Радови се изводе у року, тужбе чекају епилог, а уговор о изградњи ХЕ Дабар и даље тајна

Више од годину дана је прошло од постављања камена темељца за изградњу Хидроелектране Дабар (ХЕД) у билећком мјесту Вријека. Радови теку планираном динамиком. Уговор о изградњи и кредитирању са кинеским партнерима се и даље крије од јавности, а пред Окружним судом у Бањалуци више тужби против ресорног министарства, због овог пројекта, чека свој епилог.

У међувремену, умјесто досадашњег директора ХЕД-а Славише Стајића, постављен је нови – Данило Илић, а пред Окружним судом у Требињу још траје други  поступак због скривања уговора.

 За извођење радова на изградњи ХЕД-а изабран је, како је прије нешто више од годину дана устврдио премијер Републике Српске Радован Вишковић, реномирани кинески извођач – кинеска групација Цхина Гезхоуба Гроуп Цо (ЦГГЦ)  са којом је склопљен уговор вриједан око 224 милиона марака.

Иначе, Радио слободна Европа је нетом прије постављања камена темељца објавио како су Аутоцесте Федерације БиХ потврдиле да је ова компанија дисквалификована из избора за извођача радова на тунелу Прењ, због, како су казали, достављања лажне документације и покушаја преваре. 

Наше питање директору ове групације Лиу Хуалиангу да се изјасни о тим тврдњама, остало је без одговора. 

Док 100 кинеских радника и 30 домаћих обављају своје радне задатке, цивилни сектор све вријеме упозорава на штетност пројекта по животну средину и изражава сумњу у добре намјере власти и инвеститора, будући да посао од самог почетка није транспарентан. Но, управа ХЕД-а увјерава да разлога за бригу нема и да овај, како га називају историјски пројекат, чува природу. 

“Ми не можемо радити овај пројекат, а сумњати да је он штетан по некога”, категоричан је нови директор ХЕ Дабар Данило Илић. 

Тужбе против надлежног министарства

Удружења Центар за животну средину (ЦЗЖС) и Аархус центар су Окружном суду у Бањалуци поднијели више тужби против Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске због различитих издатих грађевинских дозвола за реализацију пројекта Хидроелектрана (ХЕ) Дабар, потврђено је Директу у овим удружењима.

Како нам је појашњено у Аархус центру, прву тужбу, која се односила на еколошку дозволу, је Окружни суд у Бањалуци одбацио и она се сада налази на Врховном суду РС. 

Аархус центар је предао још пет тужби против надлежног министарства због издавања више грађевинских дозвола за реализацију ХЕ Дабар.

И бањалучки Центар за животну средину је Окружном суду упутио такође пет тужби због спорних грађевинских дозвола. 

У досадашњим поступцима, како нам је потврђено у Аархус центру, по три тужбе Архуса и ЦЗЖС су обједињене, а за по двије тужбе се чека даља одлука Суда.  

„Смисао свих тужби је исти и ми њима оспоравамо грађевинске дозволе које су издавали у различитим периодима. Дакле, тужили смо надлежно министарство да није добро направило грађевинске дозволе. По нама, оне немају све елементе које би требало да имају у складу са Законом о општем управном поступку“, казали су Директу у ЦЗЖС.

Емина Вељовић, извршна директорка Аархус центра, појашњава како се прва тужба, коју је ова организација поднијела у јуну прошле године, а која је сад на Врховном суду РС, односила на обновљену еколошку доволу. Надлежни суд је, наводи она, оцијенио да се ова организација у процес требала укључити раније, односно када је издата првобитна дозвола, занемарујући чињеницу да тада Архус центар није ни постојао. 

„Ми, међутим, имамо право утуживати сваки управни акт у сваком тренутку. Ту су још и околишна питања, предложене мјере и питања како су оне утврђиване, затим игрнорисање чињенице да на том подручју постоји бјелоноги рак, који је изнимно угрожена врста, препозната нашим законима и регулативама“, објашњава Вељовић за Директ. 

