ИФИМЕС упозорава: Којим путем иде друштво у БиХ?!

Додик ескалацијом ситуације жели скренути пажњу са пљачке јавних ресурса, тешке економске и финанцијске ситуације у којој се налази Република Српска и због америчких санкција (ОФАЦ), којима су обухваћени водећи званичници Републике Српске на челу са Милорадом Додиком и члановима његове породице.

Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане, редовно анализира догађања на Блиском истоку, Балкану и по свијету. ИФИМЕС је поводом додатне ескалације политичке кризе у Босни и Херцеговини (БиХ) припремио анализу актуалних догађања.

Из опсежне анализе „Босна и Херцеговина 2024: Да ли је угрожен мир у БиХ?“ издвајамо најважније и најзанимљивије дијелове.

У Босни и Херцеговини (БиХ) ће се 6.октобра 2024.године одржати локални избори. Иако је Босна и Херцеговина у марту ове године добила зелено свјетло за почетак преговора о чланству у ЕУ, то је било углавном незаслужено и представља симболичну гесту ЕУ према БиХ због руске инвазије на Украјину.

Према најавама Милорада Додика (СНСД), предсједника Републике Српске (РС), припремљен је приједлог о „мирном раздруживању“ са Федерацијом Босне и Херцеговине (ФБиХ) што додатно усложњава ситуацију у Босни и Херцеговини и захтијева већи  ангажман међународне заједнице, првенство САД и НАТО-а, због еклатантног кршења Дејтонског мировног споразума и угрожавања мира.

У Босни и Херцеговини се одвија преурањена изборна кампања за локалне изборе, коју Централна изборна комисија (ЦИК) не санкционише. Додик интензивира активности на проглашењу независности Републике Српске што проузрокује додатне напетости, које могу довести до сукоба у земљи, која је крхког мира и сигурносно рањива што може озбиљно угрозити постојећи привидни мир.

Додик ескалацијом ситуације жели скренути пажњу са пљачке јавних ресурса, тешке економске и финанцијске ситуације у којој се налази Република Српска и због америчких санкција (ОФАЦ), којима су обухваћени водећи званичници Републике Српске на челу са Милорадом Додиком и члановима његове породице.

Због тога покушава спасити своју имовину и олигархију око њега пребацивањем новца и друге имовине у пореске оазе али и у иностранство и земље региона гдје врши интензивне пословне активности.

Према процјенама у Љубљани односно Словенији се обрће око три милијарде капитала Милорада Додика и његове олигархије, којима сервис и подршку пружају поједини љубљански званичници и од тога остварују одређене користи.

Додиков капитал се оплођује у различитим дјелатностима као што су грађевинарство, некретнине, ИТ сектор, кадровске агенције, финансијски сектор и друго. Милорада Додика у Словенији прати капитал из политичког и нарко картела из Сарајева, који је такође интензивирао своје активности у Словенији и који путем пословних активности дијелом финансира своје политичке заштитнике у Сарајеву.

Због тога је важно, да америчка администрација у наредном пакету прошири пакет санкција на те компаније и појединце али и љубљанске званичнике и словенске банке, које учествују у тим спорним пословима (јавни новац и средства ЕУ), који угрожавају мир и Дејтонски мировни споразум.

Америчке санкције могу се примијенити на било коју институцију, укључујући банке и друге финансијске институције, било у приватној или јавној својини, које пружају материјалну подршку појединцима или компанијама које су под америчким санкцијама. Дешифровање Скy апликације помоћи ће полицијским агенцијама и тужиоцима да открију активности опасних криминалаца у БиХ и региону и њихову везу са политичарима, што ће резултирати бројним акцијама и хапшењима.

Политичко-криминалне структуре интензивирале су напад и обрачунавање са непослушним медијима, правосудним системом (ВСТВ) и новинарима.
 
Додиков напад на „непослушне“ медије – случај РТВ БН 

Босна и Херцеговина је интензивно у посљедње вријеме од стране режима Милорада Додика и његове породице, иначе лица са америчке ОФАЦ листе, угрожена и у сфери медија.

Преко државног Института за мјеритељство БиХ (ИМБиХ) на чијем челу је од стране Додика постављена директорица Милица Ристовић Крстић, незаконито је укинуто постојеће мјерење гледаности, тако да су медији остали без ове важне ставке, на основу које се исплаћују и рекламе.

Све је започело тако што је финални акт онемогућавања рада фирме Аудиенце Меасуремент д.о.о. догодио се у мају 2024. године када је одузето одобрење типа за уређаје (пеоплеметре) овој фирми, које је важило до краја 2032.године. 

