Времена све мање, БиХ не предузима мјере

– Хрватска може почети са одлагањем радиоактивног отпада (РАО) на локацији Трговска гора прије 2028. године, јер су јој до изградње одлагалишта остала само два корака – каже Јанковић.

Времена је све мање, а надлежни у БиХ нису предузели све мјере које им стоје на располагању по питању Трговске горе. 

Адвокат, Александар Јанковић, из Новог Града, појашњава које су то мјере и зашто ово одлагалиште, иако још није изграђено, већ има утицај на животе становнике Новог Града.

– Хрватска може почети са одлагањем радиоактивног отпада (РАО) на локацији Трговска гора прије 2028. године, јер су јој до изградње одлагалишта остала само два корака – каже Јанковић.

Иако је Хрватска, због недостатка документације, помјерила изградњу одлагалишта на 2028. годину, до испуњавања свих услова дијеле је само студија процјене утицаја на околину и прибављање техничке документације, а оба процеса су започета.

Фонд за финасирање разградње Нуклеарне електране (НЕ) Кршко направио је и посљедње формално-правне кораке ка изградњи Центра за збрињавање РАО на локацији бивше касарне Черкезовац.

Изабрана су два добављача из Загреба „Екоенерг“ и „Енцонет“, и државна „Нуклеарна и компанија за разградњу отпада (ЈАВYС)“ из Словачке. Вриједност уговора, потписаног 19. маја 2022. године, је процијењена на 7.000.000 куна (око 1.8 милиона КМ).

Уговор обавезује добављаче на Израду документације и спровођење активности за прикупљање дозвола за изградњу Центра за збрињавање РАО, услуге мјерења радиоактивности за дефинисање нултог стања и израду пројектне документације безбједносних анализа и Студије утицаја на околину.
БиХ касни са реакцијама

– Савјет министара БиХ је формирао Експертски и Правни тим, али њихове активности иду доста споро и без правих ефеката – подсјећа Јанковић.

Додаје да је Правни тим након бројних опструкција и одуговлачења утврдио Нацрт стратегије заштите правног интереса БиХ у вези са питањем одлагања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива на локацији Трговска гора у Хрватској, који су прихватиле Владе Републике Српске и ФБиХ.

Јанковић подсјећа да је Савјет министара БиХ тек 23. фебруара 2023. године усвојио Стратегију заштите правног интереса БиХ у вези са питањем одлагања радиоактивног отпада.

– Ова Стратегија на крају садржи закључке, што је потпуно погрешно. Стратегија треба да се завршава са: приједлогом мјера, носиоцима активности на провођењу мјера и роковима за провођење мјера – рекао је Јанковић.

Јанковић напомиње да је у овој форми каква је усвојена, Стратегија непримјењива и да се мора донијети Акциони план провођења, што је само додатно губљење времена.

Савјет министара БиХ је почетком 2024. године информисан о потреби доношења Одлуке о одабиру међународне адвокатске канцеларије за услуге правног савјетовања у вези с прекограничним поступком студије утицаја на околину поводом планираног складиштења радиоактивног отпада. Министарство спољне трговине и економских односа је задужено да, у сарадњи с Правобранилаштвом БиХ, одабере међународни адвокатски тим, али и утврди трошкове његовог ангажовања, те о томе извијести Савјет министара БиХ.

– Још увијек немамо информације да ли је нешто урађено по овом питању – тврди Јанковић.

Зашто БиХ није искористила могућности ЕСПОО Конвенције?

БиХ и Хрватска су потписале ЕСПОО Конвенцију (Конвенција о процјени утицаја на околину преко државних граница) и повезани Протокол. Потписници се слажу да се сви спорови у вези са тумачењем и примјеном Конвенције, односно Протокола рјешавати преговорима или на други начин прихватљив странама.

Остављена је могућност упућивања спора Међународном суду правде или арбитражном трибуналу, али ни БиХ ни Хрватска нису потписале изјаву да је у случају спора за арбитражу надлежан суд.

– Иако су оне потписнице обе ове конвенције, нити једна од њих није депоновала изјаву да у случају спорова прихвата надлежност Међународног суда правде (ИЦЈ) и/или Арбитраже – напоменуо је Јанковић.

Постоје и друге могућности и алати које БиХ мора искористити, што је прије могуће, како би се зауставиле активности Републике Хрватске. Да би БиХ “осујетила” планове хрватских власти, Јанковић предлаже поступак пред Комитетом за имплементацију, под окриљем ЕСПОО Конвенције, јер свака држава чланица (у овом случају БиХ и Хрватска) може да поднесе писмену притужбу, уколико се не понаша у складу са својим обавезама. Уколико стране даље не постигну договор о овом питању, БиХ се, пратећи процедуру из Прилога ИВ уз ЕСПОО Конвенцију може обратити Истражној комисији Међунардне агенције за нуклеарну енергију, у оквирима Заједничке конвенције о безбједности управљања истрошеним горивом и о безбједности управљања радиоактивним отпадом може се обратити дипломатским каналима ИАЕА, или чак тражити одржавање ванредног састанка држава чланица.

– Овај период треба искористити за политичку, дипломатску и правну офанзиву на спречавању намјера Републике Хрватске да смјести одлагалиште радиоактивног отпада у близини државне границе са БиХ. БиХ је ту и даље невјероватно спора и неактивна, а не бисмо смјели више изгубити нити један дан времена и акција је потребна одмах – поручио је Јанковић.

Адвокат препоручује да БиХ може и мора упознати Европски парламент о недобронамјерном понашању Хрватске као чланице Европске уније.

– Како смо сазнали, европарламетарци нису обавијештени о постојању овог проблема и у неколико личних иницијатива су посланици ЕП обавјештавани о догађањима и тражили су додатне информације – рекао је Јанковић.

Као још једну мјеру овај адвокат наводи да се може чак размотрити могућност слања званичне понуде помоћи Хрватској у износу од 50-100 милиона евра ради изградње одлагалишта на другој локацији или ради реактивирања преговора са Словенијом о смјештају хрватског дијела РАО из Нуклеарне електране Кршко у мјесту Врбине, у одлагалишту које је Словенија већ изградила по свим стандардима и нудила Хрватској смјештај њеног дијела отпада.
Проблеми за пољопривредне произвођаче

Због аљкавости надлежних власти у БиХ, али и игнорисања еколошких чињеница о непрактичности предложеног локалитета од стране Хрватске, највише испашта локално становништво, пише Мондо.

– Народ на овом подручју уз ријеку Уну се бави претежно пољопривредом, производњом здраве хране, меда и других пчелињих производа, што ће бити потпуно искључено као могућност, па чак и ако никада не дође до било какве хаварије или цурења радиоактивних материја. Забиљежени су случајеви да инострани партнери отказују сарадњу и куповину производа од локалних произвођача, јер су чули за потенцијалну изградњу одлагалишта за радиоактивни отпад и не желе да ризикују. Тога ће бити све више – открио је Јанковић.

(Српскаинфо) Фото: Илустрација