Обиљежене двије деценије од страдања Срба

У порти цркве Светог пророка Илије у братуначком селу Бјеловац данас је служен парастос за 109 настрадалих Срба из овог и сусједних села Сикирић и Лозничка Ријека, од којих су њих 68 убиле муслиманске снаге из Сребренице на данашњи дан 1992.

Република Српска 14.12.2012 | 11:46 У порти цркве Светог пророка Илије у братуначком селу Бјеловац данас је служен парастос за 109 настрадалих Срба из овог и сусједних села Сикирић и Лозничка Ријека, од којих су њих 68 убиле муслиманске снаге из Сребренице на данашњи дан 1992. године.Прислужене су свијеће за покој душа погинулих и положено је цвијеће уз спомен-плоче на зиду бјеловачког храма са именима свих 109 погинулих. Цвијеће су положиле делегације општине, општинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, као и борачких организација из Братунца, Сребренице и Зворника. На данашњи дан прије 20 година, у рану зору, јаке муслиманске снаге из Сребренице и околних села, под командом Насера Орића, упале су ова три подрињска села убијајући све што су стигле, пљачкајући и палећи српску имовину. "Из сна су нас пробудили пуцњава и јаке детонације. Није било свануло кад су муслимани упали у село. Неки мјештани су одмах убијени. Погинуо ми је 18-годишњи син Грујица и још много чланова шире породице", присјећа се Крсто Ранкић, који је преживио тај напад на Бјеловац. Предсједник општинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић тог дана је изгубила мужа Драгана и свекра Драгољуба. "Непроцесуирање ратних злочина је највећи злочин који се у миру води против Срба. Правосуђе БиХ својим нечињењем показује да је то сигурна земља за злочинце из реда бошњачког народа. Зар за оволико убијених и масакрираних људи у њиховим кућама и двориштима нико да не одговара? Већина погинулих били су цивили, а ниједне оптужбе и пресуде за овај злочин нема у правосуђу БиХ. То је срамота", рекла је Филиповићева. Она истиче да је у Бјеловцу почињен један од најстрашнијих злочина у средњем Подрињу. "Уколико би се донијеле пресуде за злочине над Србима, оне би морале бити квалификоване као геноцид и тиме би Бошњаци морали избацити квалификацију рата као агресију и геноцид", изјавила је Филиповићева. Ријетки који су преживјели овај злочин причају да је невјероватно много припадника муслиманске војске упало у село и да су уништавали и пљачкали све, а да су цивили бјежали према Дрини како би се домогли Србије. Поред Дрине биле су убачене муслиманске засједе и многи су убијени на обали или су завршили у хладним таласима ријеке. Славки Матић су тог јутра у кући убијене кћерке Сњежана и Гордана и муж Радивоје, а кућа је опљачкана и запаљена. Она сада живи сама у кући коју је дијелом сама обновила. Славка каже да је изгубила наду да ће правда стићи починиоце ових монструозних злочина, да је једина правда за преживјеле становнике ових села Република Српска, као и да се још једино нада у Божију правду. "Да је неко убио толико кокошака одговарао би, а камоли за људе. А Хашки трибунал ослободио је Насера Орића и у правосуђе и правду више не вјерујем", са сузама у очима говори ова огорчена жена. Она је испричала да је још неколико старих жена и инвалида убијено на кућном прагу, а да су неке ухваћене у кућама и са дјецом одведене у логор у Сребреницу. "Касније су се војске помијешале, цијели дан је била пуцњава и водиле су се борбе по двориштима и воћњацима. Многи су погинули на обали Дрине или у чамцима покушавајући да се домогну Србије. Снајпери су тукли са оближњих брежуљака, а село је горјело. Око половине погинулих били су цивили", прича Славка Матић. Драган Цвјетиновић, који је током рата био возач санитета, присјећа се да је тог дана три пута санитетским камионом из Бјеловца довозио рањене и мртве у братуначки Дом здравља. "Отворила се жестока цјелодневна борба и једно санитетско возило су ми изрешетали и уништили, а када сам трећи пут извлачио рањене и погинуле и сам сам рањен и задржан на лијечењу", присјећа се Драган тих језивих призора. Цвјетиновић каже да је дан био хладан као данашњи, само магловит и да су се, захваљујући магли, ријетки успјели некако сакрити и преживјети, а сва имовина је опљачкана и попаљена. "Хиљаде војника и цивила је упало у село и пљачкало", подсјећа Драган. У логор у Сребреницу одведене су жене, цивили Достана и Мира Филиповић те седмомјесечни Немања и трогодишња Оливера Филиповић, као и деветогодишњи Брано Вучетић коме су тога дана убијени отац Радован и брат Миленко, док је мајку изгубио три мјесеца раније. Они су одведени у Сребреницу гдје су злостављани и гладовали два мјесеца док нису размијењени. Старица Божана Остојић још се води као нестала. Најмлађа жртва био је 15-годишњи Слободан Петровић, а најстарије су биле 88-годишња Достана Матић и 81-годишња Злата Јовановић које су убијене на кућном прагу. Тужилаштво БиХ још није подигло оптужницу за убиства и масакрирања цивила у Бјеловцу иако су му на располагању документација и бројна свједочења о злочинима почињеним у Бјеловцу. Као и за бројне друге злочине почињене над Србима у средњем Подрињу нико није одговарао, а породице настрадалих губе наду да ће злочинце некада стићи правда, али кажу, вјерују макар у ону Божију.