Видовић: Закон о банкама ускладити са законом од ИРБ

Министар финансија Републике Српске Зора Видовић рекла је да су разлози за доношење закона о допуни Закона о банкама Српске садржани у потреби усклађивања са Законом о Инвестиционо-развојној банци /ИРБ/ Српске.

Образлажући овај закон, Видовићева је појаснила да се предлаже да, осим пословних комерцијалних банака, и ИРБ може обављати послове примања новчаних депозита или других повратних средстава, и то у складу са овлашћењем за обављање тих послова утврђеним законом којим се уређују њено оснивање, правни статус и дјелатност.

Она је појаснила да је, имајући у виду да су се услови на финансијском тржишту значајно измијенили од оснивања ИРБ-а, било неопходно извршити стратешко прилагођавање пословања ове банкарске установе са развојним циљевима Републике Српске, а која питања су била разматрана у оквиру Пројекта Свјетске банке - Јачање банкарског сектора, који је реализован у периоду од 2018. до 2021. године.

Ресорни министар је подсјетила да се развојне и друге специјализоване банкарске организације у свијету баве одређеним банкарским пословима, који су од значаја за друштвени и привредни развој, посебно уколико су ти послови везани за поједине тржишне нише које нису задовољене од комерцијалног банкарског сектора.

"Примање депозита, као традиционални банкарски посао, битна је претпоставка квалитетног пружања и других банкарских услуга попут услуга платног промета. Отварање тржишта платних услуга и за друге учеснике биће омогућено даљом модернизацијом закона којим се уређује платни промет", оцијенила је Видовићева.

Говорећи о Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о ИРБ-у, Видовићева је рекла да је пласаман ове банке три милијарде и 300 милиона КМ, те подсјетила и на важност стамбених кредита за младе брачне парове.

Она је указала да је законом предвиђено да послове платног промета може обављати и ИРБ у складу са овлашћењем за пружање тих услуга утврђеним законом којим се уређују њено оснивање, правни статус и дјелатност.

"Мислимо да ће депозити бити много ефикасније кориштени", сматра Видовићева, наводећи да су наведени закони везани и за Закон о електронском новцу.

Када је ријеч о Закону у унутрашњем платном промету, Видовићева је додала да, с обзиром на смањену банкарску активност у малим, неразвијеним, општинама, односно имајући у виду проблеме физичких лица и пословних субјеката са којима се суочавају због затварања организационих дијелова банака усљед пословне политике банака усмјерене на минимизирање трошкова, предложеним допунама закона стварају се правне претпоставке да овај посао извршава и ИРБ.

Имајући ово у виду, законом је, каже она, предложено да, осим овлашћених организација, услуге платног промета могу да пружају и друштва за издавање електронског новца и микрокредитна друштва, у складу са овлашћењима датим им законима којима се уређује њихово пословање и дозволама агенције. 

(Срна)