Предсједници бирачких одбора не смију бити чланови странака, крај и за представнике "фиктивних" странака

Високи представник Кристијан Шмит је у техничким измјенама Изборног закона које је наметнуо у уторак унио и измјене које се тичу састава бирачких одбора и умањују могућност трговине бирачким одборима.

Један од највећих проблема у досадашњим изборним процесима је била такозвана трговина бирачким одборима.

Наиме, странке би фиктивно добијале позиције у бирачким одборима у мјестима на којима немају кандидате или не очекују добар резултат, а за тим те позиције мијењале са другим странкама за позиције у бирачким одборима гдје имају интерес.

Посебно је истакнуто то да су "фиктивне странке" добијале мјеста у бирачким одборима, а заправо радило се о особама оданим другим већим политичким опцијама.

Тако су отворене присталице одређених странака долазиле под кринком друге странке у бирачки одбор и могло се десити да једна политичка опција контролише читав бирачки одбор на бирачком мјесту што је увелико доводило у питање поштење избора.

Истраживање коалиције Под лупом је показало да од 4337 чланова бирачких одбора који су били предмет анализе извршене у скоро свим општинама у БиХ, за преко 17%, тачније 747 случајева, истраживање је показало повезаност на потенцијалну сумњу на трговину мјестима у бирачким одборима.

Конкретно, у највећем броју случајева ријеч је о особама које су се налазиле на листама бирачких одбора и за Опште изборе 2022. године, али и за Локалне изборе 2020. године које су долазиле испред различитих политичких субјеката.

Измјенама које је наметнуо високи представник у члану 2.19 дефинисана су правила која би требала умањити трговину бирачких одбора, али и довести до праведније контроле изборног процеса.

Предсједници бирачког одбора не смију бити чланови политичке странке нити обављати дужност у органима политичке странке, удружења или фондације организационо или финансијски повезаним с политичком странком, нити смију бити укључени у било какве активности политичке странке и морају бити у могућности да обављају своје дужности на политички непристрасан начин.

Такође, на Централној изборној комисији сада је и именовање Предсједника и његовог замјеника, као и разрјешавање. Остале чланове бирачког одбора и њихове замјенике именује општинска изборна комисија најкасније 45 дана прије дана одржавања избора.

Измјена која је предвиђена Шмитовим измјенама Изборног закона прије свега ће спријечити да "фиктивне" непарламентарне странке улазе у бирачке одборе.

На Општим изборима, своје представнике у бирачким одборима ће имати само странке које су заступљене у Парламентарној скупштини БиХ, Парламенту Федерације БиХ и Народној скупштини Републике Српске, у претходном изборном циклусу.

Дакле, уколико је нека странка парламентарна само у кантону, а нема своје представнике на другим нивоима власти неће имати право на представнике у бирачком одбору.

За изборни циклус локалних избора, мјеста чланова и замјеника чланова бирачких одбора за сваку од основних изборних јединица биће попуњена на приједлог политичких субјеката заступљених у директно изабраним тијелима јединица локалне самоуправе из те релевантне основне изборне јединце у претходном изборном циклусу.

У принципу, када су у питању локални избори неће се моћи десити да странка која локално дјелује у једној општини има чланове бирачког одбора у опћини удаљеној десетине или стотине километара.

(Клиx) Фото: Е. М./Клиx.ба