Републици Српској фали новца, дефицит би могао да премаши 200 милиона

Влада Републике Српске ових дана је суочена са питањима о стању у буџету, дуговањима и недостатку новца. Премијер Радован Вишковић увјерава да ће пензије и плате у јавном сектору бити редовне. Истовремено, постоје процјене да ће дефицит премашити буџетом планираних 200 милиона марака.

Република Српска је, хвали се премијер Вишковић, за четири мјесеца отплатила 317 милиона марака дуга, а задужила се 155 милиона. Пред првомајске празнике обрадовала је пензионере са пријевременом исплатом априлске пензије.

О стотинама милиона марака дугова привреди, добављачима и извођачима јавних радова, како је гласило посланичко питање, каже:

“Рупа” у буџету”

-Дуговања према свим категоријама, од привредника до пољопривредника, на данашњи дан су око 72 милиона КМ. Извођачи измирени у потпуности. Можда нису задње фактуре у задњих 15 дана, и никоме другом се ништа не дугује.

Одговор пред парламентом изазвао је сугестивна питања посланика о конкретним пројектима.

-То значи да су извођачима радова исплаћени дугови који касне и да радови који су обустављени могу да буду настављени? И извођач који прави гаражу на УКЦ-у, тврди Тања Вукомановић, заступница ПДП-а у НСРС.

На потенцијалну „рупу“ у буџету указује информација да је Влада већ прекорачила план задужења на домаћем финансијском тржишту, а безуспјешно трага за 850 милиона марака на међународном, јавља БХРТ.

-Нема никаквих прича о томе да идемо са новом емисијом међународних обвезница лондонске или бечке берзе, нема повољних вијести из Мађарске или Русије да ће тај новац доћи. Што показује, када то подијелимо на 12 мјесеци, да већ сада је буџет кратак за неких 400 милиона КМ, рекао је Синиша Вукелић, уредник портала Цапитал.

Повећањем минималне плате растао је дио јавних прихода и између осталог поправио салдо јавних фондова, али то је једна страна медаље.

Недавна анализа Министарства финансија указује на пад удјела Републике Српске у крајњој потрошњи Босне и Херцеговине. То би могло да умањи проценат расподјеле прихода од ПДВ-а. Владајући ипак не показују забринутост.

Пад извоза и раст увоза такође спадају у негативан економски тренд који може да има утицаја на способност економије. Привредници страхују да би Влада могла прибјећи крајњој мјери – повећању пореза.

(Фокус) Фото: БН