Коначни политички обрачун с медијима: Укидање медијских права и слобода

Слободни медији су највећи пријатељи демократије и демократских друштава. И највећи противник тоталитарних система и појединаца с таквим амбицијама. Демократска власт медијима омогућава несметан рад. Тоталитарна настоји имати апсолутну контролу над медијима.

Тоталитарна власт не жели управљање, већ владање. Зато тоталитарне вође презиру чињенице – они сами желе „производити чињенице“, односно прилагодити чињенице властитим лажима. Тоталитарним вођама медији требају, не као извор вјеродостојних информација, већ као алат који би потврђивао њихова лажна пророчанства и омогућавао потпуну власт.

Актуелна власт у Босни и Херцеговини, у оба његова ентитета, показује да жели тоталитарно владање, никакво демократско управљање. За овакву тврдњу много је доказа. Изнијећемо их. Али прије тога да погледамо зашто власт не воли медије и новинаре које апсолутно не контролише.

Посљедње истраживање које је провео Фриедрицх-Еберт-Стифтунг у Босни и Херцеговини и Удружење БХ новинари показало је да грађани БиХ највише вјерују медијима (61.8%).

С друге стране, грађани најмање вјерују, погађате, политичарима и политичким странкама (16,6%).

Даље, истраживање је показало да је ТВ предоминантан извор информација за грађане у Федерацији. И сва друга истраживања, домаћа и страна, посљедњих година долазе до једнаких закључака.

Ове информације за власт су биле аларм(антне), али у исто вријеме и показатељ пута којим могу доћи до грађана који им не вјерују: овладати медијима по сваку цијену.

Најактуелнија криза, која би могла довести до гашења медија, тачније телевизија, које, да нагласимо, највећи број грађана користи као извор информација, тиче се мјерења гледаности.

Наиме, од петка (24. 5. 2024) ТВ-станице у Босни и Херцеговини немају резултате гледаности својих програма.

То је расплет након одлука актуелне директорице Института за метрологију Босне и Херцеговине Милице Ристовић-Крстић (СНСД).

Квалитет мјерења навика ТВ-гледалаца у БиХ никада није био на завидном нивоу. И често смо критиковали начин на који је оно провођено. О томе једнако мислимо и данас.

Али горе од докраја непоузданог мјерења је никакво мјерење.

Зашто?

Комерцијалне ТВ станице се у највећој мјери финансирају приходима од реклама. Цијене реклама утврђују се на основу резултата гледаности. Када нема гледаности, нема обрачуна, а онда ни новца.

Посљедично, ни плата радницама, властите продукције, куповине програма… Наравно, власт Тројке, СНСД-а и ХДЗ-а то одлично зна.

Двије најутјецајније домаће ТВ станице, које се предоминантно финансирају од реклама, јесу Хаyат и БН. У исто вријеме ове двије ТВ станице имају здрав критички однос према властима – што и јесте једна од задаћа слободних медија.

Ипак, због тога су ова два медија у највећој мјери у немилости власти које показују тоталитарне амбиције.

Докидањем мјерења гледаности, које свакако погађа и све друге комерцијалне ТВ станице, власт постиже ефекат „једним метком два зеца“.

Потраје ли криза с мјерењем гледаности само неколико мјесеци, услиједиће отпуштање стотина радника, драстично смањење властите продукције, а могуће је и потпуно гашење сигнала. Све ово није ништа друго до покушај ограничавања медијских права и слободе.

Још је доказа да је власт ушла у завршну фазу обрачуна с медијима. Како то сада ради с приватним станицама, власт је већ ударила на јавне емитере. Изузев, наравно, оних који се могу сматрати режимским, попут РТРС-а или ТВСА.

Тројка је или наредила или пристала на недавно гашење сигнала ФТВ-а. Такво што није се десило од 90-их и рушења репетитора. ФТВ би и данас био угашен да Суд није наложио другачије.

Шта је гријех ФТВ-а?

Највећи је, како то сами из ФТВ-а тврде, што има критични отклон према власти Тројке. А тоталитарна власт то, очито је, не прашта. Иако је извршилац гашења сигнала био БХРТ, ни сами нису сигурни колико ће још емитовати властити сигнал.

Наиме, већ су најавили укидање 15 емисија властите продукције, те скраћивање бројних других емисија.

У својој бахатости и с тоталитарним амбицијама власт и не крије како жели да јавни емитери престану бити јавни и постану страначки.

Предсједник странке НиП и државни министар спољних послова је то врло транспарентно изнио: Дугорочно рјешење очекујемо када у менаџментима оба јавна емитера, и ФТВ-а и БХРТ-а, буду сједили људи који раде онако како политике Тројке од њих траже.

Да се ради о политичком договору о овладавању медијима потврдио је и Конаковићев партнер, предсједник ХДЗ-а Драган Човић.

Он је потврдио да се власт договорила да поставе чак и политички подобне уреднице: Ми бисмо сутра на дневном реду требали имати именовања и када је у питању ФТВ, надзорни одбор, управни одбор, уредништво и све оно што иде у складу с законом. И, такође, већ одавно инсистирамо као партнери који имају већину да тај посао завршимо.

Како партнери завршавају посао с медијима најбоље знају медији и новинари који у БиХ покушавају честито радити свој посао – извргнути су притисцима, вербалним и физичким нападима и покушају ограничавања финансирања.

Да преживљавају своје понајтеже дане у посљедња двије деценије, показују и међународна истраживања.

Закључак истраживања Међународног института за медије из Беча јесте да је „стање слободе медија у Босни и Херцеговини алармантно“.

Конзорциј међународних организација које прате стање слободе медија у Европској унији закључује сљедеће:

„Медијске слободе у Босни и Херцеговини драматично су угрожене, а медији и новинари у овој земљи извргнути су сталним и све снажнијим притисцима, којима се доводи у питање њихова правна и физичка сигурност.“

Даље, Босна и Херцеговина ове године очекивано је пала на Свјетском индексу медијских слобода Репортера без граница (РСФ). Налази се на 81. позицији у односу на прошлу годину када је била на 64. мјесту и ове године је највише назадовала од свих земаља Западног Балкана.

Свјетски индекс медијских слобода показује да су медијске слободе широм свијета угрожене управо због власти – људи који би је требали гарантовати.

Јачање медијских слобода у Босни и Херцеговини је међу 14 реформских приоритета које је још 2019. године дефинисала Европска комисија како би се убрзао пут ка чланству у Унији. Декларативно, власт у Босни и Херцеговини је проевропска, суштински, у односу према медијима, она је тоталитарна.

У свом коначном обрачуну настоји ушуткати све независне новинаре, у потпуности овладати и под апсолутну контролу ставити јавне емитере, а приватне независне медије, ако им се то допусти, најрадије би угасили.

Што више власт успије у својим тоталитарним наканама, то неће бити само пораз медија, већ и неповратно и ненадокнадиво изгубит ће цијело друштво.

(<стронг>Хаyат.ба)