Став смо затражили и од Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, али до објаве овог текста нисмо добили одговор. 

Шта је спорно?

У тужбама које чекају епилог на бањалучком Окружном суду, проблематизована су и питања заштите животне средине, односно утицаја ХЕ Дабар на цјелокупно подручје.

О томе су детаљно писали Валтер портал и и портал Спин инфо, а у Архус центру наводе шта су, по њима, главне замјерке у погледу изградње ХЕ Дабар. 

Поред тога, Архусов аргумент је и чињеница да грађани нису били адекватно укључени у процес одлучивања, тако да нису ни знали шта се дешава док није почела градња. 

„Друга веома важна ствар је да су подаци који су се користили као темељ за издавање грађевинске дозволе застарјели, с краја претходног вијека. Дакле, у обзир нису узете климатске промјене, пад водотока и уопште кумулативни ефекат, који ће се десити у контексту утицаја на ријеку Неретву, а онда и на све друге ријеке“, прецизира Вељовић. 

Проблематизује и то што, како каже, приликом издавања грађевинске дозволе нема прецизних података како то утиче на друге екосистеме и друге хидроелектране. 

„Ми смо закључили да је у питању кршење Архушке и Бернска конвенције о заштити врста и природних станишта, које је наша држава потписница. Затим, ту је Рамсарска конвенције која се тиче мочварних предјела. Ово подручје ће имати утицаја на заштићена подручја и станишта птица. Нису узимали ни у обзир утицај на ФБиХ, нити на Хрватску, што значи да је дошло до кршења према нашем тумачењу, Еспоо конвенције која се односи на прекогранични утицај“, наводи Емина Вељовић, апострофирајући проблем слива ријеке Неретве, која је већ „успорена“ и у коју већ продире морска вода. 

„Дакле, кад изградите и ове друге елктране додатно ћете је успорити и додатно ће улазити морска вода у Нертву и уништити не само посебан биодиверзитет, већ и привреду мјештана који ту живе и преживљавају од пољопривреде“, каже Вељовић и додаје да се због свега врши притисак и на правосуђе, будући да су у питању јако велике инвестиције. 

Директор ХЕ Дабар Данило Илић одбацује све тврдње о негативном утицају по животну средину и наводи да је пројекат урађен по свим прописима те да је прошао све неопходне ревизије. 

„Ја мислим да нема разлога да сумњамо у струку. И неки судски органи су потврдили те одлуке. Ми ћемо се свим поступцима одазивати, наравно. Овај концепт је заснован 1953. године и читава историја тога пројекта је преко 50 година. Стручњаци су и у бившој Југославији показали да нема штетности, чак су презентовали и разне бенефите овог пројекта, који није само енергетски. Енергетика је неки основ који гура овај пројекат, а овај пројекат пружа бенефите људских ресурса, пољопривреде и слично“, објашњава Илић.

 Када је у питању ријека Заломка он тврди да је корито ове ријеке суво 80 посто времена годишње. 

„Наша обавеза је и да испунимо еколошки минимум, што ћемо и урадити. У сушном периоду ће низводни слив имати додатне количине воде. Поред тога, у периоду великих вода биће спријечено плављење низводних подручја усљед великих вода. Сва предистраживања се раде низ година, хидролошка истраживања и на стотину. То није нека основа за даље шпекулације“, каже он одговарајући на питања Директа. 

Како би појаснила цјелокупан систем и планове, управа ХЕ Дабра је за новинаре организовала посјету кључним тачкама овог пројекта. 

У овом тренутку започети су радови на брани Пошћење, на насипу Гребак и на машинској згради, што су радови из уговора са кинеском компанијом.

„Ми припремамо и даље радове, јер овај уговор чини осам објеката. Поред ових, ту је и насип Врањача, водостан, цјевовод под притиском, канал кроз Дабарско поље и проширење тунела Дабар-Фатница. Сада се припремамо за почетак бетонских радова на Грепку, а у току су и почетни радови на ископу машинске зграде. Имали смо измјештање водовода, далековода и, наравно, они раде на организацији свога градилишта те камп Дивин“, појашњава Илић. 

