Политичке игрице успориле градњу Дринског насипа

14 година је прошло од катастрофалних поплава у Републици Српској 2010. године, а деценија од разорних 2014. године. Највеће штете настале су на подручју Семберије, а процијењено је да су око 400 милиона марака. Од тада до данас Семберија чека изградњу најзначајнијег инфраструктурног пројекта - Дринског насипа. Уз много приче и мало рада отпловили су милиони намијењени за градњу.

Република Српска 07.04.2024 | 20:35

Страшне сцене водене стихије која носи све пред собом и дан данас прогоне Семберце. У катастрофалним мајским поплавама 2014. године поплављено је више од 40 одсто територије града Бијељине. Под водом се нашло више од 20 семберских села.  Штета се мјерила стотинама милиона марака. Деценију касније страх не јењава. Непредвидива Дрина лако се отима, а нема насипа да је обузда.

Те 2014. године Влада Републике Српске је изградњу Дринског насипа у Семберији  сврстала међу топ пет приоритета. Свјетска банка је одобрила 13,8 милиона америчких долара за изградњу насипа дужине 34 километра од Павловић моста до Главичица. Зашто се од 2014. до 2021. године ништа није урадило?

Помоћник министра водопривреде Републике Српске Милан Гаврић подсјећа да је до блокаде дошло због како каже политичких игрица. Међутим, истина је да је нерад на пројекту разлог стагнације.

Нису се рјешавали имовинско - правни односи пуних седам година. У периоду од 2014. до 2021. године, док су грађани Семберије страховали од сваке капи кише, власт је заборавила на насип. Мало је фалило да Свјетска банка блокира одобрена кредитна средства за овај пројекат.

Поставља се питање зашто се није радило на стварању предуслова за градњу Дринског насипа када је постојао новац директно за ту сврху?
Мирослав Миловановић, директор ЈП Воде Српске и сам признаје да су због неријешених имовинских односа у том периоду та средства преусмјерена на неке друге радове кад су у питању рјешавања обала ријеке Дрине. 

У процес рјешавања имовинско – правних односа, експропријације и издавање грађевинске дозволе за почетак изградње Дринског насипа кренуло се 2021. године, односно када је дужност градоначелника преузео Љубиша Петровић.

Градоначелник Бијељинеовдје каже да је град по питању свих папиролошких и административних корака урадио све оно што је до надлежности града и градоначелника да се створе предуслови за почетак изградње Дринског насипа. "Знамо да смо одмах 2021. године кренули и ево хвала Богу прије неколико мјесеци  завршили све оно што је до поступка града. У свим поступцима експропријације негдје споразумно, негдје путем суда град је гдје је утврђена накнада исплатио 729.000 КМ.", рекао је Петровић.

Град је урадио свој дио посла. Влада тек почела. Након преусмјеравања средстава за насип на неке друге послове, како рече Миловановић, подигнут је нови кредит. Овога пута новац је дала Европска инвестициона банка. Баш у овој изборној години, машине су коначно на терену. Почели су радови на 2,8 километара насипа.

Иако је овај пројекат одблокиран након десет година Јања није ни изблиза заштићена од нових поплава кажу мјештани.

" Овом динамиком што су они планирали 2,8 км за 550 дана како су предвидјели то значи половином идуће године ће бити завршено. Ми имамо 30 километара пројектованог насипа од Павловића моста до Главичица значи овим интензитетом ако се буде радило треба нам 10 година.", наводи Радослав Боровчанин, предсједник МЗ Јања.

Страх је неминовност, јер је Семберија незаштићена све док се не изгради свих 34 километра насипа дуж Дрине. Природа може опоменути у било ком тренутку, а страшне сцене поплава из 2014. године треба да опомену власти Републике Српске да убрзаном динамиком граде Дрински насип. 

(БН) Фото: Илустрација