Од најмоћнијих људи у ЕУ до највећих губитника

Након недељних избора за Европски парламент једна ствар је сигурна – неће сви славити. Док је десница добила у снази, зелени и либерали су имали тешку ноћ.

Француски председник Емануел Макрон претрпео је такав пораз да је одмах распустио национални парламент и расписао ванредне изборе. Социјалдемократе Олафа Шолца претрпеле су свој најгори резултат на националном гласању за више од једног века и немачки канцелар је суочен са позивима из десног центра да поступи као Макрон и распише превремене изборе.

Иако ниједан други национални лидер није реаговао након избора тако драматично као Макрон, негативни резултати за владајуће странке у земљама попут Француске и Немачке тумаче се као ударци за њихове вође, пише “Политико”.

Драматични резултати

Десничарски Национални скуп (РН) Марин Ле Пен освојио је 32 одсто гласова - више него дупло у односу на Макронову Ренесансу и њених 15,4%, што говори да је она потенцијални фаворит на следећим председничким изборима у Француској.

“Телеграф” пише да је Ле Пен већ позвала италијанску премијерку Ђорђу Мелони – другу велику победницу избора – да оформе националистичку коалицију и задобију више утицаја у Бриселу.

- Крајња десница у Француској данас представља 40 одсто гласова у земљи. Широм Европе сведоци смо таласа који дубоко потреса наше демократије – рекао је посланик француских социјалиста у ЕП-у Рафаел Глуксман.

Драма се одиграва и у Немачкој, где је Шолцов СПД пао на треће место, иза ЦДУ/ЦСУ (30%) и десничарске АфД (16,2%), према пројекцијама АРД. Друге две партије у Шолцовој владајућој алијанси, Зелени и Слободне демократе, такође су лоше прошле – са 12 и 4,9% .

Десничарске странке оствариле су велике добитке. Иако су мејнстрим партије задржале контролу над ЕП, који броји 705 посланика, 27-члани блок је видно скренуо удесно. Прве процене изборних резултата сугеришу да су Зелени и либерална партија Обновимо Европу изгубили око 20 посланичких места, што потенцијално угрожава проевропску већину потребну за подршку највишим званичницима и законима ЕУ, пише “Јуроњуз”. Зелени ће, према првим пројекцијама, узети само 53 места, у поређењу са 72 из марта.

Обновимо Европу, коју предводи Макрон, спала је са 102 на 83 места, сугеришу бројке, што га је и навело на драстичне потезе.

Шолцова СПД је изгубила два и сада има 14 места у ЕП (ЦДУ/ЦСУ има 29, а АфД 15).

Макронов пораз

Макрон је "самоименовани краљ Европе" али се његова коалиција, Ренесанса, нашла на "дебљем крају батине", пише британски “Телеграф”.

Делује да су се домаћи проблем – попут спорних пензионих реформи које су довеле до протеста широм Француске – одразили на резултате његове партије.

Макрону је задат тежак ударац након што је његова партија заузела друго место, једва испред социјалиста за које је сматрао да их је послао, како пише “Политико” на “политичко гробље”.

Валери Хејер, европосланица која предводи Макронову центристичку листу, “одшепаће назад у Брисел” након што су је засенили њени мушки мушки савезници, а посебно премијер Габријел Атал, наводи портал, додајући да јој је – како тврде високи званичници њене партије Обновимо Европу – Атал чак забранио да уђе у воз од Париза до Брисела у недељу увече.

Макрон је признао величину пораза.

- Чуо сам вашу поруку, ваше забринутости и нећу их оставити без одговора… Француској је потребна јасна већина да делује у миру и хармонији – рекао је Макрон, додајући да расписивање ванредних избора показује његову посвећеност демократским идеалима.

Али, овакав потез могао би да му се обије о главу. Како је навео дописник “Телеграфа” из Париза, Макроново распуштање парламента је “највеће коцкање у његовој краткој али метеорској политичкој каријери”. Исто се обило о главу Жаку Шираку 1997, а овог пута је ризик да ће Национални скуп Ле Пенове избити на чело државе, наводи лист.

Макрон ће остати на власти до 2027, али ће снажни учинак Ле Пенове ослабити његову власт. То би такође могло подстаћи велике пребеге из његовог центристичког табора, како се борба за наследство захуктава. Жордан Бардела, водећи кандидат Националног скупа, раније је позвао на нове парламентарне избору у Француској.

- Макрон је вечерас ослабљени председник... Он не може да остане глув на поруку коју су Французи послали вечерас – рекао је Бардела у победничком говору.

- Спремни смо да преузмемо власт ако нам Французи дају своје поверење на предстојећим националним изборима – рекла је Ле Пен поздрављајући Макронову одлуку.

Ле Пен и Бардела су настојали да изборе у ЕУ представе као референдум о Макроновом мандату, залазећи у проблеме миграције, криминала и инфлације. Док владини званичници тврде да су избори у ЕУ лош предсказивач преседничког гласања, симболизам који губитак повлачи могао би да има стварне последице. Глуксман је рекао да је Макрон попустио пред Барделом.

- Ово је веома опасна игра са демократијом и институцијама. Запањен сам – рекао је он.

Ерик Сјоти, шеф француских конзервативних Републиканаца, искључио је формирање коалиције са Макроновом владом. Он је у недељу рекао да “никада” неће склопити политички савез са Макроновом владајућом странком.

Макрон је рекао да ће се прва рунда парламентарних избора у земљи одржати 30. јуна, а друга 7 јула.

Шолцов пораз

Након најгорег резултата његове странке на националном гласању за више од једног века Шолц се, попут Макрона, и сам нашао суочен са позивима из десног центра да распише превремене изборе.

Како пише “Политико”, велики губици владајуће коалиције вероватно ће обновити питања око стабилности владе. Алијанса, која укључује Социјалдемократе, Зелене и Слободне демократе, мучила се да одговори на низ акутних проблема у земљи, од стагнирајуће економије до дубоке дисфункције њеног система азила. Иако редовних избора неће бити до јесени 2025, упорни сукоби унутар алијансе око свега - од рата у Украјини до буџета – подстакли су спекулације да би влада могла да се сруши много пре тога.

Мање од 14 одсто гласова колико су добиле Шолцове Социјалдемократе је невероватан пад за партију која је дуго била стуб немачког политичког пејсажа, и посебно понижење за Шолца који је – упркос лошој подршци – инсистирао на томе да он треба да буде лице кампање уз водећу кандидаткињу партије за трку на изборима у ЕУ Катарину Барли.

- Прилично је јасно да нисмо добили никакав ветар у леђа из Берлина – рекла је Барли и назвала резултате “горкима”.

Ипак, право питање је да ли ће Шолцова влада да опстане. Немачке коалиције ретко се распадају пре краја мандата, али ова је нетипична јер укључује три партије уместо уобичајене две, што је чини нестабилнијом. Штавише, с обзиром на пад коалиције у проценама бирача – недељни резултат сугерише да свега око 30 одсто њих и даље подржава алијансу – неки сматрају да је влада већ изгубила легитимитет.

(Блиц) ФОТО: ЦЛЕМЕНС БИЛАН / ЕПА;