Изградња тунела Дабар, каже, ради се из властитих средстава.

„Ту смо одрадили пробијање тунела, остало је још неких 90 метара да завршимо и имамо још око два километра облоге и то у уговореном року треба да предамо кинеској компанији“, истиче Илић и додаје: „Ово је једини пројекат у РС гдје је потпуно затворена финансијска конструкција. ХЕ Дабар је обезбиједила средства од 15 посто аванса, остатак кредитира Ексим банка и са те стране немамо препреке у извођењу радова. То је износ од око 224 милиона марака.“

Једна пресуда и нови процес због скривања уговора

Окружни суд у Требињу је у јануару ове године први пут пресудио у корист ЦЗЖС и поништио рјешење Електропривреде Републике Српске (ЕРС) којим су одбили да овој организацији доставе уговор о изградњи са кинеском компанијом, као и уговор о кредитирању овог пројекта са Ексим банком.

Након што је ЕРС поступио по пресуди и уклонио претходно утврђене пропусте, али и даље није достављао уговоре, ЦЗЖС је поново кренуо у процес тужбе. 

„Предмет чека редосљед рјешавања, јер предмети се у овом суду рјешавају по старости иницијалног акта“, одговорили су Директу у Окружном суду у Требињу. 

Правник из ЦЗЖС Реџиб Скоморац појашњава за наш портал да је у првом поступку Окружни суд уважио њихову тужбу, јер у ЕРС-у, односно ХЕ Дабру, нису дали довољно ваљане разлоге због чега цензуришу уговор о изградњи и кредитни споразум, будући да се ради о јавном пројекту и коришћењу јавног новца.  

„ЕРС је донијела ново рјешење, али поново одбија да достави тражене информације, додатно образлажући разлоге, који нису били у претходном рјешењу. Они сматрају да су на тај начин извршили пресуду и да је то рјешење у складу са пресудом, али ми смо опет спријечени да имамо информације о кредитном споразуму и уговору“, појашњава Скоморац и додаје како се нада да ће након нове одлуке суда, јавност коначно добити на увид спорне уговоре и да ће тада бити јасно због чега се све ово вријеме крију од очију јавности.

Директор Илић наводи најприје да се уговори не крију од јавности, али не одговара на наше питање да ли нам онда уговор може доставити на увид. 

„Ми имамо потписане споразуме са кинеском компанијом, гдје то морамо задржати и поштовати начело уговора. Јавна набавка је била отворена и транспарентна. Ми поступамо по пословној политици предузећа и по потписаним споразумима с компанијама“, наводи он. 

Кинези: Није до нас

Замјеник генералног директора ЦГГЦ Танг Јан Бинг на наше питање да ли има информације зашто су њихови уговори о изградњи Хидроелектране Дабар тајни, каже да што се њих тиче не постоје разлози за тајност и да су вјероватно у питању разлози клијената о којима он не може да говори. 

„Што се наше стране тиче не постоји никакав проблем и што се тиче нас, ЦГГЦ није проблем никакав. Да ли постоји проблем с друге стране ми не знамо, али мислм да то не би требало бити проблем генерално“, рекао је замјеник генералног директора команије ЦГГЦ. 

Директу је након конференције за новинаре скренута пажња да Танг Јан Бинг можда и није адреса за наше питање о тајности уговора, будући да је он задужен највише за технички дио пројекта. 

Инвеститори и извођачи се надају да ће ХЕ Дабар бити на мрежи у предвиђеном року, дакле до 2027. године и да ће у будућности на градилишту бити ангажовано око 180 кинеских радника и око 300 домаћих. 

Укупна вриједност свих радова на ХЕД-у је око 661 милион марака и биће инсталисане снаге 159 мегавата.

(Директ портал) Фото: РТРС