Српска од Србије добила 188 милиона, пројеката нема

 Из Србије је до сада, у оквиру механизма специјалних и паралелних веза у Републику Српску стигло 188,3 милиона марака за финансирање бројних пројеката. Ипак, многи од њих још увијек нису ни изблиза окончани, средства за неке су преусмјеравана, а било је оптужби и за ненамјенско трошење новца.

Донацијама из Србије, највише је финансирана или суфинансирана изградња и адаптација школа, вртића, здравствених установа, спортских дворана, локалних путева и водоводне и канализационе инфраструктуре.

„Донације су намијењене за подршку реализацији капиталних пројеката, подршку буџетима, санирање посљедица изазваних пандемијом вируса корона“, истакли су за ЦАПИТАЛ у Министарству финансија Републике Српске.

Санитетска возила из донација, функционерска из буџета

Међутим, поред тих великих пројеката набавка санитетских возила за бројне локалне заједнице финансирана је управо из донација Србије, док за луксузна возила функционера новца у буџету није фалило.

Такође, Србија је донирала средства и за буџете појединих локалних заједница.

У протеклих пет година, Србија је донирала чак 16 санитетских возила за локалне заједнице у Републици Српској, а цијена једног таквог возила је око 98.000 КМ.

То не би било ништа чудно, да се возила функционера не набављају директно из буџета Републике Српске и локалних заједница, док се за санитетска, која су пријеко потребна за превоз најугроженијих пацијената, чекају донације.

О каквом парадоксу се ради најбоље видимо из примјера да је предсједник Републике Српске Милорад Додик за луксузни мерцедес прошле године издвојио 311.103 КМ, за шта би, према овој рачуници, могла да се купе чак три санитетска возила.

Само првих пет мјесеци 2023. године званичници у Републици Српској и БиХ за луксузна возила су потрошили чак десет милиона марака, а за тај новац могло је да се купи више од 100 санитетских возила.

Дамјан Ожеговић из организације “Транспаренцy интернатионал БиХ” истакао је да је неодговорност јавних функционера највидљивија када је у питању њихов лични луксуз о јавном трошку, док за потребе грађана и то најугроженијих категорија немају слуха.

“Најугроженији су остављени по страни, и тек од стране намјенских донација се улаже у њихове потребе, најчешће манипулишући чак и тим поступцима и убирући политичке заслуге“, изјавио је Ожеговић.

Србија подржавала локалне буџете

Док за буџет предсједника Републике Српске Милорада Додика новца не фали, те му је и ове године обезбијеђено 56 милиона марака, буџети појединих локалних заједница су били принуђени да као озебли сунце чекају донације из Србије.

Најсвјежији такав примјер је свакако општина Билећа којој је предсједник Србије Александар Вучић, који је тамо недавно био у посјети, обећао помоћ од милион марака.

Наиме, Билећа није у стању да редовно плаћа милионски дуг за обвезнице, због чега је била покренута принудна наплата.

Опште је познато да ова општина годинама мучи муку са финансијама, а милион марака који ће добити од Србије искористиће да измире порески дуг и заостале плате.

Када су у питању донације локалним буџетима Србија је раније донирала око 3,7 милиона КМ буџету Козарске Дубице, око три милиона Костајници, као и  2,9 милиона КМ Невесињу.

У Србији нису јавно доступни подаци о донацијама Републици Српској и локалним самоуправама у БиХ.

Из Министарства финансија, као и из Министарства саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре, за Нову економију су рекли да пројекти нису реализовани преко њих.

Из генералног секретаријата Владе Србије до дана објављивања овог текста нису одговорили на захтјев за приступ информацијама од јавног значаја.

Руско-српски храм ни након шест година није завршен

Србија је суфинансирала и изградњу руско-српског храма у Бањалуци са пет милиона марака. Када је положен камен темељац, дан уочи локалних избора 2018. године речено је да ће овај храм бити завршен за 18 мјесеци. Ипак, ни након шест година радови још нису близу краја.

Овај храм се налази на површини од 6.500 квадратних метара. Поред тога, планирана је и изградња руско-српског културног центра у којем ће се, како је најављено, изучавати руски језик и други садржаји.

За милион и по марака бетонска конструкција

Србија је за студентско-ђачки дом „Србија“ у Власеници, чија је изградња започела 2018. године искеширала чак милион и по марака у оквиру пројекта „Србија Српској“, али за шест година се није одмакло даље од бетонске конструкције.

