Рат страних инвеститора и грађевинаца око ХЕ у Зворнику

Британска компанија „Минецо“ пустила је у марту 2022. године у погон своју малу хидроцентралу „Медош“ на ријеци Дрињачи у Зворнику са чиме је наставила ширење свог бизниса на овим просторима кроз први пројекат из обновљивих извора енергије.

Република Српска 25.03.2024 | 11:02

Двије године касније, фирма „РДС – Рударско грађевински послови“ из Србије, која је била главни извођач подноси кривичну пријаву, а од надлежног министарства тражи да поништи издате дозволе јер су, како тврде, изградњу пратили бројни пропусти и мањкавости у техничкој документацији за које су накнадно сазнали.

Инвеститори то негирају, а надлежне институције цијели случај игноришу.

Двије фирме неславно су завршиле сарадњу на овом пројекту, а „раскусуривале“ су се на спољнотрговинској арбитражи при Привредној комори Републике Српске која је дјелимично окончана у корист предузећа из Србије, и које сада на бази те пресуде темељи своје захтјеве.

Наиме, „Минецо“ је све послове око градње водио преко свог концесионог предузећа „Медош оне“, а које је са „РДС-ом“ потписало уговор о извођењу дијела радова у фебруару 2018. године вриједан 4,2 милиона евра.

Уговор је био подијељен на три лота односно ЛОТ 1 – водозахват, ЛОТ 2 – доводни тунел и ЛОТ 3 – доводни цјевовод.

Из „РДС-а“ су тврдили да су понуду дали на основу непотпуне документације, због које су набавили и погрешну опрему,  а што им је увелико отежало цијели посао, који нису добро ни процијенили.

Прецизније, приликом достављања документације за сачињавање понуде, а при потписивању уговора достављена им је документација која је била насловљена као „главни пројекат“, али која је по свом садржају уствари била идејни пројекат и није садржавала елементе главног грађевинског пројекта као што су геолошке подлоге, на основу којег се изводе радови.

Вјештак: Документација није била валидна

Њихове тврдње подударају се са налазом вјештака геолошке струке академика Неђе Ђурића који је био ангажован у арбитражном поступку.

Он наводи да у пројекту нису предвиђени геолошки радови за хидротехнички тунел и машинску зграду, те да пројектант није имао нити радио према подацима геолошких истраживања, а није користио параметре добијене истраживањем терена, као подлогу за израду главног пројекта.

„Умјесто кориштења геолошких и геотехничких података са терена, усвајани су одређени подаци позивајући се на упоредно правне примјере и образлажући да ће грешка на усвојеним параметрима бити мања од стварне“, стајало је у његовом налазу.

Иначе, како је навео, он током вјештачења код себе није имао оригинални главни пројекат са пратећим свескама, већ накнадно уређен, вјероватно и допуњен.

Уредно уклопљена геолошка документација у главни пројекат је накнадно уређена, јер се на свим књигама главног пројекта види да то није оригинални главни пројекат из априла 2016. године, примијетио је он.

Имао је утисак да је све рађено искуствено, не уважавајући стање на терену.

„Стално су ангажована неовлаштена стручна лица за праћење и напредовање радова. Извјештаји су углавном теоретски без графике и не могу бити вјеродостојни. Генерално, накнадне геолошке радове, односно радове у фази грађења појединих објеката радила су лица која не познају законске прописе Републике Српске“, написао је вјештак Ђурић.

Инвеститор, према његовој оцјени није поштовао Закон о уређењу простора и грађењу који се односи на пројектовање, ревизију техничке документације, грађење, стручни надзор.

Ђурић примјећује да је инвеститор контролисао самог себе. Тако уговор о геолошком надзору између предузећа „Медош Оне“ као инвеститора и фирме „Антимон“ из Бањалуке као надзорног органа потписује Сава Мандић, директор у оба правна лица који се овдје појављује и као наручилац и као извршилац посла.

„Геолошка документација која је рађена од стране неовлаштених лица нити је валидна, нити је усаглашена са важећим правилницима, те се као таква не може ни разматрати“, закључио је академик Неђо Ђурић у свом налазу.

Вјештак архитектонско – грађевинске струке Момчило Ковачевић оцијенио је да је главни пројекат сачињен са недостацима, да није био адекватан те да је као такав достављен извођачу радова.

