Кинези преко Мађарске и Бањалуке граде соларну електрану у ФБиХ

Кинеска компанија “Норинцо Интернатионал” планира да од бањалучке породице Николић купи 80 одсто удјела у столачкој фирми “Аурора Солар” којој је Влада Херцеговачко-неретванског кантона дала концесију на 30 година за изградњу 200 милиона КМ вриједне, соларне електране капацитета 125 мегавата, открива портал ЦАПИТАЛ.

Ова куповина би требало да буде реализована преко њихове филијале у Мађарској и то за 13 милиона евра (25,5 милиона марака), а процијењена вриједност комплетне инвестиције је 109,86 милиона евра (214,2 милиона марака).

Према концесији и плановима, соларна електрана требало би да буде изграђена на брду Комање код Стоца на којем су Николићи купили више од 146 хектара земљишта.

Кинеска компанија је крајем прошлог мјесеца поднијела извјештај кинеској берзи у којем се наводи да је Управни одбор “Норницо Интернатионал-а” дао зелено свјетло и обавијестио државне органе о спољној инвестицији у пројекат соларне енергије у БиХ.

Истичу да само чекају одобрење Комисије за државну имовину, Националне развојне и реформске комисије и Министарства трговине Кине, па да крену у куповину.

Иако уговори са Кинезима још увијек нису формално потписани, наводе кинески инвеститори у свом извјештају, детаљи будуће сарадње и динамика реализације пројекта требало би да буду предмет даљих преговора и додају да је потребно уважити и неке ризике у смислу овог улагања.

Иза компаније “Аурора Солар” из Стоца стоји породица из Бањалуке у чијем је власништву “Техномеркур”, компанија која се такође наводи као сувласник поменуте фирме. Чланови ове породице Тихомир, Борис, Марко и Милица, уз ове двије, власници су и/или директори и фирми “Техно-квадрат”, “Термик”, “Еос Енергy”, “Аурора Енерy” и “Соларис Плус” које се баве разним дјелатностима, од производње металног намјештаја и галантерије, продаје играчака за дјецу до грађевинарства и производње електричне енергије.

Још није ништа готово

Тихомир Николић, директор и сувласник “Аурора Солар-а” рекао је у телефонском разговору за портал ЦАПИТАЛ да још није ништа готово са Кинезима и да су у току преговори како са њима, тако и са другим потенцијалним улагачима.

Николић има друге планове и жели задржати већинско власништво. Умјесто продаје 80 одсто удјела колико очекују Кинези, понудиће им да учествују до 50 одсто, па чак не искључује ни могућност да његова компанија сама иде у инвестицију.

“Неће то бити тако како су они представили. “Техномеркур” ће задржати до 50 одсто удјела, а кинески партнер је један од оних са којима смо причали. За сада смо у фази преговора са више партнера, а разматрамо и могућност да самостално финансирамо све или одаберемо неког стратешког партнера.

Они нису завршили ни папирологију нити договорили са нама, па је то још увијек само њихова жеља“, рекао је Николић инсистирајући да му питања о пројекту пошаљемо и мејлом.

У писаном одговору који смо добили након разговора, потврђена нам је куповина 146 хектара земљишта на овом брду, уз напомену да се концесија односи само на производњу, не на закуп земљишта.

“За пројекат су заинтересовани многи потенцијални партнери који би ушли у стратешку сарадњу на изградњи соларног парка. Концесија је добијена на тридесет година, али искључиво за производњу електричне енергије, не за рјешавање власништва/права кориштења земљишта, јер је земљиште у власништву власника пројекта. Укупна инвестиција износи преко 100 милиона евра, а очекујемо да изградња соларног парка буде завршена за 18 мјесеци“, наводи се у одговорима из “Ауроре Солар”.

Влада Федерације БиХ издала дозволу

У септембру прошле године, Влада Федерације БиХ је издала енергетску дозволу за изградњу ове електране, а Влада Херцеговачко-неретванског кантона је у децембру додијелила концесију столачком предузећу на период од 30 година.