Ово је само један у низу грандиозних пројеката у Српској, за који је положен камен темељац и започета груба градња од које се није много одмакло и на који се након пар година заборавило, као и на то гдје је потрошен новац.

Оптужбе за ненамјенско трошење новца

Козарска Дубица добила је, према подацима Министарства финансија РС, у посљедњих пет година око четири милиона марака из Србије.

Донације овој општини обиљежиле су оптужбе за ненамјенско трошење новца.

Наиме, Министарство финансија РС оптужило је раније ову локалну заједницу да од њих, као крајњег корисника, нису добили на увид пројектну документацију, упозоравајући да сви пројекти за које су намијењена средства донације треба да буду достављени Министарству како би се пратила њихова реализација.

Министарство је тада тврдило да им није достављен ниједан пројекат, а да Козарска Дубица троши средства, те су затражили да им се новац врати.

Општина је након тога доставила пројектну документацију Министарству, а до дана данашњег остало је непознато да ли је ово био само начин политичког обрачунавања, с обзиром на то да су у том периоду била актуелна политичка превирања у СНСД-у у Козарској Дубици.

Пресумјераван новац за модрички културни центар

Начелник општине Модрича Јовица Радуловић обавијестио је почетком прошле године предсједника Србије Александра Вучића да је већи дио новца који је Влада Србије донирала за обнову Српског културног центра у том мјесту преусмјерен у друге сврхе.

Радуловић је тада рекао да је Влада Србије прије четири године одлучила да донацијом од 200.000 евра помогне обнову Српског културног центра у Модричи, али је општина Модрича од тог новца добила само 30.000 евра, док је остатак Влада Републике Српске преусмјерила за друге намјене.

Он је истакао и да је одбио да потпише анекс уговора којим им се смањују донаторска средства, те се обратио донатору, односно Србији.

Радуловић је у изјави за ЦАПИТАЛ рекао да је Модрича остала једина општина у којој није реализован пројекат од донација Србије јер је Влада Републике Српске преусмјерила новац у друге сврхе, односно „Водама Српске“.

„Првобитно нам нису средства одобравали никако, али након мојих притисака ријешено је да се иде у двије фазе са изградњом Српског културног центра у Модричи. Били смо принуђени да идемо у двије фазе јер нисмо били сигурни да ли ће нам пребацити средства, јер ако изаберемо извођача и потпишемо уговор, а они нам не пребаце средства онда смо у проблему“, појаснио је Радуловић.

Како каже, прва фаза радова састојала се од ситних реконструкција, електроинсталација који су коштали око 30.000 евра, а Министарство финансија РС је новац уплатило извођачу директно.

„Када сам расписао другу фазу добили смо обавијест да се средства преусмјеравају јер као, наводно нису утрошена. Ја сам након тога писао предсједнику Вучићу, али је то било непосредно прије трагедије у „Рибникару“ тако да је то све остало неријешено“, казао је Радуловић.

Још 700.000 КМ за водоводну мрежу у Вукосављу

Србија је за канализациону мрежу у Вукосављу донирала 820.000 марака, а укупно је у изградњу канализационе мреже и водовода на подручју ове локалне заједнице до сада утрошено око шест милиона КМ.

Ипак, недавно је објављено да ће им бити потребно још 700.000 КМ за шта се планирају задужити код Европске инвестиционе банке.

Поред набројаних пројеката, Србија је дала и 1,9 милиона марака за реконструкцију објеката у Студентском центру „Никола Тесла“ у Бањалуци, као и 1,5 милиона КМ за финансирање изградње тронамјенског објекта у МЗ Петрићевац у Бањалуци.

У Вишеграду су са милион марака финансирали завршетак радова на објекту „Вилина Влас“, док су за изградњу вртића у Градишци издвојили готово милион КМ.

ХЕ „Бук Бијела“ и аеродром у Требињу тапкају у мјесту

Поред бројних донација, Србија са Републиком Српском покушава да реализује и два велика пројекта – ХЕ „Бук Бијела“ и аеродром у Требињу.

Хидроелектрана „Бук Бијела“ је заједнички пројекат „Електропривреде Републике Српске“ и „Електропривреде Србије“ вриједан 250 милиона евра.

