Зашто су локалне заједнице искључене из одлучивања?

Народна скупштина Републике Српске усвојила је на јучерашњој сједници и Закон о измјенама и допунама Закона о геолошким истраживањима.

НСРС је претходно да сједници одржаној 22. децембра 2023. године усвојила Нацрт овог закона након чега је упућен у јавну расправу. Јавне расправе су одржане у јануару ове године у Гацку, Зворнику, Приједору и Бањалуци.

Највише пажње привукла је ставка из Нацрта закона којом се уводи одредба да за одобравање истраживања минералних сировина неће бити потребна сагласност локалне самоуправе, као ни мишљење о процјени утицаја на животну средину.

Образложење је било, између осталог, да у општинама "нема довољно стручних људи" који би могли одлучити о истраживањима. Такође, на противљење је наишла и одбредба да за одобравање геолошког истраживања више неће бити потребно мишљење надлежног органа о потреби спровођења процјене утицаја на животну средину

Контроверзна је измијењена одредба којом се уређује највећа дозвољена количина минералне сировине која се може узети с циљем испитивања квалитета и хемијско-технолошких својстава - умјесто до сада прописаних 200 метара кубних највећа дозвољена количина износила је до 10.000 метара кубних.

У извјештају о јавним расправама који је приложен у скупштинским материјалима уз коначну верзију Закона, Министарство енергетике и рударства РС образложило је усвојене и одбијене примједбе Министарство је уважило примједбе Републичког завода за геолошка истраживања да се јасније дефинишу истражни радови и појам теренских истражних радова умјесто појмова "инвазивних и неинвазивних" истражних радова.

Уважена је примједба „Ибис инжењеринг“ из Бањалуке да се као концесионар дефинишу не само они који врше експлоатацију већ и они који врше истраживање.

Уважена је и примједба Републичке управе за инспекцијске послове која сугерише да је потребно ангажовање стручног надзора и у току истраживања која се спроводе у току експлоатације.

Министарство се позвало на закон: "Локалне самоуправе нису надлежне за истраживања"

На јавним расправама забиљеже су бројне примједбе учесника који су истакли да јединице локалне самоуправе морају бити укључене у поступак одобравања детаљних геолошких истраживања, те да подносилац мора тражити мишљење надлежног органа о потреби спровођења процјене утицаја.

"Ове примједбе су анализиране, те је одлучено да се уваже на начин како је то дефинисано Законом о локалној самоуправи, Законом о заштити животне средине и Правилником о пројектима за које се спроводи процјена утицаја на животну средину и критеријумима за одлучивање о потреби спровођења и обиму процјене утицаја на животну средину ", кажу у Министарству.

Шта ово значи? Министарство образлаже да према важећем Закону о локалној самоуправи, јединице локалне самоуправе немају надлежност да дају сагласност на истраживање.

"Чланом 17. предметног закона прописано је да јединица локалне самоуправе има право да се бави питањима од локалног интереса која нису искључена из њене надлежности нити додијељена неком другом нивоу власти. Законом о геолошким истраживањима уређују се врсте геолошких истраживања, услови и начин извођења истих.

Према овом закону, одобравање детаљних геолошких истраживања минералних сировина, је у надлежности Владе Републике Српске, уколико се додјељују концесије за истраживања, за која је то законом прописано или у надлежности Министарства енергетике и рударства за истраживања минералних сировина за која није неопходна концесија.

Ово јасно указује да јединице локалне самоуправе нису надлежне за одобравање детаљних геолошких истраживања. Те да сагласности од јединице локалне самоуправе, како је то дефинисано важећим законом није у складу са чланом 17. Закона о локалној самоуправи.

Из тог разлога утврђено је да је од јединице локалне самоуправе, а у складу са одредбама Закона о локалној самоуправи, прије одобравања детаљних геолошких истраживања неопходно тражити информацију о стању предложеног обухвата у просторнопланској документацији".

Наводи се и да је носилац права на истраживање, уколико жели да истражује на земљишту које је у својини јединице локалне самоуправе, дужан да ријеши имовинско-правне односе са јединицом локалне самоуправе на начин прописан Законом о локалној самоуправи, тј. да прибави сагласност надлежног органа.

За истраживање није потребна процјена утицаја на животну средину?

На примједбе о потреби спровођења процјене утицаја, у Министарству је утврђено да према Правилнику о пројектима за које се спроводи процјена утицаја на животну средину и критеријумима за одлучивање о потреби спровођења и обиму процјене утицаја на животну средину који је донесен на основу Закона о заштити животне средине "истраживања не спадају у пројекте за које се спроводи процјена утицаја".

"Чланом 3. овог правилника прописано је да Министарство за просторно уређење у појединачним случајевима одлучује о потреби спровођења процјене утицаја за пројекте који се између осталог односе на дубинско бушење и то посебно кад је ријеч о геотермалним бушењима, бушењима ради складиштења нуклеарног материјала и бушења с циљем водоснабдијевања, са изузетком бушења ради испитивања стабилности тла".

У Министарству наводе да је уважена примједба учесника јавних расправа према којој је истакнуто да су количине минералне сировине, које су дефинисане нацртом, а које се могу у току истраживања за потребе испитивања квалитета и хемијско-технолошких својстава минералне сировине велике.

"Ова примједба је анализирана након чега је одлучене да се у овом члану у ставу 1. јасно дефинишу минералне сировине и количине које се могу узети у фази истраживања за потребе испитивања квалитета и хемијско-технолошких својстава минералне сировине", закључено је.

(МОНДО)