Тако је преко ноћи дошло до престанка испоруке података. ТВ станице РТРС, АТВ, УНА ТВ и К3 су све престале бити клијенти Аудиенце Меасуремент д.о.о. закључно са 30.јуном 2024.године, јер су крајем 2023.године жељеле потписати уговор само до половине године и јер су унапријед знали да ће „Додиков Институт за мјеритељство“ преузети мјерење.

Почетком јуна 2024.године, Кантар Медиа је потврдила да је са фирмом Сее Медиа Ресеарцх д.о.о. Бања Лука потписала уговор о сарадњи (лиценсед тецхнологy).

Циљ ове стратегије је јасан: успоставити монопол над мјерењем гледаности и ојачати ТВ канале блиске режимској структури у Републици Српској кроз намјештене резултате гледаности. Ово би омогућило тим каналима да остваре знатно већи приход од маркетиншких агенција, које годишње пласирају око 30.000.000 ЕУР. Поред тога, циљ је утицати на начин извјештавања, чиме се угрожавају слободни медији, а прије свега независна БН ТВ у Републици Српској, али и ТВ Хаyат у Сарајеву.

Директор Сее Медиа Ресеарцх д.о.о. Бања Лука Марко Гујаничић доводи се у везу са организационим секретаром СНСД-а Игором Додиком, сином Милорада Додика. Недавне америчке ОФАЦ санкције су показале, да су и АТВ и УНА ТВ под контролом Игора Додика и породице Додик.

Експерти сматрају, да је рјешење, којег траже сви остали медији у БиХ јесте, да се мјерење гледаности изузме из законског мјеритељства, као што је пракса у ЕУ, али и у региону и цијелом свијету и то што прије како би се зауставила огромна штета. У вези оваквог снажног напада на независне и слободне медије засада шуте шеф делегације ЕУ у БиХ Јоханн Саттлер и високи представник међународне заједнице (ОХР) Цхристиан Сцхмидт.
 
Додатно урушавање ВСТВ од стране извршне власти

Владајуће странке из познатих разлога настоје успоставити утицај на кључне ресоре и ресорне институције. Једна од кључних институција у сектору правде са великим спектром надлежности је и Високо судско и тужилачко вијеће БиХ (ВСТВ). Очигледно је да се са смањењем надлежности ове институције, повећавају надлежности и утицај ресорног министарства.

Отуд и не чуди јасно осмишљен план с циљем смањења надлежности ВСТВ од стране извршне власти приликом израде новог Закона о ВСТВ БиХ.

Израда новог Закона о Високом судском и тужилачком вијећу Босне и Херцеговине (ВСТВ) показује јасне назнаке покушаја смањења надлежности односно укидања статуса независног тијела. Евидентни су напори извршне власти, односно ресорног министарства правде, да се концептуално мијења постојећи Закон о ВСТВ, који је оцијењен као добар, да се омогући да се на ВСТВ примјењују административни закони, који се односе на министарства и друга тијела јавне управе БиХ, са намјером да се то унесе у нови закон о ВСТВ.

Паралелно с тиме, покушава се ослабити ангажман и улога структура ВСТВ кроз могућа персонална рјешења која ће ићи на руку владајућим структурама. Јасна је жеља да се уведе примјена административних закона који се односе на министарства и тијела управе БиХ.

Исто тако, извршна власт жели увести регионално представљање гдје би се дошло до избора у ВСТВ особа одређене националности с обзиром да је познато у којим дијеловима БиХ доминира поједина етничка заједница. Покушавају се наметнути одређена рјешења као да су чланови ВСТВ синдикални представници структура из којих долазе. ВСТВ мора самостално одлучивати и односити најбоље законите одлуке у интересу ВСТВ и правосудног система.

Циљ извршне власти је да се кроз наведене интервенције у законска рјешења уруши самосталност ВСТВ и уведу етнички принцип у правосуђе, омогући ентитетска блокада што до сада није било присутно у раду ВСТВ. Етничка и сполна структура се поштује и у досадашњим законским рјешењима.

Још једна, крајње симптоматична чињеница је да након скоро годину дана од усвајања Закона о ВСТВ-у, нису одобрена средства за имплементацију тог Закона, чиме је доведена у питање једна од кључних надлежности ове институције. С правом се поставља питање зашто предлагач Закона није предвидио ову ситуацију и прелазним одредбама Закона спријечио ову појаву.

Коме одговара да ВСТВ не функционише, односно не обавља своје, Законом предвиђене обавезе?

