Како економска криза утиче на домаће привреднике

Како ублажити негативне трендове у пословању домаће привреде, нарочито извозно оријентисаних привредних друштава? Подаци из Привредне коморе Републике Српске биљеже за први квартал пад извоза од 12,8 одсто. истовремено, спољнотрговинска размјена регије Бијељина боља него на нивоу Српске.

Инфлација. нестабилно тржиште. Мања производња, смањена потражња. Низ проблема све дужи, негативан тренд пословања све чешћи. Ипак, податци говоре и да привредници из Бијељине не посустају и више него било који други грд или општина на инострано тржиште извози робу и услуге.

„Ако узмемо структуру привреде Бијељине и видимо које су фабрике највећи произвођачи,то су сектор дрвопрераде, фабрика аутомиблих дијелова, металска индустрија и прехрамбена и пољопривредна индустрија“, каже Славица Марковић, директор подручне привердне коморе Бијељина.

Бијељинска прехрамбена индустрија "Сава Семберија" успјешно се бори са конкуренцијом.

„Око 85% укупне годишње производње заврши на најзахтјевнијим свјетским тржиштима, од Њемачке, Швајцарске, Канаде, Шведске, Катара, Дубајиа, Црне Горе, Србије...“, наводи Стево Филиповић, директор прехрамбене индустрије „Сава Семберија“.

Уз све баријере с којим се домаћи произвођач сусреће, ЕУ припрема и пооштрене критеријуме за увоз робе са страног тржишта који ће привредницима из БиХ повећати и онако велике трошкове.

„Онакве фабрике које се налазе у ЕУ или земљама кандидатима имају подстицаје од матичних земаља и Европске комисије. Кад урачунају подстицај у цијену производс њима остаје нето зарада. Ми им не можемо бити конкуренција, можемо се наметнути само квалитетом производа“, додаје Филиповић.

Сеукупном побољшању привредног амбијента за домаће улагаче и привлачење страних улагача у Републици Српској требало би да буде фокус власти, јер без производње и извоза домаћа привреда неће опстати, сматра струка.

„Треба честитати оним људима који извозе јер се они боре са немани, а то је прецјењена валута. Ми имамо валуту која је закована на 1997. години, двије марке за евро. Реални курс би требало да буде 6 КМ за евро. Када бисмо то имали, имали бисмо много већи извоз, а мањи увоз“, сматра економиста Алекса Милојевић.

Док је сутуација у свијету таква каква јесте, домаћим привредницима не преостаје ништа друго него, како кажу да се уздају у вољу Владе Српске и мјере попут редовних субвенција и суфинансирање инвестиција у нове технологије којима ће колико толико да ублаже негативни ефекти економске кризе.

(БН) Фото: БН