Суђење Зељковићу: Куповали скупље термалне камере

 Иако су на тржишту постојали и други понуђачи, који су термалне камере нудили по далеко јефинијим цијенама, Институт за јавно здравство је термалне камере куповао од фирме „АРМС Системи“.

Републичко јавно тужилаштво наставило је са извођењем доказа у случају афере „корона уговори“

На службени мејл УКЦ-а РС 6. априла 2020. године стигла је понуда „Агенције Камир“. Понуда се односила на стационарне термалне камере, које су УКЦ-у понуђене по цијени од 13.400 КМ по комаду. Мејл је запримила Нина Јосиповић, стручни сарадник у Служби за информирање УКЦ-а. 

„Тих дана смо примали велики број понуда. Све што је стизало, слали смо даље на протокол, укључујући и мејл  'Агенције Камир'“, каже Јосиповић. 

Протоколисани мејл, по устаљеној пракси, дошао је на руке тадашњег замјеника генералног директора УКЦ-а, задуженог за јавне набавке Душана Максића, који га просљеђује Звездани Рајковачи, чланици тима задуженог за борбу против ковида.

„У том документу не пише коме је мејл упућен. Онај ко га је писао, могао се барем потрудити да сазна ко је директор УКЦ-а. Није тражен никакав одговор. За мене је то пропагандни летак“, каже Рајковача. 

Ипак, Тужилаштво наводи да је мејл са понудом садржавао цијену, рок испоруке и спецификације термалне камере. Мејл је архивиран, а Институт је за потребе УКЦ-а, умјесто 13.400, колика је била понуда „Агенције Камир“, термалне камере фирми „АРМС Системи“ плаћао по цијени од 40.000 марака. „АРМС Системи“ су термалне камере куповали од фирме „КМ Траде“ из Високог.

Директор испоставе Сарајево, Јасмин Хујовић, свједочио је о томе како је из Шпаније набавио камере. 

„У вријеме епидемије успјели смо пронаћи добављача који је имао термалне камере на стању и могућност да исте достави у веома кратком року. Послали смо више стотина понуда фирмама и јавним институцијама у Федерацији БиХ. На простору Републике Српске послујемо преко посредничких фирми, али да сам имао понуду Института за куповину камера, не бих је одбио“, каже Хујовић. 

Хујовић је на тржишту нудио двије врсте терамлних камера, стационаране и ручне. Каже, на тржишту Федерације БиХ продао је велики број камера. 

„Набавна цијена камере је била 11.600 КМ за стационаране, односно 600 КМ за ручне. Ја сам 'АРМС Системима' продао шест стационираних по цијени од 21.500 КМ и 20 ручних камера по цијени од 3.000 КМ. Разлика у цијени представљала је нашу маржу. У том тренутку нисам знао ко је крајњи купац камера“, каже Хујовић. 

Браниславу Зељковићу, који је као кадар Уједињене Српске обављао функцију директора Института за јавно здравство Републике Српске, суди се због спорних јавних набавки медицинске опреме и средстава за вријеме трајања пандемије корона вируса.

Поред Зељковића, оптужница терети и Славка Бојића, Драгана Дубравца, Сашу Марковића и Санија Црљића, који су заједно са Зељовићем, како стоји у оптужници, буџет Републике Српске оштетили за више од 1.3 милиона марака. 

(БН) Фото: БН