Венецијанска комисија Вијећа Европе (ВЦ) препоручује, да ВСТВ-у треба дати уставни статус.

У континуитету са важећим законом, треба задржати и опште одредбе које прописују непримјењивање одредби Закона о министарствима и другим тијелима управе Босне и Херцеговине и Закона о управи Босне и Херцеговине на ВСТВ, са циљем очувања независности Вијећа и његовог Секретаријата.

Венецијанска комисија се слаже да састав било које институције на државном нивоу треба што је више могуће да одражава разноликост земље у смислу етничке, родне, језичке, вјерске или друге критерије, она такође наглашава да етнички приступ и сваки закон који је окренут будућности треба да има за циљ превазилажење етничких подјела.

Стога Венецијанска комисија препоручује да се у члан 5. став 5. дода упућивање на чињеницу да ће ВСТВ, као правосуђе уопште, бити генерално репрезентативно за народе Босне и Херцеговине, како то захтијева Устав, те измијенити све оне одредбе које и даље се позивају на конститутивне народе Босне и Херцеговине.

Исто тако, именовање судија треба првенствено бити заснована на заслугама, а етнички фактор треба узети у обзир само изузетно, јер мултиетнички састав правосуђа сам по себи треба да буде довољан да осигура повјерење јавности (чланови 71. и 103.2 Нацрта закона ).

Што се тиче чланства у ВСТВ-у, Венецијанска комисија препоручује: оснивање Вијећа са непарним бројем чланова, два одјељења, судско и тужилачко, такође треба да се састоје од непарног броја чланова, што подразумијева да треба рачунати на непаран број чланова лаика који припадају оба одјела; отварање лаичког чланства другим правним стручњацима, а узимајући у обзир и неправне професионалце; значајно повећати број чланова лаика и осигурати да не постоји неоправдана разлика у третману између правосудних и несудских чланова.

Што се тиче оцјењивања, изјава о имовини и премјештаја судија и тужилаца, Венецијанска комисија препоручује: разрадити начин на који би се критерији за оцјењивање требали тумачити и примјењивати, посебно када је у питању 'квантитет учинка' и 'статистички квалитет' одлука“ (члан 138), интегришући неколико претходних препорука у вези са системом пријављивања имовине које још увијек нису ријешене, преиспитујући могућност привременог премјештаја судија и тужилаца без њиховог пристанка (чланови 146. и 148.) и обезбјеђивање другог суда за жалбе одлука ВСТВ о том питању.
 
Криминализирање клевете у кривичном законодавству Републике Српске

Народна скупштина Републике Српске (НСРС) изгласала је Закон о измјенама и допунама Кривичног законика Републике Српске, чиме је након 20 година поновно криминализовала клевету и увела је у кривично законодавство. Закон је слабо и нестручно припремљен, по донесеном закону тужилаштво вас прогони, супротна страна није више појединац него држава (тужилаштво).

Мали медији, који су финансијски на граници преживљавања ће нестати. Доћи ће до самоцензуре медија. Одредбе кривичног права морају бити јасне иначе ће доћи до конфузне непредвидљивости у јавном простору. Право има стандарде. Међународни стандарди су против криминализовања клевете. БиХ нема јаких демократских институција. Регресија клевете је посљедица ширег тренда раста популизма у региону.

Током своје дугогодишње аутократске владавине, Милорад Додик је успио разјединити, ослабити и поткупити опозицију у Републици Српској, али му није пошло за руком, да под своју контролу стави малу, али веома гласну групу медија и НВО, које су отворено критиковале његову власт, корупцију, злоупотребе и штету коју наноси грађанима Републике Српске и Босне и Херцеговине.

Ту се посебно истичу РТВ БН из Бијељине, затим портали Бука и Капитал, те Транспаренцy Интернатионал и Хелсиншки одбор за људска права (ХЦХР). Да би ослабио њихов критички рад и утицај у јавности, Додик је осмислио законе, који су у супротности са Уставом БиХ и Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама, а којима се сви они који слободно мисле и говоре могу казнити вишегодишњим затворским казнама, или драконским новчаним казнама.

Према тврдњама Тужилаштва у Републици Српској, покренуто је нешто мање од 100 истрага у вези са кривичним дјело клевете и надлежна Тужилаштва већ врше саслушања новинара. 

Истовремено, док новинаре и активисте цивилног друштва, ставља под удар аутократских закона, Народна скупштина Републике Српске, је недавно усвојила Закон о имунитету, предсједника и потпредсједника РС, чланова Владе РС, посланика Народне скупштине РС и делегата у Вијећу народа, те они  неће бити кривично или грађански одговорни за било који поступак у оквиру њихових дужности, за вријеме трајања мандата, па чак и након престанка мандата.

