У Херцеговини на овом мјесту температура не прелази 11 степени

Топлотни талас захватио је већи део Европе, а изузетак није ни Босна и Херцеговина. Али, где пронаћи спас од високих температура?

Ако се одлучите за море, реке или језера у нашој земљи, ипак морате бити свесни да тренутно освежење у води неће вам дати потребан одмор од врућине.

Ипак, ова земља обилује бројним посебностима, а једно од њих је и пећина Вјетреница унутар које је температура увек 11 степени.

Вјетреница преставља највећи систем пећина у БиХ. Смештена је на подручју јужно-динарског крша, с улазом на самом рубу Поповог поља, 300 м источно од села Завале на 260 м надморске висине. Од Мостара је удаљена 80 километара, а од Сарајева око 200 км.

У свету се налази на првом месту по био-разноликости и њена дужина износи преко седам км. Просечна температура унутар пећине је 11 степени.

У пећини живи богати пећински свет, у којем је забележено готово 200 различитих животињских врста, а једна од најпознатијих је и човечија рибица која живи у Доњој Вјетреници.

 

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Вјетреница цаве (@вјетреницацаве)

Појава снажног "ветра" на улазу фасцинантно је обележје Вјетренице и по њему је и добила име. Ипак, не ради се о ветру него о физикалној појави струјања ваздуха, којом се настоје изједначити стална унутрашња и промјенљива вањска температура зрака.

На топографској површини изнад Вјетренице налазе се дубоке пукотине кроз које лети улази топли зрак, хлади се и излази на главни улаз шпиље. Стална температура у пећини је 11 степени Целзијуса, а снага ветра у летним данима износи 15 метара у секунди.

Пећина је веома пространа и хидрографски богата бројним језерима, водопадима, потоцима и мањим подземним токовима који теку у разним смеровима.

На самом улазу, на десној страни налазе се два средњовјековна рељефа, лов на јелена и витешки турнир, а старост појединих пећинских цртежа процењује се на 10.000 година. Најзначајнија археолошка открића су кости пећинског медведа и леопарда.

 

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Вјетреница цаве (@вјетреницацаве)

Најсистематичнија научна истраживања је водио чешки знанственик Карел Абсолон у раздобљу од 1912. до 1914. године, када открива готово све данас познате шпиљске канале. По овом научнику је назван и један канал (Аблослонов) који је карактеристичан по честој појави магле.

Магична лепота, пространи ходници и дворане, подземне воде и водопади, ветар који стално струји чине ову пећину јединственом у свијету. Мистичност овог места чине и разна народна предања, а по којима су њој су живеле виле чији се гласови и данас могу чути.

Посете Вјетреници су у периоду од 1. априла до 1. октобра сваким даном од 10 до 18 сати. Туристички обиласци Вјетренице трају 40 до 60 минута.

(Клиx)  Фото: Схуттерстоцк