Концесија обухвата производњу, пренос и дистрибуцију електричне енергије изградњом 22 електроенергетска објекта “Столац Солар 01-1” и “Столац Солар 01-22” на Комање брду напонске снаге сваког од њих до пет мегавата, а накнада за сваки појединачни објекат креће се око 20.000 марака.

“Концесионар се обавезује да ће добити све дозволе и сагласности. Уговор о концесији ће се раскинути ако три године за редом произведе мање од 20 одсто од планиране годишње производње електричне енергије.

Средство осигурања за извршавање обавеза плаћања једнократне и текуће годишње концесионе накнаде је безусловна банкарска гаранција за сваку врсту посебно.

Уговором о концесији поближе ће се прописати обавеза концесионара, рокови за достављање гаранција, као и посљедице неизвршавања обавезе плаћања“, наводи Влада ХНК.

Норинцо изградио највећу вјетроелектрану у Хрватској

“Норинцо Интернатионал” у овом дијелу Европе познат је по изградњи највеће вјетроелектране у Хрватској (ВЕ Сењ), снаге 156 мегавата и вриједне 200 милиона евра, која је отворена 2021. године, али ни до данас није добила употребну дозволу. Проблеми су се јавили због прекомјерне буке 39 вјетроагрегата који се простиру у двије општине.

Хрватско Министарство просторнога уређења, грађевинарства и државне имовине потврдило је крајем јануара ове године да је Државни инспекторат, односно њихов Сектор санитарне инспекције утврдио да нису испуњени услови спровођења мјера заштите од буке.

“Инвеститор је, у сврху добијања употребне дозволе, дужан отклонити наведени недостатак и од надлежног тијела, санитарне инспекције, добити позитивно мишљење. Ово министарство не може коментарисати на који ће начин, односно којим техничким рјешењима ће инвеститор отклонити наведени недостатак и ускладити документацију“, рекли су у овом министарству.

Иначе, “Норинцо Интернатионал” је на хрватско тржиште ушао у новембру 2017. године када је купио 76 одсто удјела у фирми “Енергија пројект” од Александра Џомбића, бившег полицајца и ММА борца, која је до тада развијала пројекат ВЕ Сењ.

Кинези су наводно за тај удио платили 32 милиона евра. Само у 2022. години, фирма “Енергија пројекат” имала је приход од 100 милиона евра, а добит 61,4 милиона евра. Раније је објављено да је спорне и бучне ветроагрегате за ту електрану произвео кинески “Схангхаи Елецтриц”.

Према подацима доступним на интернету, “Норинцо Интернатионал Цооператион” је кинеска државна компанија која се бави развојем, производњом и изградњом оружја, војне опреме, рударских и нафтних пројеката.

Она је дио “Цхина Нортх Индустриес Цорпоратион” (ЦНГЦ), једног од највећих кинеских концерна, који оперише у 40 земаља и остварује више од 40 одсто прихода ван Кине.

Дио је шире кинеске иницијативе “Један појас, један пут” и ради на развоју и изградњи вјетроелектрана у Европи.

Осим улагања у обновљиве изворе енергије, “Норинцо Интернатионал” је такође заинтересован за даљња улагања у фотонапонске агрегате у околини Задра у Хрватској.

Ова кинеска компанија користи се као инструмент за ширење кинеског економског и геополитичког утицаја у јадранском региону, кроз улагања у инфраструктурне пројекте, посебно у сектору обновљивих извора енергије. Њена активност у регији дио је шире кинеске стратегије продирања на европско тржиште.

Норинцо прати лош глас

“Норинцо Интернатионал” је суочен и са медијским критикама у вези са пројектима термоелектрани “Сендоу” у Сенегалу због утицаја на околину и друштво, укључујући загађење ваздуха, здравствене ризике и потенцијалне поремећаје локалних извора прихода.