Камен темељац за „Бук Бијелу“ положили у мају 2021. године премијери Српске и Србије Радован Вишковић и Ана Брнабић.

“Суштина је била – да се сликамо. Дајте да што пре то урадимо и онда ћемо да радимо, иако су већ тада постојале назнаке да ће бити проблема са изградњом Бук Бијела. И ништа се није десило након свега тога”, каже за Нову економију Зорана Михајловић, која је у то вријеме била министарка енергетике у Влади Србије.

Она сматра да цијели пројекат Горња Дрина има потенцијал, али да је заустављен из политичких разлога.

Одмах након полагања камена темељца кренули су спорови који и данас коче овај пројекат.

Наиме, посланици из Федерације БиХ поднијели су апелацију Уставном суду БиХ уз образложење да је ово међудржавни пројекат и да је спорно што концесију додјељује Република Српска, а не институције БиХ.

Након што је утврдио да постоје правне дилеме, Уставни суд је наложио Комисији за концесије БиХ да у року од три мјесеца ријеши спор, међутим, то питање ни данас није ријешено.

Поред тога проблем је и спор који се води пред УНЕСЦО-ом око потенцијалног нарушавања заштићеног подручја Дурмитора покренула Црна Гора.

Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић казао је за ЦАПИТАЛ да РС са Србијом у свим областима има изванредну сарадњу и да се на пројекту „Бук Бијела“ интензивно ради.

„Недавно је на састанку са званичницима из Србије трајно потврђена сарадња у области енергетике и ми ћемо и даље наставити да инвестирамо у пројекат „Бук Бијела“ у који је до сада уложено око 40 милиона евра“, рекао је Ђокић, те додао да су када је у питању тај пројекат при самом крају припремни радови који су коштали нешто више од 12 милиона евра.

Навео је да је, када је у питању „Бук Бијела“, да је у току евалуација понуда које су прикупљење, те је неопходно одлучити ко од понуђача ће бити изабран.

„Наравно да је потребно обезбиједити финансијска средства и потребно је да се Црна Гора коначно изјасни да ли „Бук Бијела“ може да угрози Национални парк Дурмитор“, појаснио је Ђокић.

У Министарству енергетике Србије су говорећи о пројекту „Бук Бијела“ казали да је у току технички преглед изведених радова у циљу утврђивања и отклањања евентуалних недостатака.

„Наредни задаци су спровођење процедуре прелиминарног пријама изведених припремних радова, окончање процедуре за избор најповољније понуде и уговарање и извођење главних радова, иновирање техничке документације“, истакли су у Министарству.

Наглашавају да одустајање од „Бук Бијеле“ није тренутна опција, те да се због тога одржавају међусобни сусрети политичких руководстава Републике Србије, Републике Српске, Федерације БиХ и Црне Горе и воде преговори са релевантним међународним институцијама.

„Раде се додатна испитивања, студије и мјерења ради добијања потврде поштовања свих стандарда које је неопходно испунити када се граде овако сложени објекти.“, нагласили су у Министарству.

Један од пројеката који се годинама најављује, а још није ни почео је и аеродром у Требињу.

Иако је овај пројекат најављен, прије више од пет година, на локацији у Зупцима се умјесто аеродромске писте и авиона и даље налази само бескрајна ливада.

Предсједник Србије Александар Вучић је 2021. године најављивао да ће изградња самог аеродрома коштати 70 милиона евра, док ће у инфраструктурно опремање бити уложено још 35 милиона евра.

Одговорност за изградњу и управљање овим аеродромом има предузеће “Аеродром Требиње”, чији је оснивач фирма “Аеродроми Србије”, са сједиштем у Нишу.

Из “Аеродрома Србије” нису одговорили на питања Нове економије у вези са требињским аеродромом, укључујући колико је новца до сада уложено у овај пројекат.

Данијел Дашић, активиста и бивши директор Националне коалиције за децентрализацију из Србије, каже да Аеродроми Србије “немају ниједан озбиљан стратешки документ о развоју малих аеродрома”.

Подсјећа да је отварање аеродорма у Требињу први пут најављено још 2020. године и оцјењује да се радило о предизборним обећањима.

“Мислим да је то можда још једна ‘летећа машина за прање новца’ која ће успешно да омогући трансфер капитала из буџета и Републике Српске и Републике Србије у неке друге, приватне буџете”, рекао је Дашић.

(Цапитал)