Факултети све празнији, министар се не секира?

На бањалучком Универзитету прошао је први уписни рок, а објављени подаци нимало не улијевају наду да ће зацртана квота бити испуњена. 

Од укупно 17 факултета, на њих још 12 и те како има мјеста, па и на оним традиционално траженим и популарним као што су Медицински и ФПН. Знају ли надлежни и брине ли их уопште да Физику у првом року нико није уписао?

Шта год да причају они којима је обавеза брига и унапређење високог образовања у Српској, очигледно је да је студената све мање или млади једноставно не желе да студирају на нашим факултетима и одлазе на студиј изван земље.  

По подацима након првог уписног рока, на Природно-математичком факултету био је планиран упис 176 студената, а остало је слободно чак 110! Физику у првом уписном року нико није уписао. По подацима Универзитета у Бањалуци, на овај студијски програм планиран је упис 15 студената. Толико мјеста остало је након првог уписног рока.

Нема уписаних ни на Екологији гдје је планирано и остало слободно 10 мјеста. Техничко васпитање и информатику на ПМФ у првом уписном року уписала једна особа, од планираних 10. На Географији је планиран упис 39 студената, а након уписа остало је још 25 мјеста. Нешто студената уписано је студијском програму Просторно планирање, Биологија, Хемија и Математика.

Медицина изненађује

Изненађује да је на Медицинском факултету остало поприлично мјеста. Планиран је упис 320 студената и квота није одмах испуњена. Слободно је још 68 мјеста и то највише на студијским програмима Фармација и Сестринство, али мјеста још има и на програмима Медицина, Дентална медицина, Физиотерапија, Санитано инжењерство и Бабиштво.

Пољопривредни факултет у првом уписном року уписао је половину студената од планираног броја. Било је планирано 40, а остало је 21 слободно мјесто за будуће студенте. Кандидати су највише били заинтересовани за биљну производњу, а најмање за анималну производњу и аграрни развој.

Економски факултет планирао је упис 224 студента, а остало је непопуњено 31 мјесто. На Правном су остала 24 мјеста, од 160 планираних. Ни на Рударском факултету планирани број уписа није испуњен у првом року. Од 35 мјеста, слободна су 23, а тек по неколико кандидата уписало је Рударство, Геолошко инжењерство и Инжењерство заштите животне средине.

Текстилно инжењерство на Технолошком факултету у Бањалуци уписала је једна особа и слободно је још 10 мјеста. На овом факултету након првог уписног рока остало је 28 мјеста, од укупно планираних 67.

На Факултету политичких наука попуњено је нешто више од пола мјеста. Од 110, празно је још 50. Није било претјеране заинтересованости за Примјењену социологију. По 14 слободних мјеста, од планираних 30, има на Социјалном раду и Новинарству, а солидно је попуњен програм Политичке науке гдје је слободно 9 мјеста након првог уписног рока.

На Факултету физичког васпитања и спорта планирали су упис 69 студента, остало је мјеста за 15. На Филозофском је слободно 51 мјесто од укупно 144 планирана. На Филозофији је прошло тек 5 студената, а мјеста има још и на Педагогији, Историји, Учитељском студију И програм Предшколско васпитање.

Филолошки је планирао упис 160 бруцоша, мјеста има за још 91. На програму Руски и српски језик планирали су 25 студената и толико мјеста је остало. Српски језик је уписало 5, од планираних 25 студента. Мјеста још има за студрање енглеског и њемачког језика, Романистике и Синологије. На Шумарству су планирали упис 37 студената, а након првог рока мјеста има за њих 16.

Поједностављено, на побројаним факултетима био је планиран упис 1.542 бруцоша. А остало је 528 мјеста. Нема конкретних одговора зашто је на Универзитету у Бањалуци све мање студената и шта раде да то промијене. Ако неко ћути, разлог је да је задовољан или не брине, зар не?

Прије тачно мјесец дана питали смо Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске зашто је на високошколским установама у Српској сваке године све више слободног мјеста, хоће ли због тога бити вишка професора у високошколском образовању, шта су конкретно урадили да анимирају матуранте да се опредјељују да упишу неки факултет код нас, шта је предузето да студенти буду задржани на овдашњим факултетима.

До данас, нису се удостојили да кажу ни да неће да оговоре, а камоли да добијемо одговоре на наша питања. Умјесто тога, ресорни министар Жељко Будимир отвара канцеларију Научно-технолошког парка Републике Српске чија изградња још није почела, те позива младе да студирају српски језик и историју. Не обазире се на све негативне коментаре упућене на његов рад и рад министарства на чијем је челу, али и на све младе који су одавде отишли да се школују у иностранство, јер им домаћи факултети нису нудили ни знање, ни диплому вриједну негдје у свијету.

Нико не реагује ни на прозивке да се високо образовање у Српској већ годинама урушава, те да “козметичке интервенције” не могу да покрију бројне недостатке које домаће студенте тјерају да високо образовање све масовније траже ван граница Српске. Ни на забринутост професора због одласка младих који по факултетима изван РС имају пуно боље школовање, квалитетнији практични дио наставе и већу шансу са послом. 

(Српскаинфо) Фото: Илустрација