интегритета јавних набавки и заштита јавних средстава од злоупотреба те да се водило рачуна да се ни на који начин не ускрати право на правну заштиту.

“Ситуације “професионалних жалиоца”, односно свих који злоупотребљавају поступак јавне набавке попримиле су обиљежја посебно опасног коруптивног жаришта у процесу, те је ваљало хитно дјеловати припремом овог законског рјешења”, наводи се образложењу законских измјена.

Оцјену нових законских измјена тражили смо и од Агенције за јавне набавке БиХ и Канцеларије за разматрање жалби, а одговоре ћемо објавити када их добијемо.

Подсјећамо, ЦАПИТАЛ је опширно истраживао и писао о професионалним жалиоцима, а у тексту “Борци против корупције због накнада руше тендере”, смо до детаља открили на којим принципима раде и функционишу.

(Цапитал) Фото: Илустрација/мицхалсонс