СНСД једно говори у Бањалуци, а друго ради у Сарајеву

За Милорада Додика, Суд БиХ неуставан. Међутим, српски представници у Сарајеву, чланови владајуће коалиције у Српској, тај суд званично признају као „судску власт на нивоу БиХ“.

Република Српска 01.04.2024 | 13:26

Клуб посланика СНСД и Српски клуб у парламентарну процедуру ПС БиХ упутили су Приједлог закона о Суду БиХ који је одавно предмет усаглашавања коалиције на нивоу БиХ. У његовом другом члану се каже да „судску власт на нивоу Босне и Херцеговине врше Суд БиХ и Апелационо одјељење као посебно одјељељење у Суду БиХ“.

-Суд БиХ је надлежан да суди у првом степену, а Апелационо одјељење суди у другом степену  и одлучује о другим питањима прописаним овим законом – пише у закону.

Подсјећамо да је Народна скупштина недавно одржала жустру расправу на 11. посебној сједници, а 7. усвојени закључак гласи: „Осуђујемо и одбацујемо кориштење Суда и Тужилаштва БиХ као инструмента којима се настоји наметнути примјена одлука тзв. високог представника и Уставног суда БиХ које су у супротности са одредбама Општег оквирног споразума за мир у БиХ и његових анекса ИВ и X“.

–БиХ ће изгубити на неуставном Суду БиХ у политичком процесу који се води против мене као предсједника Републике Српске и директора Службеног гласника РС Милоша Лукића – једна је од Додикових изјава.

Међутим, у Сарајеву, у институцијама БиХ, друга прича. У Приједлогу закона пише да се „Суд Босне и Херцеговине и Апелационо одјељење оснивају и укидају законом“. (Не)уставност се нигдје не помиње

У Приједлогу пише да ће сједиште Апелационог одјељења бити у Бањалуци. То је теза коју одавно заступа власт предвођена Додиком, а уједно то је једна од тачки спорења власти на нивоу БиХ, коју чине коалиција окупљена око СНСД, затим ХДЗ БиХ и сарајевска „тројка“.

– Укупан број судија у Суду БиХ и Апелационом одјељењу утврђује Високи судски и тужилачки савјет БиХ. Састав Суда БиХ и Апелационог одјељења одражава састав народа БиХ, у складу са чланом ИX став 3. Устава БиХ – пише у документу.

Надлежност

Судије имају имунитет у складу са  Законом о ВСТС, а за штету коју судије учине странкама у вршењу службене дужности одговара БиХ.

Стварна надлежност Апелационог одјељења је да одлучује о жалбама против пресуда или одлука које донесе Кривично одјељење Суда БиХ; жалбама против пресуда или одлука које донесе Управно одјељење Суда БиХ; ванредним правним лијековима против правоснажних одлука које су донијела одјељења Суда Босне и Херцеговине, осим захтјева за понављање поступка.

Такође, Апелационо одјељење надлежно и за: рјешавање по приговорима на кршење Изборног закона БиХ те прописа које доноси ЦИК БиХ; рјешавање у свим другим предметима када је то предвиђено законом Босне и Херцеговине.

Надлежност Суда БиХ

Суд БиХ је надлежан да у првом степену суди за кривична дјела прописана Кривичним законом БиХ и другим законима које је усвојила ПС БиХ.

Како се даље наводи, надлежности Суда БиХ је такође да:

а) заузима став везан за спровођење закона БиХ и међународних уговора на захтјев било којег суда ентитета или било којег суда Брчко Дистрикта којем је повјерено спровођење закона БиХ;

б) Суд БиХ је такође надлежан за доношење практичних упутстава за примјену кривичног материјалног права БиХ из надлежности Суда БиХ у вези с кривичним дјелима геноцида, злочина против човјечности, ратних злочина и кршење закона и обичаја рата, те појединачном кривичном одговорношћу везано за ова дјела, или на захтјев било којег суда ентитета или суда Брчко Дистрикта;

ц) одлучује о питањима која се тичу провођења међународних и међуентитетских кривичних прописа, укључујући и односе са Интерполом и другим међународним полицијским органима, као што су трансфер осуђеног лица, изручење и предаја лица, које друга држава односно међународни суд или трибунал захтијевају од било којег органа на територији БиХ;

д) рјешава сукоб надлежности између судова различитих ентитета, између судова ентитета и Суда Брчко Дистрикта БиХ, те између Суд БиХ и било којег другог суда, искључиво на приједлог суда ентитета или суда Брчко дистрикта;

е) одлучује о понављању кривичног поступка за кривична дјела предвиђена законима БиХ и другим законима које је усвојила Парламентарна скупштина БиХ.

