Република Српска тајно склопила уговор од 57 милиона са кинеском фирмом повезаном са војном индустријом

– Гашење домена званичних сајтова, америчке санкције због којих су недоступни западни лиценцирани програми и компоненте, те страх да су им службени канали дигиталне комуникације компромитовани, упалило је аларм у врху власти Републике Српске и она је прије пар мјесеци повукла потез који је сакрила од јавности.

Влада Републике Српске потписала је тајни уговор са компанијом ЕЛНИЦ из Кине, која је повезана са војном индустријом, вриједан чак 57 милиона марака за набавку софтвера за дигиталну заштиту у свим институцијама Српске, ексклузивно сазнаје портал ЦАПИТАЛ.

Уговор са Кинезима је, потврђено је за ЦАПИТАЛ из више кредибилних извора, потписан почетком јуна ове године, а након тога је на њега стављена ознака тајности, да би се од јавности сакрило још једно трошење десетина милиона марака на софтвер, као и његова намјена.

Планирано је да се овај софтвер имплементира у све институције у Српској на рок од десет година, а ЕЛНИЦ је посао добио на основу претходног договора иза затворених врата, без тендера и обавјештавања грађана из чијих ће се џепова све то платити.

Све ово Влада РС договорила је на сједници половином маја, под “тачком разно” и избјегла да о томе обавијести јавност и распише јавни позив, искористивши могућности измијењеног Закона о јавним набавкама БиХ да сакрију од грађана трошење десетина милиона марака.

Америчке санкције су биле окидач за овај уговор, јер је још претходно откривено да је дигитална сигурност институција Српске, због лошег посла домаћих компанија, пуна рупа.

Дуга историја лоших софтвера

“Гашење домена Владе РС због увођења америчких санкција, хакерски напади на Интегрисани здравствени информациони систем ИЗИС, који никад више није ни прорадио, неисправан софтвер у Шумама РС плаћен милионима, цурење података из Пореске управе РС, као и бројни други испади и нефункционални системи у скоро свим институцијама уз кадрове који се са тиме не знају носити, показали су да је оно што су до сада одржавале компаније задужене за информационе системе у распаду и да се хитно мора набавити ново рјешење“, каже наш извор.

У очигледном шкрипцу у којем су се нашли, стручњаци из Владе РС окренули су се кинеској компанији ЕЛНИЦ која се бави сајбер безбједношћу производећи, како сами наводе, “модерну дигиталну администрацију” за владе, предузећа и истраживачке институте у различитим земљама промовишући концепт “прво безбједност, развој постепено”.

Овај пројекат требало би да покрије дигиталном заштитом, односно једноставније речено направи безбједносни онлине „кишобран“ за око 800 институција и разних других установа, а цијена имплементације договорена је на 28,5 милиона евра, односно 57 милиона марака.

И то је заправо цијена закупа софтвера на период од 10 година, након чега слиједи анекс или нови уговор и додатни новац.

ЕЛНИЦ Цхина специјализован за војну индустрију и електронско ратовање

Компанија Елниц Цина Цо. Лтд. (ЕЛИНЦ) из Пекинга је у потпуности у власништву Цхина Елецтроницс Цорпоратион (ЦЕЦ), основане 1989. године у Пекингу.

Компанија се специјализовала за одбрамбену електронику, пружајући напредне производе и системе, као и услуге подршке, укључујући консултације и развој.

ЕЛИНЦ се фокусира на испоруку индустријских рјешења и услуга сајбер безбједности, што је чини значајним играчем у сектору одбране.

Поред операција у Кини, постоје референце на Елинц Цхина Цо. у другим земљама, као што су Еквадор и Боливија, гдје послује у различитим секторима, укључујући рачунаре и рачунске периферне уређаје.

Производи и услуге које нуди ова компанија су везани за сајбер безбједност, одбрамбену електронику и развој напредних електронских система за одбрамбене примјене, пружајући најсавременију технологију прилагођену за војну употребу.

Прво појављивање ове компаније на Балкану забиљежено је на Сајму наоружања у Београду 2023. године гдје је представио своје системе за електронско ратовање и борбу против дронова, укључујући ЦХЛ-906 мултифункционалну станицу за ометање радара и електронску интелигенцију.

Овај догађај је означио прво учешће ЕЛИНЦ-а на сајму одбране у Европи, што указује на стратешки интерес за ширење присуства на тржишту Србије и ширег балканског региона.

Компанија је тада изразила отвореност за сарадњу са српском индустријом, што одражава растуће интересовање кинеских одбрамбених фирми за српско тржиште, које се види као улаз на Балкан и продор кинеских компанија овог типа у наше крајеве.

