Данас је Светски дан шале, а порекло води још из старог Рима

Историја збијања шала 1. априла обавијена је тајном, али док једни тумаче да се овај својеврсни "народни празник" појавио крајем средњег века у Европи као "Дан свих луда" који је важио и за општенародно весеље, други, пак сматрају, да корени тог празника досежу до старог Рима, чији су тамошњи житељи умели да се добро забављају.

Забава 01.04.2024 | 17:57

И док Енглези мисле да је дан шале преузет са Истока, а 1. април зову "Даном свих глупака". Финци тај дан повезују са пролећним учењем деце о привредним радовима, а слично је и у Швајцарској.

Немци 1. април сматрају даном када се лако осете несрећним, а своје лоше осећање мање везују за насамаривање, а више за предање да се 1. априла родио апостол Јуда, Христов издајник.

Многи мисле да се тај обичај појавио у 16. веку у Француској, око 1564. године, а за оног ко је насамарен имали су обичај да кажу да је добио „априлску рибу“.

Према традицији у многим земљама, људи могу да другима приређују шале до поднева 1. априла, међутим, ако то раде после тог времена, онда и сами постају априлске луде.

Иако не постоји тачно дефинисан одговор откада се и зашто 1. април сматра Даном шале, ово су само неке од најзанимљивијих чињеница о овом празнику.

Да ли сте знали да порекло овог дана датира још од библијских дана. Ова теорија истиче да се празник шале слави од када је Ноје, први пут пустио голубицу да провери да ли се вода од велике поплаве повукла. Да је то био први април потврђено је и у Хебрејској Библији, као и у 71. сури Курана. Још једна теорија говори да је Исус послат од стране Понтија Пилата до Ирода и назад баш на овај дан.

Сматра се да су Римљани и Келти празновали фестивал шала у време пролећне равнодневнице која се догађа близу Дана шале.

Римљани и Хиндуси су славили Нову годину одмах након пролећне равнодневнице, која је 20. или 21. марта. У средњем веку, већи део Европе је славио 25. март, празник Благовести, као почетак празновања Нове године. Славље би трајало недељу дана, све до 1. априла. Папа Гргур XИИИ је 1582. године наредио поштовање грегоријанског календара, по коме се Нова година прославља 1. јануара. Многи су одбили да се повинују календару папе Гргура и наставили да славе Нову годину око 1. априла. Они који су прихватили нови календар, тог дана су збијали шале на рачун „необавештених“, исмевајући њихова застарела славља.

Једна од теорија везана је и за британског краља из XИИИ века који би сваки пут којим би прошао, проглашавао јавним добром. Једном је, 1. априла, планирао да прође кроз део града Нотингемшира, а грађани су одлучили да му не дозволе да уђе у град. Краљ је због тога послао војску да би их казнио, али када је војска стигла, сви у граду су се чудно понашали, па је краљ прогласио град сувише глупим за казну.

Ево неких најпознатијих шала:

Панорама, телевизијска емисија на Би-Би-Сију, 1957. године је објавила познату првоаприлску шалу о томе како Швајцарци врше бербу шпагета са дрвета, када се велики број гледалаца јављао редакцији како би сазнали како могу сами да узгајају своје шпагете.Бургер кинг је 1998. године у САД објавио рекламу о хамбургерима за леворуке, који су направљени тако да им садржај цури с десне стране.

Гардијан је у додатку 1977. године објавио чланак који је похвално писао о измишљеном одмаралишту и његова два острва Аперкејс и Лоуеркејс, главном граду Бодони и о његовом вођи Генерал Пику. Заинтересовани читаоци су били разочарани када су сазнали да су сва места измишљена, а да су њихова имена узета као термини из типографије.Неки догађаји који су се заиста дешавали 1. априла, често су прихватани са неверицом, као када је Иран 1979. године прогласио 1. април Даном републике, а до данас многи не верују да је то стварни празник.У данском граду Албертслунду 2009. године је једна школа замало изгорела до темеља јер ватрогасци нису веровали да су прва два позива била права, пише Тањуг.

(телеграф.рс)