Гдје је испарило двадесетак милиона марака?!

Од 124 милиона марака, колико је био укупан приход од коцкања у прошлој години, у буџетску касу се слило близу 106 милиона. Иако имају право на тај новац, паре нису видјели ни спортисти ни хуманитарне организације ни културњаци. Приоритет је крпљење буџетских рупа. А то што се крши Закон није превелики проблем. То и сам предсједник Владе каже, који је недавно поручио - ако кршимо Закон, мијењаћемо га.

Иако Закон о играма на срећу јасно каже да новац од коцкања мора бити потрошен на спортисте, хуманитарне организације, културу и слично, скоро 106 милиона марака, колико се прошле године слило у буџет Српске, испарило је. Гдје, нико не зна. Организацијама је путем јавног конкурса подијељено свега 518.000 марака, што је мање од пола процента.

„Конкурси у министарству за борачка питања и у министарству породице омладине и спорта су неколико пута расписивали конкурс како би додијелили та средства, и онда га поништавали. Тај новац није доспио у руке ни спортистима ни борцима. Ја имам незваничне информације да је дио новца потрошен за Српска опен, јер је само из Министарства породице, омладине и спорта извојено око 14 милиона за тај турнир“, поручује Дијана Јешић, генерални секретар Народног фронта. 

Од четири министарства, надлежна да хуманитарним организацијама, спортистима, културњацима и борачким категоријама подијеле новац од коцке, само је једно, Министарство здравља и социјалне заштите, расписало конкурс за подјелу тог новца за 2023. годину. Али и они су остали кратких рукава, јер умјесто 40 милиона колико им припада, добили су свега пола милиона. Култура је спала на 20.000 марака, од око 26 милиона, колико је, према прописима, требало припасти Министарству просвјете и културе.

„Лутрија Републике Српске најмање служи ономе чему је намијењена, јер би требало вишак добити, као у другим земљама, да издваја у такозване хуманитарне сврхе. Или у домену здравства, или школства, или омладине. Нажалост, не видимо да се то дешава“, каже Славиша Раковић, економиста. 

Конкурс за додјелу 661.000 марака за пројекте за борце прво је расписан, а потом је у децембру повучен, јер су средства преусмјерена.

"Према уредби коју је Влада донијела, одређена министарства добијају одређени проценат. Министарство здравља добија 37 одсто, министарство културе 25%, породице, омладине и спорта такође 24% и рада и борачко – инвалидске заштите 13 посто. Остала министарства 4 посто. И онда би та министарства требало да расписују јавни позив и тај новац расподјељују.

И Црвени крст није добио ниједне марке 2022. и 2023. И ова друга министарства, питање је колико су добила. Све су то минорна средства у односу на овај приход који се прикупио“, каже Мирјана Орашанин, посланик СДС-а у НСРС. 

Позоришта, сликари, музичари, књижевници, алтернативни умјетници - нису добили ништа, чак ни прилику да се боре за тај новац. Из опозиције поручују да је то било очекивано.

„Па то је постало ендемско, крши се све живо, Законе више нико не чита. Ја сам убијеђен да ови што су формирали буџете уопште нису ни читали Законе о играма на срећу. Не само Влада. Дио прихода од игара на срећу добијају и локалне заједнице. Ја нисам схватио да било ко од њих усмјерава тај дио новца у предвиђене намјене“, каже потпредсједник ПДП - а, Милко Грмуша. 

Зарада од коцке сваке године премашује очекивања. Према подацима АПИФ, у току 2022. године само двије највеће кладионице у Српској су имале приход већи од 160 милиона марака. Годину касније њихов приход расте за око 30 одсто. Очигледно то све одговара и властима, јер се дио тог новца слијева у буџетску касу, иако не доспјева на адресе на које би требало, чиме се крши Закон. Али ако се обистине најаве Радована Вишковића, који би да мијења Законе који се крши, могле би се можда очекивати и измјене Закона о играма на срећу.

(БН) Фото: НН