Стање система катастрофално

Ранија анализа стања у информационим системима у институцијама (2023. године) показала је да је ситуација изузетно лоша, да је заштита готово непостојећа, што је искоришћено као повод да се (опет) формирана Агенција за информационо-комуникационе технологије РС, која је под називом Агенција за информационо друштво РС утопљена у Министарство за научно технолошки развој и високо образовање РС 2018. године.

Ситуацију је додатно погоршало увођење санкција привилегованим компанијама које су успоставиле те траљаве системе и зато наплатиле стотине милиона марака, а потом прекид подршке западних произвођача софтвера у одржавању и лиценцирању, због чега они ових данас постепено постају неупотребљиви.

Представници ове агенције су на Сајбер академији одржаној у априлу у Влади РС још у априлу истакли су да се Српска налази у “стању кризе ланаца снабдијевања, које се огледа у могућностима прекида снабдијевања институција хардвером и софтвером”. Констатовано је да су проблеми веома широки и да је потребно утврђивање стања опреме и сервиса ризичних произвођача, који уводе санкције.

Постојећа законска рјешења, речено је тада, не штите у довољној мјери домаћу привреду и становништво од сајбер пријетњи. Уз све то, постоји хитна потреба за обученим кадровима у овој области за све секторе и најављен њен почетак до краја маја.

Међутим, иако смо питања о новом уговору са Кинезима упутили Агенцији за ИКТ са намјером да сазнао више детаља, они на њих нису одговорили до објављивања овог текста.

Тајно плаћање новцем грађана

Уредник портала Пратимо тендере и криминолог Слободан Голубовић каже да се кроз измјене и допуне Закона о јавним набавкама тај члан који се тиче изузећа и који је значајно проширен на више области, понекад оправдано, али често није.

“Без обзира на то, не постоји ниједан разлог да било који уговор о набавци па и овај буде тајан. Не морамо ми знати детаље тог софтвера, али зашто би се крило нешто што се плаћа новцем свих грађана? Уз све то, питање је која је позадина те приче, да ли је само заштита тих система или се провлачи и још нешто друго што би се односило на контролу грађана и њихове податке“, каже Голубовић и додаје да то може имати веза са кршењем заштите личних података, као и жељу власти да контролише активисте, медије, новинаре и друге.

Додаје да се пита ко ће управљати тим подацима. Осим тога, истиче Голубовић, ово је изгледа уобичајени начин рада са кинеским компанијама, да се уговори склапају нетранспарентно и без учешћа јавности, а онда се проглашавају тајним и крију. То смо видјели у уговорима за ауто-пут Бањалука-Приједор, ХЕ “Дабар” и тако даље, а Голубовић каже да су сви тајни и да је врло симптоматично зашто је то тако да се коришћење јавне имовине проглашава тајним.

Он додаје да је Влада до сада скршила стотине милиона марака на разне, углавном неуспјешне, софтвере и показала да се према тој области односи веома аљкаво.

“У суштини, показују да је до сада био циљ да новац извуку а оставе нам крајње неупотребљива или полуупотребљива рјешења. Погледајте само ИЗИС и Шуме РС, гдје су бацили преко 50 милиона марака и нису ништа урадили, а сада им је то изговор да нешто поправљају“, каже Голубовић и додаје да је ово можда и први корак ка укидању зависности од западних технологија.

Виши истраживач/сарадник за правне послове у Транспаренцy Интернатионалу БиХ Дамјан Ожеговић каже да према измјенама закона од прије двије године, тајност можда и може бити оправдана ако се ради о набавкама које се тичу одбрамбених и безбједносних система и услуга.

“Наравно да би се требало предочити барем основно о набавкама, не све, наравно, али барем основно, да се барем одређене институције које штите грађане, могу укључити и знати о чему се ради. Овај закон који је представљен као европски, видимо из бројних примјера, заправо је уназађен у односу на претходну верзију“, каже Ожеговић.

Недостатак људства

Остаје да се види како Влада РС уопште планира да реализује овај посао, с обзиром на њихову пословичну трапавост и спорост, али и упадљиви недостатак способних кадрова у ИТ области.

Јавна је тајна да у ИТ сектору они који знају раде за приватне фирме, а они који немају гдје, раде за државу. Само неколико одабраних зналаца, из само њима познатих разлога, пристају да раде за “државу” и колико толико држе конце.

Упит са питањима у вези овог уговора посали смо и компанији ЕЛНИЦ и објавићемо их чим их добијемо.

(Цапитал) Фото: Елниц, принт сцреен