Управна надлежност

Суд БиХ је надлежан да одлучује по тужбама против коначних управних аката, односно када се ради о ћутању управе институција, органа, јавних агенција и јавних корпорација на нивоу БиХ, институција Брчко Дистрикта БиХ и других организација утврђених законом које је усвојила Парламентарна скупштина БиХ, донесених у вршењу јавних овлашћења.

Како се наводи у Приједлогу законам, за кога у владајућој коалицији кажу да је усаглашен око 98 одсто, Суд БиХ је нарочито надлежан да оцјењује законитост појединачних управних аката институција и органа на нивоу БиХ, рјешава имовинске спорове између БиХ и ентитета, између БиХ и Брчко Дистрикта БиХ, између ентитета, између ентитета и Брчко Дистрикта и између институција БиХ који су повезани са вршењем јавних овлашћења.

Такође је надлежан за рјешавање сукоб надлежности између судова различитих ентитета и судова ентитета и судова Брчко Дистрикта, те између Суда БиХ и било којег другог суда, искључиво на приједлог суда ентитета или суда Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине.

Општа и проширена сједница

Општу сједницу Апелационог одјељења чине предсједник и све судије тог одјељења. Општа сједница одлучује о свим питањима битним за функционисање Апелационог одјељења, изузев оних који су овим законом изричито стављени у надлежност предсједника или другог лица или тијела Апелационог одјељења.

За пуноважност одлучивања у општој сједници потребно је присуство најмање двије трећине судија, а одлуке се доносе већином гласова присутних судија. Судија се не може суздржати од гласања, али може издвојити мишљење.

Апелационо одјељење може одржати и проширену сједницу коју чине предсједник и судије тог одјељења, предсједник Суда БиХ и предсједници одјељења Суда БиХ.

На проширеној сједници разматрају се актуелна питања судске праксе, анализира потреба за стручним усавршавањем судија, стручних сарадника, виших стручних сарадника и стручних савјетника, те обављају други послови одређени законом. За пуноважност одлучивања у проширеној сједници потребно је присуство најмање двије трећине судија, а одлуке се доносе већином гласова присутних судија.

Начин рада

Суд БиХ и Апелационо одјељење суде у вијећима судија, осим ако је законом прописано да суди судија појединца. О редовним и ванредним правним лијековима изјављеним на одлуке Суда БиХ одлучује  Апелационо одјељење у вијећу састављеном од троје судија. Састав вијећа утврђује се Пословником Апелационог одјељења.

Буџет

Суд и Апелационо одјељење имају свој буџете, који су саставни дио Буџета институција БиХ и међународних обавеза.

–Предсједник, судије и запослени у Суду БиХ задржавају сва права стечена прије ступања на снагу овог закона. Судије  које су распоређене у Апелационо одјељење Суда БиХ које је основано у складу са Законом о Суду Босне и Херцеговине (“Службени гласник БиХ”, бр. 49/2009 – пречишћен текст, 74/2009 – исправка и 97/2009), а које од стране Савјета не буду именоване као судије у Апелационом одјељењу основаном у складу са овим законом, остају да раде у Суду БиХ основаном у складу са овим законом као судије. Предсједник Апелационог одјељења може у споразуму са предсједником Суда БиХ преузети запослене уз њихову сагласност, на исту или сличну позицију коју то лице има у Суду – наводи се у прелазним и завршним одредбама.

Почетак рада

Министарство финансија и трезора БиХ и Министарство правде БиХ обавезују се да најкасније у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона обезбиједе потребне материјално-финансијске услове за почетак рада Апелационог одјељења. Затим, ВСТС је дужан у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона донијети Одлуку о потребном броју судија у Апелационом одјељењу,а  затим провести конкурсну процедуру.

Званичан статус овог Приједлога закона је – чека на покретање процедуре.

(Српскаинфо) Фото: СИНИША ПАШАЛИЋ/РАС СРБИЈА