Очигледна дискриминација, новинари и медији су одговорни кривично за оно што кажу или напишу, носиоци јавних функција имају додатни имунитет и не могу кривично одговарати.

Да би спријечио слободан рад НВО, без икаквих образложења или неопходних анализа, Милорад Додик је покренуо доношење Закона о агентима страног утицаја, по узору на сличан закон у Русији, којим се Министарству правде Републике Српске даје могућност, да изда забрану било којој НВО која се финансира новцем из иностранства, те се такве НВО стављају под посебно рестриктивну контролу институција Републике Српске, са низом забрана, попут оне, да немају право да износе „политичке ставове“ са наравно пријетњама укидања, високих новчаних и затворских казни.

правде РС се задужује да поред контроле води и посебну евиденцију о свим детаљима везаним за такве НВО и запослене у њима. Истовремено, Влада Републике Српске је забранила школама, Универзитетима и другим институцијама сарадњу са таквим НВО.

Постоје вјеродостојне информације, о постојању инструкције, да особе које су радиле у НВО, које се финансирају страним новцем, никада више не могу запослити у јавном сектору.
 
Поједини чланови Владе РС агенти страног утицаја, а не поједине НВО

Већ сама најава Закона о агентима страног утицаја, резултовала је напуштањем дијела запослених у многим НВО, јер једноставно, многи од њих не желе да имају „посебан третман“ од стране власти у Републици Српској. Интересантно је, да та иста Влада, министарства, и друге институције несметано користе десетине милиона страних донација и различите финансијске аранжмане.

Значи, Влада може да користи новац страних донатора, цивилно друштво ће имати дискриминаторски третман уколико то буде радило. Овдје треба споменути да Влада РС и друге институције, никада нису биле спремне да финансијски подрже рад НВО, изузев наравно оних које су сами формирали или који су у потпуности под контролом власти.

Не треба посебно истицати, да је доношење ова три закона изазвало критике и забринутост из ЕУ и САД, јер су у супротности са стратегијама европских интеграција. Значајно смањење страних инвестиција у РС у протекле двије године, утиче негативно на ионако катастрофалну економску ситуацију у РС, те повећава одлив радно способног становништва.

Влада РС је у склопу пропагандне кампање приликом доношења ових закона, приказивала земље ЕУ, посебно Њемачку, као непријатељске, те наставила отворено говорити о Великој Британији и САД, као непријатељским земљама које наводно желе да униште Републику Српску.

Углавном, стварање непријатељског односа према странцима, утиче на стварање веће изолације РС у односу на привредне и политичке токове у региону.

Најављено је да ће Закон о агентима страног утицаја ступити на снагу 1.јануара 2025.године. Вјероватно ће ионако мали број активних НВО у Републици Српској свести на још мањи ниво, те довести у питање њихов рад и опстанак. Фактички имамо парадоксалну ситуацију, да поједини чланови Владе Републике Српске представљају агенте страног утицаја, а не поједине НВО.

На основу Апелације (У-21/23), коју је упутио Денис Звиздић (НиП), тадашњи замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламента БиХ крајем августа 2023.године Уставни суд Босне и Херцеговине донио је привремену мјеру, јер је одредба члана 280а оспореног закона у супротности са Уставом, а односи се на затворске казне за вријеђање Републике Српске.
 
ИРБ - нова платформа за избјегавање америчких санкција

Милорад Додик у склопу приватизације институција у РС наложио је Министарству финансија РС и Народној скупштини РС да осмисле начин како би фирме и појединци могли несметано да раде. Народна скупштина РС ових дана покушава да Инвестицијско-развојну банку Републике Српске (ИРБ РС) претвори у банку преко које би вршила платни промет за санкционисане фирме и појединце. Стога је важно обратити пажњу на слиједеће:
 
Очигледно је, да су америчке санкције фирмама блиским предсједнику Републике Српске Милораду Додику, постале веома успјешне. Да би смањио негативни утицај америчких санкција, на фирме које контролишу Додик и његова породица, ових дана је осмишљен и покренут покушај одговора институција Републике Српске, како би се настала штета умањила и санирала.

Министрица финансија РС Зора Видовић најавила је ових дана, а Народна скупштина Републике Српске покренула доношење Закона о Инвестиционој развојној банци Републике Српске (ИРБ РС), која треба да почне да обавља унутрашњи платни промет, игноришући америчке санкције. ИРБ РС је нова платформа за избјегавање америчких санкција.

