Милан Тегелтија "извисио" за позицију конзула БиХ у Ријеци

Почетком марта ове године бивши предсједник Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ, Милан Тегелтија, изабран је од стране Предсједништва БиХ за новог конзула БиХ у Ријеци.

Од тада су прошла пуна четири мјесеца, а из Хрватске није стигла акредитура, односно сагласност да Тегелтија дође у Ријеку и преузме дужност конзула. Иначе, у складу с правилима пристојне дипломатске праксе, земља домаћин именованог конзула требало би да најкасније у року од два мјесеца пошаље акредитуру којом се потврђује његов дипломатски статус и добродошлица.

У Тегелтијином случају тога нема ни након четири мјесеца, што је, према бројним оцјенама, јасан сигнал да бивши предсједник ВСТС, као конзул БиХ, није добродошао у Хрватску.

Иако су непосредно након именовања Милана Тегелтије за конзула постојала бројна упозорења и мишљења да новопечени дипломата неће добити акредитуру из Загреба, првенствено јер се налази под америчким санкцијама, а повезиван је и са великим аферама у домаћем правосуђу, попут фамозног “поткивања”, лидер СНСД и актуелни предсједник Српске Милорад Додик у томе није видио ништа спорно.

– Ја, прије свега, мислим да њему не треба агреман. Агреман само амбасадори примају. Не видим ту ништа спорно. Није му Хрватска увела санкције већ Америка. А, шта је Америка? Земља велика и проклета – парафазирао је Додик хит народног пјевача Мирослава Илића. Додао је и да у Тегетијином именовању не види “ништа чудно ни неочекивано”.

– Како смо ми могли дати сагласност Лагумџији или дати сагласност Алкалају и многим другим? Постоји једна пракса, дакле, сједио сам у Предсједништву и мислим да је овај потез добар. Ако се дирне у ово, све ће пасти – изјавио је Додик прије четири мјесеца, оправдавајући избор његовог тадашњег савјетника Милана Тегелтије за конзула БиХ у Ријеци.

Да је Тегелтијино именовање за конзула, упркос ранијим изјавама предсједника Српске ипак било “чудно и неочекивано”, потврђује одбијање хрватских власти да дају сагласност за његов долазак у Ријеку. Осим тога, како за Српскаинфо истиче бивши министар спољних послова БиХ и садашњи шеф клуба посланика ПДП у Народној скупштини Републике Српске, Игор Црнадак, крајње је необично то што власти Српске не регују на очигледан дипломатски шамар из Хрватске.

– Милан Тегелтија је приједлог Републике Српске. Према томе, пошто и даље нема било каквог одговора из Хрватске поводом његовом постављања за конзула, једино образложење је да актуелна власт признаје да је послала спорног човјека који је проблематичан – каже Црнадак.

Истиче да овдје није у питању однос Републике Српске и Хрватске, јер да се о томе ради, како наводи, онда би Српска реаговала тако што, на примјер, не би прихватила да генерални конзул Хрватске у Бањалуци присуствује сједници Народне скупштине Републике Српске.

– То значи да није у питању однос Српске и Хрватске, већ је у питању то да је Тегелтија очигледно споран и да је Република Српска жељела да на ту позицију постави човјека који је проблематичан и који је лично неприхватљив због својих дјела и карактеристика. Понашање власти у Српској показује да знају да су погријешили. Кад томе додамо и оно слање припадника нарко-картела за конзула у Панаму, то показује потпуну збуњеност и тоталну неспособност СНСД у вођењу спољне политике – тврди Црнадак.

Каријерни дипломата и стручњак за међународне односе из Београда, Срећко Ђукић, за Српскаинфо истиче да је, прије свега, необично то што је неко ко је обављао највише функције у правосуђу БиХ и био савјетник предсједника Републике Српске, именован на “дипломатску позицију средњег нивоа, каква је конзулска”.

– Позиција конзула је средњи ниво у дипломатској хијерархији. Да је човјек с таквом биографијом, на примјер, изабран за амбасадора то би било у реду. Чак би и позиција генералног конзула донекле била прихватљива. Ово ми личи на то да су они који су га именовали само тражили начин да га поставе било гдје – каже Ђукић.

На питање зашто Хрватска ни након четири мјесеца није дала било какво објашњење због чега одбија да да акредитуру за Милана Тегелтију, Ђукић објашњава да то земља домаћин није дужна да уради.

– Да ли је то зато што се наведени господин налази под америчким санкцијама, да ли зато што је лијеп или ружан, што је урадио ово или оно, то Хрватска не мора да објави. Таква је пракса откад постоји дипломатија. Држава није дужна да саопшти разлоге зашто не даје агреман или акредитуру. Ако ја некоме не дам сагласност за конзула, не подразумијева се да ти исто тако не даш сагласност за мог конзула. То није пракса и такав дипломатски рат се не води у начелу.

Оно што се предузима јесте то да се понуди други кандидат за конзула и то је најкоректније. Поготово ако је од именовања прошло већ четири мјесеца. Обично се на акредитуру чека 45 дана до два мјесеца – објашњава Ђукић.

(<стронг>Српскаинфо) Фото: СИНИША ПАШАЛИЋ/РАС СРБИЈА