Од струје до путева: Власт у Српској заборавила Љубиње

Начелник Љубиња Стево Драпић послао је прије четири мјесеца предсједнику Републике Српске Милораду Додику и премијеру Српске Радовану Вишковићу списак неријешених проблема, пројеката и иницијатива од којих у доброј мјери зависи даљи развој и опстанак Љубиња, али до данас ниједна тачка са тог списка није ријешена и реализована.

Међу проблемима који загорчавају живот Љубинцима је и магистрални пут М6, тачније дионица пута од Жегуље према Стоцу а сага о реконструкцији овог пута траје годинама. У октобру 2021. године „Путеви Републике Српске“ расписали су тендер за избор најповољнијег извођача за реконструкцију поменутог пута, у дужини од 5,6 километара.

Директор „Путева Републике Српске“ Давор Кострешевић изјавио је тада да је за овај подухват „резервисано“ три милиона КМ и да ће се ово предузеће потрудити да 2023. настави реконструкцију магистрале. Како сада ствари стоје, од „наставка реконструкције магистрале“ нема ништа, а питање је да ли ће и на дионици код Жегуље багери дочекати и крај ове године.

“Плаћамо акцизе, а не добијемо ништа”

Начелник општине Стево Драпић (СДС) наглашава у разговору за портал МојаХерцеговина како Љубиње тражи много тога али да је кључна путна комуникација према Стоцу.

“Прошле године завршена је једна дионица и мене су чврсто увјеравали да ће радови бити настављени одмах. Речено је да ће тендер бити расписан прије Нове године, али то се до данас није десило. Наставак радова је потврђен и на састанку градоначелника херцеговачких општина са представницима републичке власти који је одржан у Требињу 21. марта, али и даље се ништа не дешава”, каже наш саговорник.

Он додаје да, према његовим информацијама, расписивање тендера није ни близу.

“То је за нас горуће питање. Та инвестиција кошта 7-8 милиона марака. Плаћамо акцизе за ауто-путеве као и грађани Бањалуке, а не добијамо ништа. Годишње дамо око 400.000 КМ акциза, а ништа нам се не враћа. Те наше паре су давно отишле и сад само желимо да нам се дио врати. Не треба нико да нам да наше паре, треба само да нам врати дио онога што смо дали.

Динамика радова у ФБиХ је далеко испред наше и ако се не покренемо, они ће нас ‘прешишати’. Камере су у Источној Херцеговини прошле године регистровале 9.560 прекршаја. То показује колико је овај пут фреквентан и крајње је вријеме да се путеви санирају”, каже Драпић.

Земљотрес раселио шест породица
Наш саговорник наглашава да је општини на чијем је челу неопходна и зграда која је оштећена у земљотресу 2022. године.

“Шест породица је исељено, Влада Српске је обећала зграду за тих шест породица, потписали смо споразум, али зграде нема. Урадили смо све што је до нас, али до данас није раписан тендер. Они који су највише оштећени нису добили ништа. Влада РС не налази средства и то стоји и даље. Обећали су ми да ће то бити ријешено, али се не зна када ће се то десити”, каже Драпић.

Влада Републике Српске је, иначе, у августу 2022. године потписала споразум са Берковићима и Љубињем у којем се наводи да ће финансијски помоћи санацију најугроженијих објеката услијед земљотреса. У потписаном документу стоји да ће општини Љубиње бити исплаћено 650.000 КМ, а општини Берковићи 592.000 КМ за санацију најоштећенијих објеката.

Хотел као општински баласт

Замјеник начелника Љубиња Витомир Војчић каже за МојуХерцеговину како је поменута општина тражила и рјешавање питања хотела у Љубињу који је у власништву Владе Српске. Ни тај проблем, каже он, није ријешен и велико је питање да ли ће икада и бити стављена тачка на ову сторију.

Иначе, поменути хотел је у средишту велике финансијске малверзације о којој је наш портал детаљно писао у новембру 2018. године.

Компанија „Нис промет“ из Бањалуке је 2008. године купила хотел у Љубињу од предузећа у стечају „АД Угоститељство“. Званични власник фирме био је Симо Стјепановић, док се као незванични газда помињао актуелни министар саобраћаја и веза Недељко Чубриловић.

„Нис промет“ је овај хотел, који од 2000. године практично није у функцији, заједно са комплетним инвентаром купили за само 218.000 КМ. У кречење, измјену дијела браварије и поправку расвјете уложено је тек неколико десетина хиљада марака и од тада је хотел затворен.

Десет година касније Влада Српске је донијела одлуку да се проведе пројекат под називом „Обезбјеђење институционалних капацитета за потребе Дома пензионера у Љубињу“, а носилац пројекта било је Министарство рада и борачко инвалидске заштите које је за најбољи и најповољнији објекат који би могао послужити за старачи дом узело хотел у власништву фирме „Нис промет“. Хотел је тада плаћен 2,8 милиона марака.

