Власт Српске тајно утврдила приједлог закона о страним агентима

На једној од посљедњих телефонских сједница и то само неколико дана прије истека рока од шест мјесеци, Влада РС утврдила Закон о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација и упутила га у скупштинску процедуру

Република Српска 31.03.2024 | 21:56

Влада Републике Српске утврдила је приједлог закона о „страним агентима“ који би се пред посланицима требао наћи на некој од наредних сједница. Све је урађено тајно на једној од посљедњих телефонских сједница и то само неколико дана прије истека рока од шест мјесеци колико је Министарство правде Републике Српске као предлагач имало да утврди приједлог Закона.

Званичан назив овог закона јесте “закон о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација Републике Српске” и у форми нацрта усвојен је 28. септембра прошле године.

НАЈАВЉЕН И ЗАКОН О МЕДИЈИМА

Ђорђе Вујатовић, новинар и предсједник Скупштине Удружења Умбрелла, које окупља 13 независних истраживачких медија, сматра да сама чињеница да је нешто тајно урађено показује да не постоји добра воља и да нису нешто хтјели да ураде транспарентно.

„Чим нешто нису хтјели транспарентно да ураде знамо какве посљедице могу бити и какве намјере стоје иза тога“, каже Вујатовић.

Подсјетимо, нацрт Закона предвиђао је, између осталог, посебну присмотру за невладине организације које се финансирају из иностранства, забрану политичких активности, те потребу за додатном регистрацијом и слањем финансијских извјештаја. Осим тога, према нацрту би министар правде Републике Српске имао могућност да одређеним организацијама забрани рад.  

Утврђени приједлог Закона, према незваничним информацијама, наводно је нешто блажи у односу на нацрт. У којем дијелу није познато јер новинари, активисти и они који су учествовали у јавној расправи не знају шта се налази у коначном тексту. Али, једно је сигурно - Министарство правде Републике Српске није прихватило кључни захтјев невладиних организација, а то је да закон буде повучен.

„Ако неко жели да те прогласи агентом страног утицаја показује недостатак демократске свијести и мањак жеље за сарадњом. Прилично је  лицемјерно јер све власти у цијелом БиХ, па и на Балкану, грабе новац од међународних донација, али када је ријеч о невладином сектору онда се то проглашава издајом и непријатељством. Овдје је јасно да је ријеч о лицемјерној политици која је наставак онога што смо имали у претходној години, а то су напади на новинаре, гушење слободе говора кроз криминализацију клевете“, истиче Вујатовић.

Подсјетимо, Скупштина Републике Српске прошле године усвојила је измјене Кривичног закона којим се криминализује клевета у том ентитету. Након тога предсједник РС Милорад Додик најављује закон о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација, а потом и закон о медијима. Вујатовић вјерује да ће и закон о медијима, гдје се тражи регистар медија, такође бити усвојен, тако да ћемо добити један трилинг закона који ће додатно смањити демократска права, права новинара и невладиних организација.

„Оно што је занимљиво јесте да нацрт Закона о НВО предвиђа да невладине организације неће моћи да буду издавачи медија, а ако нисте регистровани као издавач онда нећете моћи бити у регистру медија, који најављивани Закон о медијима и предвиђа. А ако не будете могли бити пријављен као медиј онда се нећете моћи бавити ни новинарством, ни бранити се од закона о клевети“, наводи Вујатовић.

Он даље истиче да је циљ свих тих закона, не само закона о посебном регистру него и закона који криминализује клевету као и закона о медијима који се најављује, јесте да се на неки начин угасе сви критички гласови.

„Власти су препознале да им невладине организације и медији, а посебно истраживачки медији, представљају велике проблеме”, наводи Вујатовић. На питање шта сад медији и невладине организације могу очекивати, одговара да су то већи притисак, али и инспекције по политичком диктату:

„Онима који раде поштено и по законским процедурама није спорно да их инспекција контролише, али ако се то ради по политичком диктату онда то служи за прогањање“.

Сви ови закони наишли су на оштре критике јавности, невладиних организација и међународних представника. Сви су мишљења да се ради о намјери предсједника Републике Српске Милорада Додика да успостави потпуну контролу над организацијама цивилног друштва, те да поред медија и јавног дискурса жели да контролише и невладине организације. 

Министар правде РС Милош Букејловић још раније је казао да ће пратити рад невладиних организација у цијелој БиХ.

НИКО НЕ ЗНА КО СУ ЧЛАНОВИ РАДНИХ ГРУПА КОЈИ ИЗРАЂУЈУ ОВЕ ЗАКОНЕ

Дејан Лучка из бањалучког Центра за људска права истиче да је проблем и са криминализацијом клевете, али и законом о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација што се не зна ко су чланови радних група који их израђују.

“Нису позната имена људи који их пишу. Прије када идемо на јавну расправу ја знам три човјека која су радила на одређеном закону. За криминализацију клевете и овај закон не знамо ко су људи који су их конкретно писали. Знамо да је Министарство правде, али не знамо имена и презимена људи који су писали ове законе. То је обавијено велом тајне, тако да немамо никакве информације како то тече у Министарству правде. И то је почело доласком Букејлевића (Милош, министар правде, оп.а.) да се некако ставља у мреже завјере“, наводи Лучка.

Према незваничним информацијама, у БиХ постоји око 25.000 невладиних организација, а само у Републици Српској око 7.500. Велики број њих се финансира средствима страних донатора, првенствено из разлога што у БиХ не постоје посебни фондови који би оснаживали организације цивилног друштва.

Када неко из невладиног сектора добија новац из иностранства онда је то проблем, сматра Дејан Лучка, али да се то не проблематизује када се ради о институцијама.

„На јавним расправама је то и био један од наших главних аргумената јер ако ћемо ми бити проглашени агентима страног утицаја, шта су онда институције у Републици Српској. Невладин сектор у Републици Српској на годишњем нивоу, све невладине организације, добију пар милиона еура, а то је само један пројекат било којег министарства у Републици Српској који траје пар мјесеци и који је исто добијен из страних фондова. Али то нико не доводи у питање“, закључује Лучка.

(Зурнал.инфо)