Кад дијаспора воли завичај онда нема бриге за развој

Потенцијали дијаспоре нису искоришћени. Оно мало привредника који су одлучили да инвестирају у родну груду биљеже успјехе. Управо о тим успјесима било је ријечи на пословном форуму у Лопарама, општини која је позната по томе како је дијаспори отворила врата.

Кад дијаспора воли свој завичај онда нема бриге за развој. Васо Васић, инвеститор из Уједињених Арапских Емирата, каже да нема љепше планине од Мајевице, па је, да би помогао родним Липовицама, до сада са пословним партнером, у фарму коза и сирану уложио више од милион марака.

“Шта ми хоћемо? Да покренемо пољопривреднике да држе козе, да брендирамо сир, да Мајевица постане најпознатија у БиХ”, каже Васић.

Интензивна сарадња са дијаспором до сада је покренула  20  нових фирми на подручју Лопара које се баве разним дјелатностима - од прераде метала, угоститељства до пољопривреде.

“Имамо воћњак, имамо и фирму ‘Ђокић метали’ који су одличан примјер улагачима да могу нешто да ураде”, истиче представник Удружења Мајевичана у Швајцарској Милан Панић.

У наредних пет година циљ је, истиче руководство општине, привући још инвеститора, смањити број незапослених, те сачувати омладину на овим просторима.

“Можда дјелује амбициозно, али мислим да можемо успјети, јер најбоља препорука су до сада реализовани пројекти. Са дијаспором се мора радити више”, наводи начелник Лопара Радо Савић.

Запад постаје засићен улагањима, локалне власти у БиХ треба да препознају моћ дијаспоре и да кроз разне погодности и субвенције привуку
инвеститоре, наводе економисти.

“Дијаспора није шала, то је огромна снага, љубав, огроман капитал. Зато морамо развити стратегију да то не буде помоћ, него да они буду дио система нашег економског развоја”, каже један од учесника Пословног форума, економиста Алекса Милојевић.

Већина дијаспоре свакако помаже својој родбини у БиХ, али је кључ да се створе услови да се улаже у привреду, као што је то случај са Лопарама, кажу економисти.

(БН) Фото: БН