Страни инвеститори заобилазе БиХ јер је на лошем гласу

БиХ је међу земљама с најмањим порезом на доходак у Европи. Нижи порези су начин да се привуку и задрже страна улагања. Међутим, да ли је то довољно?

Република Српска 25.03.2024 | 21:33

Стране инвестиције подижу економију једне земље, дају вјетар у леђа привреди, отварају нова радна мјеста. А да би једна земља била привлачна за инвеститоре, мора да обезбиједи и адекватне услове. Оно што БиХ чини примамљивом јесте порез на доходак који је међу најнижим у Европи. У Федерацији БиХ износи 10 одсто, а у Републици Српској 8 одсто. Међутим, ова предност у односу на друге земље, у пракси није значила и већи обим страних инвестиција, кажу економисти.

,,Од укупних страних инвестиција у задње двије године на Републици Српској оптада само 23, 5 одсто а у ФБиХ 75 одсто. Такође, подаци за многе европдке земље, гдје је стопа пореза на доходак преко 50 одсто управо потврђују ову чињницу да не постоји чврста корелација између висине пореза на доходак и висине и обима директних страних инвестиција”, истиче економиста Миленко Станић.

Очигледно, постоје неки други фактори који су битнијии инвеститорима. Важно је и у коју сврху иду приходи од пореза. Показало се, на примјер, у Данској гдје је стопа овог пореза 55,9 одсто да су задовољни и сретни и инвеститори и грађани.

,,У развијеним земљама појединци вјерују у државу, плаћају порез јер средства из тих извора иду у улагање у здравство, образовање, развој тржишта рада, стварање баланса између послодавца и радника - то је најбитније за раднике”, сматра економиста Срђан Лалић.

,,Инвеститори порезима добијају одговарајућу инфраструктуру, одговарајући пословни амбијент без много сиве економије, амбијент који говори да се исплати поштено радити, амбијент који подразумијева бесплатно образовање и високо квалитетно образовање. Компаније добијају одговарајући видокообразовани кадар, одговарајуће здравство које подразумијева да су радници здрави и да ће мање користити боловање.  То је један општи амбијент који одговара инвеститорима”, каже Станић.

А кад говоримо о општем амбијенту, БиХ годинама бије лош глас.

,,Политика и системска корупција, једноставно недефинисање. У Србији сваки инвеститор који жели да инвестира у земљу дирекан је и озбиљан. Видимо код нас - прво се разговара о неком личном интересу и док је то тако, не можемо очекивати никакав напредак, изричит је економиста Драшко Аћимовић.

У структури инвестиција у БиХ највише их је из европских земаља, а значајна су улагања Србије. Ако погледамо ефекат инвестиција, видимо да инвестиције из Србије представљају улагање у здравство, образовање, док средства која долазе из развијених земаља највише су везане за подршку финнасијских услуга, у првом реду банкарског сектора, каже економиста Срђан Лалић. Истиче да на основу тога можемо да закључимо да је упитан квалитет живота на овим просторима.

 ,,Ако се вратимо уназад и покушамо да се вратимо у једну дубинску анализу, тражићемо одговор на питање зашто је бијељина 1980-их година имала четири-пет фабрика. Сви су били запослени, имали смо развијено село као извор здраве хране. Постојала је подршка управо домаћој производњи. Што данас немамо те фабрике и све маркете и тржне центре, долазе нам из иностранства са промоцијом нове производње”, примјећује Лалић

Шта треба да урадимо? Потребан нам је програм гдје ће средства од пореза ићи у развој домаће производње, оживљавање домаћих фабрика, наше привреде, развој села и заштите појединца на радном мјесту. Кад то урадимо, смањиће се стопа одласка људи са ових простора, закључује Лалић.

(БН)