Спољнотрговинска размјена регије Бијељина боља него на нивоу Српске

Извоз града Бијељина повећан је за 11,5 милиона КМ и показује да привредници упркос смањењу стопе раста физичког обима производње, нестабилном тржишту и смањењу тражње успијевају да пласирају своје производе на тржиште ЕУ, као нашег највећег спољнотрговниског партнера. 

Укупна спољнотрговинска размјена ППК Бијељина (два града и десет општина сјевероистока Републике Српске) у прва три мјесеца ове године биљежи негативне резултате.

У периоду јануар - март 2024. године укупна спољнотрговинска размјена износила је 556,5 милона КМ, а у истом периоду прошле године 573,1 КМ, што је смањење од 2,9 одсто.

Извоз на регији коју покрива ППК Бијељина је порастао за 0,64 одсто. 

Позитивне стопе раста остварили су: Бијељина, Братунац, Доњи Жабар, Милићи, Пелагићево и Власеница, док су Лопаре, Осмаци, Сребреница, Шековићи, Угљевик и Зворник имали негативне стопе раста.

Извоз града Бијељина повећан је за 11,5 милиона КМ и показује да привредници упркос смањењу стопе раста физичког обима производње, нестабилном тржишту и смањењу тражње успијевају да пласирају своје производе на тржиште ЕУ, као нашег највећег спољнотрговниског партнера. 

У Њемачку је извезена  роба у вриједности од 37,8 милиона КМ, а послије Њемачке, највише робе је извезено у Србију, Словенију и Хрватску.

Резултати спољнотрговинске размјене регије ППК Бијељина знатно су бољи него на нивоу Републике Српске.

У Српској је у овом периоду дошло до смањења извоза од 12,8 одсто, док је у регији ППК Бијељина извоз већи за 1,5 милона КМ, односно 0,64 одсто него прошле године. 

Биљежи се и тренд раста у односу на исти период 2022/2023 године када је регија ППК Бијељина имала негативне стопе, односно смањење извоза од 1,15 одсто. 

Увоз у 2024. години смањен је за 18,13 милиона КМ, односно за 5,38 одсто у односу на прошлу годину на нивоу регије ППК Бијељина.

Повећање увоза биљеже Бијељина, Братунац, Милићи, Осмаци, Пелагићево,  док смањен увоз имају Доњи Жабар, Лопаре, Сребреница, Шековићи, Угљевик, Власеница и Зворник.

У очекивању да ће се околности на свјетском тржишту промијенити, а домаћа привредна друштва обезбиједити конкурентне производе које ће извозити и приближити се овом проценту раста, значајно је споменути да је 2022. године извоз регије Бијељина био већи за 39,89 одсто у односу на 2021. годину. 

Имајући у виду све наведене показатеље, видно је да смањење извоза доводи до смањења прихода привредних друштава, због чега ће привредници бити принуђени да рационализују производњу што ће довести до смањења броја запослених. 

На ово указује  и смањење броја запослених за 5 одсто на ниову Републике Српске за прва три мјесеца текуће године.

Да би се смањили ефекти негативних резултата извоза прије свега, потребно је радити на повећању конкурентоности домаћих производа на иностраном тржишту, диверзификацији извозних производа, посебно производа са већом додатном вриједношћу, развоју иновација и технолошког напретка у индустрији, улагању у образовање, као и на свеукупном побољшању привредног амбијента за домаће улагаче и привлачење страних улагача у РС и регију Бијељина.
 
Да би се ово остварило, потребна је синергија свих нивоа власти, почевши од Владе која би требало да обезбиједи значајнија подстицајна средстава за улагање у нове технологије и технолошки напредак, преко локалних власти које треба да обезбиједе услове са повољним пословним окружењем за рад привредних друштава, до Привредне коморе као фактора који ради на уједињавању свих горе наведених институција власти, саопштено је из Привредне коморе Бијељине.  

(БН) Фото: Илустрација