“Тражено је и давање повлашћене цијене или подстицаја за утрошену електричну енергију локалном ‘Водоводу’. Градњу соларне електране у Љубињу у октобру 2020. године најавио је и предсједник Републике Српске Милорад Додик. Љубиње има проблем у снабдијевању електричном енергијом и молили смо да се и тај проблем ријеши.

Вршилац дужности директора предузећа ‘Никола Тесла’ Драган Вучетић прије десет година је рекао како је у текстилној индустрији у Љубињу планирано запослење 240 радника који би радили у двије смјене. То се, богу хвала, није остварило“, препричава Војчић за наш портал каквих су се све обећања наслушали становници Љубиња.

Судски спор

Општина Љубиње је, каже начелник Драпић, тражила и коначно рјешавање судског спора који се води између ове локалне заједнице и Републике Српске око питања земљишта на локалитету Грдошнице.

“Једини спор који општина има јесте спор са Републиком Српском око земљишта. У питању је десет хектара у центру Љубиња. Ту је давно формирана индустријска зона. Земља је до 2016. године била ‘на општини’, али је грешком преписана на Српску. И тај спор траје осам година. Питао сам их шта хоће са земљом. Ако хоће нешто да праве, ми ћемо то одмах предати и готово. Али да они узму земљу и потом дају некоме концесију, а да ми немамо ништа од тога, то не може”, каже Драпић.

Начелник Драпић за МојуХерцеговину тврди да Љубиње нема никакве користи од енергетског сектора те да су требали добити соларну електрану али од свега, за сада, такође нема ништа.

“Сада имамо људе који су купили земљу, добили сагласност за прикључке од ‘Електропреноса’, али Влада Српске не расписује концесију. Писали смо разне ургенције, али и даље све стоји”, каже он.

“Једносмјерна улица”

Са друге стране, шеф клуба одборника СНСД-а у Скупштини општине Љубиње се слаже са констатацијом да сарадња општинске и републичке власти није била двосмјерна у протеклом периоду, али кривца види у локалним властима.

“Сарадња је била више иницирана од стране Владе Републике Српске. У првом реду бих истакао санирање посљедица штете од земљотреса. У првим сатима након земљотреса услиједили су позиви премијера Српске који је одмах и посјетио Љубиње. Милорад Додик је тада био српски члан Предсједништва БиХ и иницирао је да Савјет министара одобри милион марака интервентне помоћи Љубињу. Та средства су одобрена”, каже наш саговорник.

У посљедње четири године, додаје он, ријешен је и проблем са локалним Домом здравља који је био на буџету општине.

“Дом је имао минус од око милион марака. Интервенцијом Владе Српске минус је саниран у ‘једном комаду’, а након тога је ова установа прешла и на трезорско плаћање. То у Љубињу није промовисано на прави начин. Урађена је и пумпна станица вриједна преко 300.000 КМ. То је прво улагање у љубињски водовод још од 1974. године”, каже наш саговорник.

Додаје да је уређена и пословна зона.

“Општина је кандидовала један пројекат вриједан 200.000 КМ и он је реализован у потпуности. Хотел који је у власништву Српске је дат општинској управи на располагање. Све те ствари су невидљиве, јер Љубињем влада опозиција у односу на Републику Српску. Одобрена су средства за изградњу зграде за шест породица.

То је сада на чекању, али смо ушли у све могуће процедуре. Стално нам се фактуришу неке ствари које се још нису урадиле, али нико неће да каже да је, рецимо, половина пута према Стоцу санирана. Нико неће да каже да је урађено 64 километра пута Љубиње-Требиње. Стање није бајно, али имам осјећај да је наша општинска власт инертна. Све остаје на нивоу дописа. Постоји острашћеност и постоји мањак сарадње”, каже Лечић за МојуХерцеговину.

Проблеми са струјом

Мјештани ове херцеговачке општине већ три деценије муку муче и са снабдијевањем електричном енергијом, а чести кварови и нестанци струје су њихова сурова реалност. Од 1998. године становништво и привреда струју добијају далеководом из федералне општине Столац који пролази кроз три општине и територију Српске и Федерације БиХ. Иако је поменуто осмишљено тек као прелазно рјешење, до данас је учињено мало тога како би се ситуација побољшала.

Отежане су и жалбе на нестанке струје јер често долази до “глувих телефона” узмеђу корисника, “Електропреноса” те “Електропривреде ХЗХБ”, а све отежава и чинејница да љубињски дистрибутери не могу да дјелују на федералној територији.

Медији су раније незванично писали да су Електропривреда Ррпублике Српске и Електропренос БиХ постигли сагласност да Електро Херцеговина буде носилац изградње 35 киловолтног далековода у дужини од 17 километара од Величана, на територији Требиња, па до Љубиња.

Начелник Драпић је нагласио како кроз Љубиње пролазе два далековода, али да општина нема никакву ингеренцију над њима.

(Моја Херцеговина)  Фото: Моја Херцеговина