Мора постојати начин да људи могу добити плату

Говорећи о функционерима и другим физичким лицима којима су рачуни блокирани, Ценићева каже да мора, такође, постојати неки рачун на који ће добијати плату јер им се не може одузимати право на стечена примања.

Република Српска 31.03.2024 | 09:12

Вијест да банке у Српској ових дана гасе рачуне свим физичким и правним лицима  која су се нашла под америчким санкцијама, отворила је бројне расправе у јавности од тога постоје ли нека алтернативна рјешења до тога да ли ово значи крај за компаније које се нашле на удару.

Осим јавних функционера или чланова њихове породице, на удару су и појединци којима су санкције уведене прије више од 20 година, али и фирме које запошљавају и по неколико хиљада радника, бивши хашки оптуженици, па чак и СДС.

Премијер Републике Српске Радован Вишковић изјавио је да Влада проналази алтернативна рјешења за оне који су санкционисани, те додао да рад тих компанија неће бити доведен у питање.

– Ради се на алтернативним рјешењима тако да се неће довести у питање број запослених и рад компанија. Истина, то тим људима отежава рад, али они су ту да раде и привређују – рекао је Вишковић.

Та рјешења, међутим, не тјеше много лидера СДС, Милана Миличевића који је најавио правну борбу да се рачун његове странке поново активира, нагласивши да слиједе и посљедице у финансијском смислу за СДС.

– Ако је политички субјект без рачуна, његово пословање и финансирање је значајно угрожено. Ми смо, поштујући закон функционисали на тај начин, а сада се онемогућавају финансијски трансфери, из локалних буџета, страначког и свега осталог. Дакле ради се о очигледном финансијском проблему, али понављам, не политичком, јер ћемо ми наставити да радимо и политички дјелујемо – рекао је Миличевић.

Иначе, СДС је на ОФАК листу доспијела прије више од двије деценије и још увијек се налази на њој.

Могу ли фирме и појединци функционисати са блокираним рачунима и на који начин?

На питање шта је алтернатива, Ценићева каже да су на потезу власти Републике Српске и оне на нивоу БиХ.

Она додаје да радници који раде у фирмама које су се нашле на удару санкција и којима су ових дана блокирани рачуни нису криви ни за шта и нису они под санкцијама.

– Какве везе радници имају са санкцијама које су уведене некој фирми или власнику фирме. Блокадом рачуна фирме у којој раде и тим радницима се одузима право на рад, што је кршење основних људских права. Није фирма банкротирала или отишла у стечај, па да се каже како нема новца за плате – каже Ценићева.

Власт на испиту

Она додаје да се власти морају консултовати са Министарством финансија САД и америчком амбасадом у БиХ да се одреди један рачун на којем ће се моћи обављати уплате и исплате како би радници могли да добијају своје плате.

Не може се, истиче Ценићева, свим запосленима сада дати неки привремени рачун или им се плата исплаћивати у кешу.

Говорећи о функционерима и другим физичким лицима којима су рачуни блокирани, Ценићева каже да мора, такође, постојати неки рачун на који ће добијати плату јер им се не може одузимати право на стечена примања.

– И они који су раније кажњавани како одлукама ОХР, тако и америчким санкцијама, имали су рачун у банци на који су могли примати плату. Нису могли отварати рачуне у другим банкама, прометовати са иностранством и слично, већ само примати своју плату – каже Ценићева за Српскаинфо.

Она истиче да разумије то што су банке у паници јер им се пријети укидањем СWИФТ-а и онемогућавањем пословања, што опет ризикује да хиљаде запослених по банкама остану без посла.

Ценићева каже да се сада види да су били у заблуди они који су мислили да су америчке санкције безначајне.

– Видите и по овом Закону о одржавању Дејтонског мировног споразума кроз санкције, који је усвојио Представнички дом Конгреса САД, и који ће се ускоро наћи пред Сенатом, да се покушава увести ред у санкције. Дакле, ништа није безазлено – наводи Ценићева.

Она истиче да су они којима су рачуни укинути могли прије тога да подигну свој новац са рачуна али се сада поставља питање како даље?

Ценићева каже да су смијешне изјаве појединаца како ће примати плату преко поште јер то није могуће.

Да би се примала плата преко поште, како истиче она, опет се мора имати рачун у комерцијалној банци.

Ценићева подвлачи да комерцијалне банке обављају сав платни промет.

– Међутим, понављам, не можете некоме не исплатити плату и угрозити му егзистенцију. Имате оне који су на црној листи преко 20 година, иако су у међувремену рехабилитовани. Једино је Миленко Врачар успио да издејствује да се скине са те листе. Саво Крунић је отишао у пензију и никада га нису скинули са листе, иако је рехабилитован. Имао је рачун у банци на који је само примао плату и ни марке више – наводи Ценићева.

Она додаје да нигдје на свијету не можете некоме одузети право на примања, те да власти у БиХ имају адресе на које требају да се обрате.

Пословни савјетник и економски аналитичар Зоран Павловић истиче да не зна на која је алтернативна рјешења мислио Вишковић.

Он додаје да у овом моменту не зна шта би то могло да помогне предузећима и појединцима којима су рачуни блокирани.

Можда се, каже он, могу наћи привремена рјешења али дугорочно ће то бити тешко одрживо.

– Треба питати правнике да ли је рјешење да фирму која је под санкцијама купи нека друга фирма која није под санкцијама па да наставе да раде. То су питања која би се морала проучити са правницима и банкарима – каже Павловић.

Економска аналитичарка Светлана Ценић истиче за Српскаинфо да предузећа дефинитивно не могу функционисати без рачуна у банкама.

(Српскаинфо) Фото: АЛ ЈАЗЕЕРА БАЛКАНС/YОУТУБЕ/СЦРЕЕНСХОТ