Из бијелих ускачу у политичка одијела: Шта им је мотив?

У “мору” кандидата који ће ове године укрстити копља у борби за фотељу првог човјека неке општине или града у Босни и Херцеговини наћи ће се бројни угледни љекари од који неки већ дуго “пливају” у политичким водама, док су неки пионири у политици.

На свим изборима, било локалним или општим, љекари су већ годинама високопозиционирани на изборним листама и врло видљиви у политичком животу.

И док су у свим државама Европске уније љекари у политици изнимка, код нас су правило.

Готово да нема странке у којој није било и нема љекара који су (градо)начелници, делегати, посланици, одборници, предсједници или потпредсједници партија.

Због тога не треба да чуди што ће бројни љекари и ове године стати на црту својим колегама по професији у борбу за фотељу првог човјека неке општине или града.

У Бијељини ће се тако за градоначелничку фотељу борити љекари Микајло Лазић (СНСД) и Љубиша Петровић (СДС).

Занимљиво је да се четири године раније за “титутлу” првог човјека Бијељине борио још један њихов колега, доктор Златко Максимовић.

На кандидатским листама за (градо)начелнике на овогодишњим изборима налазе се и бројни други медицинари, попут Лазара Продановића (СНСД), Николе Шобота (СНСД), Милана Миличевића (СДС), Огњена Бодироге (СДС), Маје Драгојевић Стојић (СДС), Раде Савића (СДС)…

И док је потпуно јасно због чега странке на своје листе стављају управо врхунске љекаре и стручњаке, помало је нејасно шта је то што њих вуче у политику.

Зашто љекари своје занимање, које је неспорно угледно у друштву и у које су уложили силан труд, знање и одрицања, мијењају за политичку каријеру, иако су свјесни да грађани имају најмање повјерења у политичке странке и политичаре?

Вуче ли докторе у политику нарцизам, тежња за моћи и новцем или за оздрављењем друштва?

Имају углед али су “невидљиви”

Политичка аналитичарка Тања Топић сматра да политика многим љекарима доноси оно што немају, а то је видљивост у јавности. 

Она истиче да љекари имају поштовање и углед у друштву али су невидљиви док не ступе на јавну сцену.

– Дакле, док не наступе на позорници политике остају у некој врсти сјене. Политика је нешто што носи са собом одређену врсту престижа у смислу да вас препознају у јавности, што некима очито годи. Као љекар сте затворени у ординацији, имате контакате само са својим пацијентима и колегама. Уласком у политику добијате моћ која је далеко већа него моћ коју имате ако сте у области медицине – каже Топићева за Српскаинфо.

Она додаје да није уопште тајна да је политика најуносније и најпрестижније занимање код нас.

Топићева истиче да се уласком у политику излази из зоне анонимности у јавни простор што годи свима.

– Има ту доста сујете која их вуче да направе тај корак више – закључује Топићева.

Оздрављење друштва

С друге стране, угледни братуначки хирург, Лазар Продановић, који иза себе има више од три деценије рада у хирургији, а исто толико година политичког стажа, истиче за Српскаинфо да је његов мотив био “оздрављење друштва”.

– Незадовољан укупним балансом стања на политичкој сцени крајем прошлог вијека, поготово након несретног рата, сматрао да интелектуалци било које професије требају да сносе дио одговорности за функционисање друштва или средине у којој живе – истиче Продановић.

Додаје да је још од средњошколских дана био активан у политици, али је онда све то нагло прекинуо осамдесетих година, те у међувремену завршио факултет и специјализацију, да би се  1996. године поново активирао у политици.

– То сам учинио на захтијев оних који су представљали политичке партије и који су сматрали да својим угледом могу допринијети изборном резултату, што се показало тачним у свим изборним циклусима у којима сам учествовао – истиче Продановић.

Он додаје да је опште познато да након рата или неких трагичних догађаја хирурзи имају јако велик утицај код грађана, не само у БиХ и региону, већ у цијелом свијету.

То је, каже Продановић, битно утицало на то да хирурзи, односно љекари постану пожељни на листама политичких партија.

Присјетио се анегдоте из 1996. године, када је изјавио да се не слаже са политичким ставовима партије која је захтијевала да буде на њеној листи.

Упркос тој његовој изјави рекли су му да “их не занима да ли ће их критиковати или не, већ им је само битно да буде на њиховој листи”.

– Често ћете чути питање зар доктори не би требало да раде у болницама, шта ће у политици? Сматрам да ако је неко афирмисан и показао резултате у здравственом сектору, треба да да свој допринос и у политици – каже Продановић за Српскаинфо.

(Српскаинфо) Фото: Илустрација/иСтоцк