Гдје завршавају милиони КМ од игара на срећу у Српској?

Игре на срећу и одлазак у кладионице све више привлаче грађане који желе да се преко ноћи обогате. Ипак, нграђани се нису баш обогатили, али јесте Република Српска која  је од игара на срећу у  2022. и 2023. години зарадила више од 218 милиона КМ пореза. Да ли су ти милиони заиста завршили тамо гдје треба и зашто је закон свима јасан, али је пут новца магловит?

Што је народ сиромашнији, то је све већи број кладионица и игара на срећу у којима све више људи види сламку спаса  за рјешење својих проблема и покушај богаћења преко ноћи. А за све то прилику имају у 804 кладионице колико их има у Републици Српској. Кад чујемо колико је кладионица, на тренутак помислимо да смо Лас Вегас.

Али разлика је у томе да се у Вегасу знају токови новца, док код нас то је деценијама непознат податак, а то се може видјети на примјеру опорезивања награда које добију нерезиденти Српске. 

Према закону, порез на добитке од интернет игара на срећу за све оне који нису грађани Српске уплаћује се у буџет јединице локалне самоуправе гдје је сједиште уплатиоца пореза.

Неки сматрају да је закон фаворизовао двије локалне заједнице, Бањалуку и Источно Ново Сарајево које на основу добитака лица без пребивалишта у Републици Српској биљеже енормне приходе, а разлог томе је то што су у тим градовима сједишта великих кладионица.

У градској управи Бањалука кажу да се од пореза на игре на срећу у градски буџет годишње слије 5 милиона КМ.

"Средства која добија Бањалука немају дефинисану намјену по било којој уредби или закону али има смисла да се таква регулатива донесе за било коју заједницу и да се дефинишу као намјенска средства за спорт културу или друге дјелатности јер потребе које имамо у том домену веће него што су наше могућности", каже Бојан Кресојевић, градски менаџер Бањалука.

И баш зато што средства од пореза на игре на срећу нису намјенска, долазимо до проблема да тај новац не иде у праве сврхе. Званично, од игара на срећу у РС би требало да се финансира аматерски спорт, хуманитарне и сличне невладине организације, култура, умјетност и борачка удружења.

Међутим, гдје заиста заврше милиони јавности ће вјероватно остати непознато.

"Видимо да се то не троши тамо гдје би требало јер ми генерално имамо проблем да не знамо марка која уђе у буџет гдје заврши и да се она произвољно троши према процјени оних који управљају јавним новцем шта је у том моменту за њих најкритичније и најпотребније како би задржали социјални мир", сматра Јелена Тривић, доктор економских наука

Законом о играма на срећу који је измијењен 2019.године гарантује се монополистички положај на тржишту игара на срећу предузећу Лутрија Републике Српске, а која је потпуном власништву Републике Српске.

Такође је извјесно, како тврде наши извори, да Лутрија Српске, или боље речено неко из владајуће партије одлучује о партнерима у организовању игара на срећу.

(БН)