Изражена је забринутост због загађења ваздуха, недостатка плана акције пресељења, као и утицаја на морске ресурсе и локалне рибарске заједнице. Електрана је доживјела техничке кварове, финансијске потешкоће и сукобе међу акционарима, што је довело до привремених затварања и позива за конверзију у постројење на гас.

Глобал Енергy Монитор детаљно је описивала оперативне изазове и противљење заједнице у вези са овим пројектом, а група Афричке развојне банке радила је процјене утицаја на животну средину и друштво.

У Замбији, “Норинцо Интернатионал” суочио се с критикама у вези са условима рада и безбједношћу радника. Постојали су извјештаји о незадовољству локалних радника због лоших радних услова и неадекватне плате на инфраструктурним пројектима.

Изградња аутопута М-4 у Пакистану критикована је због кашњења и прекорачења трошкова. Такође су постојали проблеми везани за експропријацију земљишта и компензацију за локалне становнике погођене пројектом, о чему су опширно писали пакистански медији.

Пројекат развоја луке у Џибутију суочио се са оптужбама за корупцију и недостатак транспарентности. Тврдње су да неки уговори нису били транспарентни и да нису оптимално користили локалној економији.

Извештаји о овим контроверзама доступни су код међународних новинских агенција и организација за надзор кинеских инвестиција у Африци.

Хидроелектрични пројекти компаније Норинцо Интернатионал у Етиопији наишли су на критике због утицаја на локалне заједнице и екосистеме. Забринутости су укључивале расељавање локалног становништва и ефекте на ријечне екосистеме.

Због оштрих критика из локалних заједница и отпора њиховим пројектима, суочили су се са правним и финансијским потешкоћама, укључујући стављање под надзор због неиспуњавања обавеза по кредитима.

Продор кинеских компанција у енергетски сектор Српске и БиХ

Кинеске компаније преузеле су посљедњих година бројне послове кредитирања и изградње термоелектрана, хидроелектрана, путева и других великих инфраструктурних објеката у БиХ, а однедавно су почеле показивати интересовање и за обновљиве изворе енергије, односно градњу соларних и вјетроелектрана.

Прва кинеска инвестиција у БиХ тог типа била је вјетроелектрана “Ивовик”, напонске снаге од 259 гигавата годишње, коју заједно граде кинеске државне компаније “Поwер Цонструцтион Цорпоратион оф Цхина” (Поwерцхина) и “Цхина Генерал Тецхнологy (Гроуп) Холдинг Цо, Лтд” (Генертец).

Првобитно је најављено да се ова ВЕ гради да грађанима БиХ донесе одрживу, поуздану и чисту енергију, али је све касније пало у воду када је речено да ће се добијена енергија продавати на иностраном тржишту.

У Републици Српској кинеске компаније изводе неке од највећих пројеката, а најавом изградње соларне електране настављен је њихов продор у овом сектору.

Влада РС потписала је 2019. године са кинеском компанијом “Авик” споразум о сарадњи на реализацији изградње хидроелектрана на Бистрици. Радови би требало да буду завршени до 2027. године.

До сада је уложено око 102 милиона евра које је финансирала Република Српска, док би дио требало да буде финансиран из кредита кинеске „Ексим“ банке. Ове ХЕ требало би да располажу инсталисаном снагом од 39 мегават часова.

До потписивања уговора са Кинезима дошло је након 15 година стратегија, студија, пројеката, трошења новца и пребацивања власништва над ХЕ “Бистрица” која и данас постоји само на папиру.

Највећи уговор, Влада РС потписала је у мају 2020. године са кинеском “Ексим” банком око кредитирања за финансирање пројекта ХЕ “Дабар” закључен крајем 2021. године и вриједан 222,4 милиона евра снаге 160 мегавата.

Радове на овој електрани, најављено је тада, изводиће компанија “Елнос” са кинеском “Цхина Енергy Гезхоуба Гроуп”, те аустријским “Воитх Хyдро”. Рок за завршетак је 46 мјесеци, а Влада РС је дала гаранцију за 85 одсто вриједности уговора.

(Цапитал)