Никад не одустати: Побиједио систем и завршио факултет

"Врло је важно не одустати. Тек тако можете нешто и учинити", гласи позната изрека коју је, још као мали, често у себи понављао млади Алмин Муфтић (27) из Вареша који је годинама био дискриминисан због тјелесног инвалидитета и трпио разне врсте неправде.

Босна и Херцеговина 06.04.2024 | 20:12

Алминово одрастање није било нимало лако, а када је са редовне наставе пребачен у специјално одјељење, мислио је да је то његов крај. А заправо је био почетак јер је Алмин успио да заврши основну школу, средњу, али и факултет. Данас је дипломирани социјални педагог, а његову инспиративну животну причу у овим тешким временима треба свако да чује.

Животна прича Алмина Муфтића (27) заиста није лака. Чак је и њему тешко када прочита о себи све оно што је проживио само због тога што је рођен с расцјепом усне и непца, због чега је био означен као особа с физичким и психичким сметњама.

Најтеже му је пало што му је систем ускратио право на редовно образовање. Тек у средњој школи изборио се и показао да му је таква категоризација погрешно дата, међутим и дан данас осјећа посљедице те неправде.

Алмин је дипломирани социјални педагог и ради као васпитач у једном њемачком граду. За нову.рс испричао је како је изгледао „круг пакла“ у ком се нашао, ни крив ни дужан.

"Дјеца која имају било какав инвалидитет, доживљају јако велику дискриминацију, не само од стране својих вршњака, него и од самог система који је требао да им помогне, а не да им одмогне. Нисам био свјестан свега што се дешава око мене. Учитељи су почели да ми ускраћују право на учење. Сматрали су да не треба да похађам редовну наставу него да треба да идем у специјално одјељење, што се и догодило у петом разреду", прича он.

Родитељи су, како каже, сматрали да чине праву ствар тиме што га пребацују у специјални разред, међу дјецом која имају одређене физичке и психичке сметње.

"Са специјалном школом не можете да упишете средњу школу, нити да студирате. Једноставно, не можете да радите. Тако је у Босни. Без обзира на законе о људским правима, особама које прођу кроз специјално одјељење затворена су сва врата. Нас је неко прогласио неспособним и ми не можемо радити. Тако да је све то било контрадикторно и оставило је велике посљедице на мене", искрено прича Алмин.

Алмин је рођен с расцепом усне и непца. Да би могао говорити, прошао је шест-седам операција. Међутим, његов говор је још отежан и управо то га је, како каже, кроз одрастање, сврставало у групу „непожељних“.

Свјестан да неће моћи да настави редовно школовање, размишљао је шта ће даље. Ко ће му помоћи, ако то није урадио систем?

"Људи се боје политичара, свега. Није било сврхе да се борим. Тако да сам завршио основну школу и онда сам морао да упишем средњу специјалну, која заправо ништа не значи. У првом разреду сам имао амбиције да упишем факултет и ту наилазим на јак отпор система и противљење саме управе школе, па и Кантоналног министарства за образовање, које је такву идеју одбацило. Ту ми је највише помогла моја разредна, као и једна одгајатељица у дому. Моја тадашња разредна ми је предложила да напишемо молбе свим средњим школама у Зеници", присјећа се он.

Само једна средња школа прихватила је Алминову његову молбу. Успио је својом упорношћу да се пребаци у редовну средњу школу.

"Тада сам почео да добијам пријетње од неких наставника, свашта је ту било. Међутим, борио сам се да гледам своја посла и да завршим школу као добар ђак. У трећем разреду, самоиницијативно, покренуо сам поступак рекатегоризације, након које је утврђено да се радило о погрешној процјени неких других људи и скинули су ми ту категоризацију. Ако ме питате шта ме је највише мотивисало за борбу против система какав је наш, разлог је врло једноставан – дискриминација на основу изгледа и ускраћивање права на школовање само зато што изгледам тако како изгледам. И схватио сам да наше друштво није још довољно развијено да прихвати људе онакве какви јесу и да им не суди по било ком основу".

А онда је, као хемијски техничар, уписао факултет.

"Уписао сам факултет и завршио као социјални педагог. Онда сам одлучио да одем у Њемачку 2019. године, као гостујући студент. Тамо сам провео шест мјесеци, а онда сам се вратио у Босну да завршим факултет. Послије три године, спаковао сам кофере и отишао у Њемачку да радим. Добио сам понуду од једне школе да радим као васпитач и могу вам рећи да сам веома испуњен и задовољан након свега што сам прошао", каже Алмин.

Слободно вријеме посвећује помагању људима којима је потребна стручна помоћ, као што су борба против депресије, анксиозности, савладавање животних потешкоћа, помоћ при проналажењу адекватних животних рјешења и слично.

Велики је борац за права људи с инвалидитетом.

(Независне новине/ Фото: Приватна Архива)