Иако богата водом, БиХ увози стотине милиона литара

БиХ је најбогатија у региону и међу водећим државама је у свијету по количинама и чистоћи воде. Како онда објаснити податак да смо у првих пет мјесеци ове године увезли воде и сличних пића у вриједности од 113,5 милиона марака. Подаци већ указују да ћемо надмашити прошлу годину.

Вруће је, горе небо и земља, што би рекао наш народ. Жедни сте, потребна вам је вода, а нигдје у близини нема чесме. Одлазите до најближе продавнице или трафике, а тамо је већина вода које се нуде - увозна. У кафићима такође. 

Није ни чудо ако знамо да БиХ даје милионе марака увозећи течност без које нема живота. 

“Чисти апсурд. То је бесмислено, ако знамо колико воде има БиХ. Скоро у сваком мјесту можемо направити по једну фабрику воде”, сматрају грађани.

“Свака марка увезене воде је фактички бачена јер имамо сасвим довољно капацитета да покријемо потребе за водом у свим категоријама и далеко их премашимо. Имамо и капацитете за значајан извоз”, каже економиста Игор Гавран.

Питање “зашто онда увозимо нешто чега имамо у изобиљу, високог квалитета”, још јаче одзвања ако поменемо последњи случај када је на тржиште у БиХ испоручена изворска вода из Хрватске у којој је, службеним контролама, визуелно потврђена присутност црног талога на дну боце.

“Због профита и зараде других људи. Битнији је новац него здравље људи”, тврди један грађанин Приједора.

Прекомјерни увоз воде свакако је најекстремнији пример трговинског дисбаланса који БиХ остварује,  истичу економисти. 

Грађани данас, у мору понуда, нису информисани о томе која је вода наша што говори о мањкавостима домаћег маркетинга, каже Снежана Шешлија из Удружења за заштиту потрошача “Топер” из Добоја.

“Претпостављам да постоје и одређени лобији који уговарају такву врсту увоза. Оно што смо незванично чули, јер Топер није организација која се бави економијом, је да постоји уцјењивање, односно нека међународна правила, па смо принуђени да вриједност увоза попуњавамо и увозом воде која је већином из земаља ЕУ”, објашњава Шешлија.

Додаје да такође постоје и одређене уцјене али и манупулације угоститељима.

“Агенти произвођача долазе и воду нуде по повољнијим условима, јефтиније, а имају и јачи маркетинг”, додаје она.

Ипак, и поред доминације увоза и свих начина и средстава које увозни брендови користе да би доминирали на тржишту, у већини домаћих продајних објеката али и угоститељских имамо бар један, а често и више брендова домаћих вода па је потрошач кључни фактор, сматра економиста Игор Гавран.

“Када би се домаћи потрошачи понашали заиста патриотиски и у свом интересу бирали домаћу воду, новац би остао у БиХ и не би било ни увоза”, истиче Гавран.

Кључ је у стварању услова да своје ресусрсе искористимо на најбољи начин, сматрају грађани, а потврђују стручњаци.

“Онима који су опсједнути фикцијом да је све што долази из увоза боље од домаћег не може се помоћи. Држава би требало да ради на смањењу трошкова домаћих произвођача како би њихова вода била и јефтинија и конкурентнија”, мишљења је Гавран.

Дакле као што кажу пословице: Под лежећим каменом вода не тече, а тамо гдје сунце грије, тамо ће вода заблистати. Или, једноставније речено: Док се не предузму потребне мјере, не можемо очекивати да се стање поправи на било ком пољу.

(БН) Фото: БН