Ипак, недостатке у пројекту, наводи он, није уочио ревизор, а што је био његов пропуст.

Ревизију је у мају 2016. године радила фирма „Пројекат“ из Бањалуке и дала позитивно мишљење. Ковачевић је потегао питање њихове стручности.

„У наведеној комисији ревизорске куће нису били заступљени ревиденти геолошке струке. Наведена ревизорска кућа је дала баналне примједбе не водећи рачуна о мањкавостима пројекта“, дио је из његовог налаза.

Неосновани раскид уговора

Иначе, „РДС“ је у септембру 2018. године уведен у посао гдје је ангажован као главни извођач.

Према једној од клаузула уговора, инвеститор је могао да тражи и ангажовање подизвођача, али не без сагласности извођача радова јер је то био његов задатак и одговорност.

Ипак, то се десило у јуну 2019. године када „Медош Оне“ раскида уговор за ЛОТ 2 – доводни тунел и гдје поред „РДС-а“ уводи друге извођаче у посао за остала два ЛОТ-а. Ријеч је о фирмама из Фоче  „Симинг Траде“, „Србиње путеви“ и „Техноградња“.

Инвеститори су се правдали да је „РДС“ уговором имао рок од 11 мјесеци за завршетак радова, а да је од маја 2018. године до јуна 2019. од свих уговорених радова реализовао ископ у тунелу и врло мали дио ископа за брану и за водозахват.

У моменту одузимања дијела радова извођач је извео 27,6 одсто од укупно уговорених радова, цијенили су они, а умјесто уговорених 11 завршио их је за 37 мјесеци.

Примједбе на геолошке основе из главног пројекта су оцијенили потпуно неоснованим јер је, како су тврдили „РДС“ са њима био упознат годину и по дана прије потписивања уговора и исте је прихватио као подлогу за формирање својих понуда.

Тражили су 1.866.529 КМ за накнаду штете, али је њихов захтјев у потпуности одбијен као неоснован.

Иначе, сматрали су да је арбитража преурањена, те да не постоји јасно образложен одштетни захтјев, због чега су тражили да се она одбаци у чему такође нису успјели.

Арбитражно вијеће којим је предсједавао професор Витомир Поповић навело је да је највећи дио неспоразума настао јер „РДС-у“ није стављена на располагање одговарајућа пројектна и друга документација на основу које би он могао приступити несметаном извођењу грађевинских радова на начин и под условима прописаним споразумом.

Такође, навели су да је „Медош Оне“ уговорни споразум раскинуо једнострано и супротно уговору. По њиховој оцјени, нису смјели ангажовати додатне извођаче.

„Инвеститор и руководилац градње нису овлаштени да мимо главног извођача ангажују друге извођаче за извођење грађевинских радова који су уговорени са тужиоцем него имају право да наложе главном извођачу ангажовање именованог подизвођача с тим да такав подизвођач остаје у домену одговорности и надзора извођача“, закључили су они.

У „РДС-у“ су само дјелимично задовољни пресудом. Вијеће није прихватило налаз вјештака економске струке да је уговорена цијена са другим извођачима могла бити основ за обрачун измакле добити, па су умјесто тражених два милиона марака, добили 256.610 КМ.

„Арбитражно вијеће проценат вриједности изведених радова утврђује на бази пројектне документације за коју је утврдило да није ваљана и адекватна, што је нонсенс“, каже директор РДС-а Младен Поповић.

Због тога су недавно пред Окружним привредним судом у Бањалуци покренули тужбу којом траже дјелимично поништење арбитражне одлуке, а успут су тужили и „Медош Оне“.

У тужби наводе да је инвеститор једнострано и без основа раскинуо уговор са њима, а уговорене послове дао паралелним извођачима, због чега им је, како сматрају, настала штета у виду измакле добити.

Са друге стране, од Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске траже да се ванредно укине грађевинска и употребна дозвола за хидроцентралу, позивајући се на управо оно што су вјештаци навели у својим налазима.

Министарство ћути, Тужилаштво БиХ формирало предмет

Они такође повлаче и своју изјаву о квалитету изведених радова из јула 2021. године на основу које су поменуте дозволе исходоване.

