Подмиривање страначких апетита пред изборе

Надзорни одбор Пошта Републике Српске недавно је именовао два нова извршна, тако да ово јавно предузеће сада има шест извршних директора. Да ли су бројни руководиоци и извршни директори у јавним предузећима заиста неопходни на тим позицијама или се ради о подмиривању страначких апетита?

Нове високе позиције за страначке кадрове. Досадашњи извршни директори у Поштама Српске остају на функцијама, али ће два ресора бити подијељена, па ће се на тај начин њихов број повећати. Нове позиције намијењене су кадровима СНСД-а и Уједињене Српске. Своје кадрове на овим позицијама већ имају и Демос и Сцијалистичка партија.

"Класична подјела плијена, апсолутно не постоји потреба за толиким бројем извршних директора, него је то политичко и партијско ухљебљавање људи који на неки начин желе да намире своје коалиционе апетите. И то из дана у дан расте и свако јавно предузеће када пегледате какво је било прије 15-ак година, има много више извршних директора и позиција које су добро плаћене и које подмирују њихове унутарстраначке договоре и подјелу плијена која нема више никакве границе", сматра предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић. 

Нове директорске позиције су обезбијеђене тако што ће ресор за информационо-комуникационе технологије, развој, продају и маркетинг бити раздовјен на два. Ресор за поштанске и шалтерске послове се такође дијели на два нова ресора. Заиста је нејасно како ће овај потез допринијети побољшању пословања Пошта Републике Српске, питају се у невладином сектору.

"Оно што смо кроз једну анализу коју смо радили у ранијем периоду утврдили јесте да су у том предузећу већ неколико година присутне негативне тенденције кроз пословање дакле они исказују значајне губитке. Од предузећа које је пословало позитивно постало је предузеће које је терет за јавне финансије односно које се субвенционише из буџета", каже Срђан Траљић из организације Транспаренси БиХ.

У овом, али и већини других јавних предузећа, кажу економисти постоји реална потреба за 3 извршна директора: за техничка питања, финансијско-економске послове и директор за правна и кадровска питања. Бројка од 6 оваквих позиција, посљедица је првенственог вођења рачуна о страначким потребама, умјесто да приоритет буде јавно предузеће.

"Прво се утвђују кадрови и потребе за рјешавање функционера владајуће коалиције, а онда се ради организација унутар предузећа и често се измишљају непотребна радна мјеста", сматра економиста Миленко Станић.

У међувремену су и представници Инвестиционо-развојне банке Републике Српске критиковали Поште због прекомјерног запошљавања. Из ИРБ-а је на сједници гдје је разматран извшетај о раду Пошта у прошој години поручено да је број радника повећан за 124 и да их сада има 2 624 што је повећало трошак радне снаге за чак 10,8 милиона марака.

"Банка скреће пажњу да овдје није ријеч о запошљавању само нова 124 извршиоца, будући да су мимо њих запослена и лица на мјеста радника којима је престао радни однос по различитим основама, тако да је укупан број новопримљених радника 273. Ако се узме у обзир да је број услуга смањен, посебно писмоносних, није јасно зашто је дошло до овако масовног повећања броја радника", поручено је из ИРБ-а.

На наше питање зашто су формиране нове позиције за извршне директоре, из овог јавног предузећа одговор није стигао. Поште Српске су у прошлој години оствариле добит од 2,9 милиона, међутим предузеће сваке године добија помоћ из буџета Републике Српске.

(БН) Фото: БН