Опозиција је тај закон назвала „Законом о Проинтеру и првој фамилији Републике Српске“, оптужујући Милорада Додика за потпуну приватизацију институција ентитета Републике Српске.
 
Инвестициона развојна банка Републике Српске, је дуги низ година позната по бројним аферама извлачења новца, нетранспарентним кредитима, бројним злоупотребама и криминалним радњама за које нико до сада није одговарао.

Умјесто да се баве важним питањима за грађане РС, унапређењем економије и повећавањем стандарда, умјесто да рјешавају катастрофалну демографску ситуацију (Република Српска је 1998.године имала око 1.450.000 становника, а данас их има око 750.000) Влада и Народна скупштина Републике Српске троше огромну енергију и вријеме, штитећи корупцију и криминал Милорада Додика и његове породице.

Очигледан је примјер ентитета, у коме су све институције под потпуном контролом једне особе и њему оданих тајкуна.
 
Анализа ефикасности процесуирања високе корупције у БиХ (ТИ БиХ) је показала да је тек један од девет тужилаца, који раде на предметима привредног криминала и корупције, покренуо истрагу за високу корупцију.

Забрињавајуће је, да у девет од укупно осамнаест тужилаштва у БиХ у протеклих три године није покренута ниједна истрага за кривична дјела кривичне корупције. То показује поражавајућу подчињености тужилаштва и тужиоца политичким моћницима и криминалцима.
 
У склопу преузимања потпуне финансијске контроле, Милорад Додик је покренуо кораке ка преузимању Бањалучке берзе под своју личну контролу.

Најаве организирања локалних октобарских избора у БиХ, гдје би се на 10% бирачких мјеста примјењивале технолошке изборне иновације, могле би довести у питање регуларност локалних избора.

Неприхватљиво је да неким грађанима буде пружена привилегија „праведних избора“, а неки да немају ту могућност. Овдје се ради и о дискриминацији бирачких мјеста, не само 90% него и оних 10% који ће бити обухваћени примјеном технолошких изборних иновација.

Поред широког спектра изборних превара, неопходно је спријечити широко распрострањену праксу куповине гласова на изборима, јер неке процјене говоре о томе, да је сваки трећи глас на изборима плаћен од странака или кандидата.
 
У склопу своје конфронтације са међународном заједницом, Милорад Додик је покренуо снажне активности и широку кампању, своје параобавјештајне заједнице, којом управља Бранислав Окука Црни, како би застрашио све оне, које критички говоре о његовом криминалу и злоупотребама власти.

На удару праћења, притисака и пријетњи, нашли су се опозициони политички лидери, независни медији и представници цивилног друштва. Њима се жели преписати улога издајника и доушника међународне заједнице у вези са санкцијама, које су очигледно показале своју дјелотворност.

Експерти сматрају, да Централна банка БиХ мора заставити најновији Додиков експеримент са ИРБ РС и злоупотребу позиције институционалне моћи у сврху избјегавања америчких санкција. Додик покушава преузети три кључне финансијске полуге: Комисију за хартије од вриједности, Централни регистар хартија од вриједности и Бањалучку берзу.
 
Све подсјећа на 90-године прошлог вијека

Политичка дешавања у региону подсјећају на репризу дешавања почетком деведесетих година прошлог стољећа. Национална окупљања, која ипак имају једну новину.

Политичке елите Западног Балкана без изузетка подржавају улазак својих држава у чланство ЕУ. Исту позицију заступа и позиција и опозиција у БиХ. Тренутно су у фокусу односи Републике Србије и Босне и Херцеговине.

Постоји расположење у ЕУ о истовременом примању Републике Србије и БиХ у унију европских држава. Очекује се да актуелна власт у БиХ покрене иницијативу о заједничкој декларацији Републике Србије и БиХ о хитном и неизоставном уласку ове двије државе у ЕУ.

Декларација би била усвојена на заједничкој сједници два парламента/скупштина и ургентно послана у ЕУ.

Декларација не би садржавала ништа осим јасног захтјева ЕУ о потреби хитне одлуке да се двије државе приме у ЕУ. На овај начин би се релаксирали односи и ЕУ би могла у посебној процедури заједнички разматрати све потребне механизме, али и преузети одговорност за мир на Балкану.

Уколико изостану проевропске иницијативе онда ће то бити најувјерљивији показатељ да су политичке елите дефинитивно огризле у криминалу и корупцији и да је улазак у ЕУ само флоскула помоћу које се извлаче средства из фондова ЕУ.

(БН) Фото: Архива