За ово занимање пријављен само један кандидат

Највеће интересовање будућих студената у овогодишњем уписном року, судећи по броју пријављених, било је на Факултету организационих наука, Електротехничком, Машинском, Грађевинском факултету, док су наставнички смерови на факултетима остали празни. За смер који школује наставнике хемије у Београду пријавио се свега један кандидат

Због чега будући студенти избегавају овај смер и шта све на Хемијском факултету чине да би хемију учинили популарном науком међу младима, објашњава декан овог факултета Горан Роглић. 

 Шта Вама говори податак да се једна особа пријавила на смер професора хемије у Београду, а у Новом Саду ниједна?

- Главни разлог је положај наставничке професије у друштву, и финансијски и статусни. Наставници тренутно имају плату која је 10% испод просечне зараде у Републици Србији, а о положају наставника мислим да је довољно речено и писано по штампи у последње време. Значи, ако је наставник предмет напада ученика, родитеља, изложен притисцима од стране директора да се поправљају оцене, наставник је изгубио оно што је некада био његов статус. По ономе што ми добијамо као захтеве од директора школа у Београду, почео је и недостатак наставника хемије у случају одсуства боловања дужег - рекао је Горан Роглић, декан Хемијског факултета. 

 Да ли је хемија толико тешка наука па сви беже од ње?

- Мислим да није то у питању толико да је хемија тешка. Сад, хајде, то је опет субјективно мишљење. Мени сигурно није тешка, али ми имамо релативно константан број. Оно што је проблем, генерално, то је демографски параметар, јер ове године је у четврти разред у Србији уписано 3.000 деце мање него прошле године. То се осетило на свим факултетима. Ове године је на свим факултетима Београдског универзитета мањи број пријављених у односу на прошлу годину - казао је он. 

 Ваш факултет има пројекте којима се труди да привуче младе, попут недавног пројекта производње пива са хијалуроном. Да ли и то показује да хемија ипак може да буде забавна?

- У принципу имамо сада пројекат, један преко УНДП-а, природне боје за сладоледе, за колаче. То је ако причамо о игри. Међутим, Хемијски факултет има и много озбиљније пројекте. Хемијски факултет је био врло активан са два пројекта у време Цовид-а. Један пројекат је био да се направи тест за Цовид, други пројекат је био да се модификацијом постојећих лекова пронађе нови лек за третман вируса. 50% је теоријска настава, 50% времена су у лабораторијама. Од прве године до четврте године - закључио је декан Горан Роглић. 

(Блиц) Фото: Синиша Пашалић/РИНГИЕР