ММФ упозорава: Ентитети ће морати значајно да се задуже!

"Оба ентитета се ове године суочавају с великим потребама за финансирањем, које се вјероватно неће моћи подмирити само на домаћем тржишту. Ентитетски буџети предвиђају значајне емисије дужничких инструмената, од којих неке тек треба прецизно одредити", објаснили су.

Из Међународног монетарног фонда (ММФ) објавили су нову процјену економског стања у Босни и Херцеговини те шта би домаће власти требале урадити како би се то стање побољшало.

Констатовали су да се економски раст показао отпорним упркос континуираним негативним утицајима рата у Украјини. Истакли су податке о економском расту у посљедње три године.

"Раст је прошле године успорио и достигао 1,7 посто, са 4,2 посто, колико је износио 2022., али ће се, према пројекцијама, ове године повећати на 2,5 посто те ће у средњорочном периоду остати на нивоу од приближно три посто", указали су.

Напоменули су да је рекордна стопа инфлације била у октобру 2022., када је износила 17,4 посто, али да се током 2023. смањила на шест посто. Очекује се да ће ове године бити смањена на три посто. Но, подсјетили су на једну чињеницу која је повезана с повећањем плата.

"Инфлација у коју нису укључене цијене хране и енергије показује се упорнијом, одражавајући сталне притиске изазване повећањем плата", нагласили су.

Из ММФ-а су упозорили да је неизвјесност у погледу економске перспективе висока и да превладавају негативни ризици, што се односи на успоравање раста у Европи, повећану промјењивост цијена роба те растуће политичке напетости у Босни и Херцеговини.

Подсјетили су да би напредак на путу ка Европској унији могао бити постицај реформама и резултирати, како су процијенили, ширим позитивним утицајима.

Буџетска потрошња

У осврту на буџетску потрошњу у Босни и Херцеговини, истакли су да се фискални биланс погоршао. Наиме, фискални суфицит је 2022. износио 0,9 посто, а онда је годину дана касније услиједио фискални дефицит од 1,7 посто. Образложили су разлоге за претходно наведену промјену.

"То је посљедица акумулираног учинка неколико трајних повећања плата у јавном сектору и социјалних давања. Повећани дефицити и велике отплате дуга довели су до великог повлачења владиних депозита, што је резултирало умањењем (буџетских) резерви", навели су.

Издвојили су и то да се укупни јавни дуг Босне и Херцеговине прошле године повећао на 32,2 посто те да оба ентитета имају велике потребе за финансирањем.

Из ММФ-а су позвали власти да смање потребе за финансирањем те да припреме планове за ситуацију да не буду у могућности да осигурају финансијска средства.

Сматрају да ентитети неће моћи потребе за финансирањем задовољити на домаћем тржишту.

"Фискалне резерве су смањене због повећаних буџетских дефицита, великих отплата дуга и повлачења владиних депозита.

Оба ентитета се ове године суочавају с великим потребама за финансирањем, које се вјероватно неће моћи подмирити само на домаћем тржишту. Ентитетски буџети предвиђају значајне емисије дужничких инструмената, од којих неке тек треба прецизно одредити", објаснили су.

(Клиx)  Фото: Архив