БиХ: "Трујемо" ли се увозним воћем и поврћем?

Знамо да извозимо добре производе, али је питање какве увозимо. Инспектори имају пуне руке посла, а домаћи произвођачи кажу да једемо туђи отпад.

Босна и Херцеговина 13.07.2024 | 12:04

Увоз нас је преплавио. На полицама, пијацама домаћег воћа и поврћа скоро и нема. А увозимо готово све, марелице, трешње, вишње, диње, лубенице, смокве, ананас, јабуке, крушке, кромпир, краставце, парадајз... Са полица узимамо воће и поврће које превали и континенте и километре.

ВРАЋЕНЕ ПОШИЉКЕ

"Домаће се од увозног воћа и поврћа разликује по квалитету, количини пестицида, контролама, цијени... Увозимо неквалитетно воће и поврће, све оно што не може проћи на другом тржишту иде у земље југоисточне Европе. Ми смо можда и најпогоднији за воће и поврће лошег квалитета, знамо какве су контроле на границама, да се не врше или су рутинске. Боље су контроле нама у БиХ, долазе на наше плантаже, обилазе произвођаче, добри су и савјетодавци... Прошао сам скоро цијели свијет, средства која нама нису доступна или су забрањена, то се тамо све користи... Више од 300 препарата нам је сад забрањено, а пуно тога се, рецимо, користи у Турској, Шпанији, земљама које су велики произвођачи. Наша производња је доста квалитетнија. Узимајте домаће воће и поврће иако можда некад није наоко лијепо, сигурно је укусније, квалитетније и безбједније", каже  Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара Републике Српске.

Одраније упозорава купце да траже да декларације буду на свим производима, да се зна кад је шта произведено, кад је шта заклано, кад је убрано, “да не једемо стару робу, из хладњача под великим количинама средстава за чување”.

Подсјетио је да је у марту ове године Фитосанитарна инспекција Републике Српске забранила увоз двије пошиљке јагода тежине 1.370 килограма из Албаније због потврђеног повећаног садржаја пестицида. Нешто прије тога, у Босну и Херцеговину је забрањен увоз 27 тона кромпира поријеклом из Египта.

"Све пошиљке воћа и поврћа које се увозе подлијежу обавезним контролама и не може се догодити да се увезе пошиљка а да претходно није прегледана. Дефинисани су захтјеви квалитета које производ мора испуњавати да би се могао прометовати и ти параметри се контролишу путем лабораторијских анализа. За пошиљке за које се анализом утврди да не испуњавају основне услове, забрањује се увоз и налаже њихово враћање пошиљаоцу или уништавање под надзором надлежног инспектора. Највећи ризик код воћа и поврћа представља недозвољена количина пестицида, микотоксина и тешких метала", рекла је Душанка Николић, портпаролка Инспектората Републике Српске.

У овој години је, говори Николић, приликом увоза надлежна фитосанитарна инспекција за потребе лабораторијског испитивања узела више од 800 узорака хране биљног поријекла, воћа и поврћа, које се испитује на присуство остатака 170 активних супстанци.

"У девет случајева је утврђено да узорковане пошиљке не испуњавају прописане параметре безбједности и квалитета. Код шест је утврђено присуство пестицида изнад прописаних вриједности, док је код три пошиљке утврђено да не испуњавају параметре квалитета због труљења и присуства штетних организама", каже.

Истиче да инспектори посебну пажњу посвећују производима сезонског карактера, који се интензивније увозе у одређеном краћем периоду. Напомиње и да се за пошиљке од којих су узети узорци за анализу забрањује стављање у промет, дистрибуција или прерада, све до доношења рјешења инспектора у складу са резултатима лабораторијског испитивања узорака.

"У случајевима када се анализама утврди нека неправилност, не постоји ризик да је храна конзумирана, јер није ни била доступна потрошачима", појаснила је Николић.

ХЕМИЈСКИ ХАЗАРДИ

Директор Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине Џемил Хајрић за Ослобођење каже да је воће и поврће које долази на тржиште БиХ под сталном контролом.

"Агенција у сарадњи с надлежним органима проводи контролне програме током године, а посебно онај везан за остатке пестицида, што је један од значајнијих хемијских хазарда који може угрозити воће и поврће. Резултати које ми добијемо сваке године говоре да је оно што је на тржишту БиХ у складу са европским прописима и она одступања која се јављају с времена на вријеме су такође ту негдје процентуално као и у земљама чланицама ЕУ. У БиХ постоји систем који може да одговори адекватно и да повуче компромитовану храну са тржишта. Наравно, инцидентне ситуације или неусклађени производи се увијек могу јавити на тржишту, не само у БиХ", поручује Хајрић.

(Ослобођење) Фото: вијести.ба