Тврде да је злоупотребљена јер их је „Медош Оне“ приказао као једине извођаче радова, што како кажу није тачно. Тако се примјера ради појављују као извођачи код градње машинске зграде, а у чијој градњи нису учествовали.

„Таквом изјавом је „Медош Оне“ извршио пријаву техничког пријема и са њом поднио лажни захтјев за издавање употребне дозволе“, тврди се у овом документу.

Такође, агенцији СИПА и Тужилаштву БиХ упућена је кривична пријава против директора „Медош Оне“ Саве Мандића којег оптужују за превару, незаконито поступање у привредном пословању и злоупотребу положаја.

У њој се такође напомиње да је „РДС“ приказан као једини извођач грађевинских радова чиме је прикривено учешће паралелних извођача, који успут нису имали ни лиценце.

„Укупан процес од добијања грађевинске дозволе до пријаве завршетка радова и добијања употребне дозволе је био нерегуларан што оправдано изазива сумњу да је учињен низ озбиљних незаконитих, а могуће и коруптивних радњи“, стоји у пријави.

У Тужилаштву БиХ су потврдили за ЦАПИТАЛ да су примили пријаву и формирали предмет у јануару ове године, а да ће на њему радити у складу са расположивим капацитетима.

 „Када буде донесена тужитељска одлука, јавност ће бити информисана“, казали су кратко они.

Поповић каже да није могао раније реаговати.

„Други извођачи су се уводили у посао мимо моје сагласности. Ја сам се на то жалио и упозоравао, али нисам могао пуно да учиним, био сам у томе сам па сам наставио радити како би на крају имао основ за тужбу. До арбитраже и налаза вјештака сам имао одређене сумње, а када су се оне потврдиле алармирао сам надлежне органе“, казао је он.

Инвеститори оспоравају вјештаке и арбитражу

Из компаније „Медош оне“ кажу да нису упознати са кривичном пријавом, због чега не желе да је коментаришу. Такође, тврде да не знају ни за захтјев за укидање грађевинске и употребне дозволе. Ипак сматрају да су такви захтјеви неосновани и неоправдани.

Кажу да су на пословима изградње централе ангажовали овлаштене пројектанте, ревизоре, надзор, интернационалну компанију као кровни надзор за праћење реализације комплетног пројекта, укључујући техничку документацију и само извођење, као и све друге потребне експерте са којима су потписани уговори.

„Цијели пројекат је урађен у складу са највишим стандардима, те прописима Републике Српске и Босне и Херцеговине“, кажу у овом предузећу.

На налазе вјештака имају низ примједби, као и на сам поступак одређивања њихових задатака јер ни један њихов приједлог није прихваћен. Ипак, резултат арбитраже су прихватили, а своје обавезе по њој измирили.

Један од примјера за њихово незадовољство је и закључак вјештака геолошке струке који се односи на повјеравање послова надзора правном лицу које је повезано лице са наручиоцем.

Кажу да важећи Закон о геолошким истраживањима није дозволио да послове геолошких истраживања и надзора врши исто правно лице, док послове надзора може вршити правно лице које је повезано са наручиоцем истраживања.

„Ово је уобичајена ситуација код великих рударских система, гдје се послови геолошких истраживања повјеравају правним лицима са потребним лиценцама, а послове надзора чак врше и сами наручиоци, тј. посебне службе за то формиране у оквиру наручиоца (Рудник Омарска, РИТЕ Угљевик и слично). У овом случају је послове геолошких истраживања вршило лиценцирано правно лице које није било повезано са наручиоцем., тј. “Медош Оне”, одговарају они.

Наводе да је „РДС“ и прије уласка у посао имао на располагању сву расположиву документацију.

„Привредном друштву „РДС-РГП“ Врдник прије закључивања уговора о извођењу радова дата је на увид, у два наврата сва грађевинско техничка документација на коју исти није имао примједбе“, наводе они у свом одговору.

Кажу да је извођач према потписаном уговору имао рок од 28 дана да изнесе примједбе на пројектну и осталу грађевинско техничку документацију, али исти то није учинио.

„Такође, уколико је сматрао да постоје одређене „нерегуларности“ у погледу документације или било које исправе добијене и кориштене за изградњу МХЕ Медош, извођач је према закљученом уговору имао могућност да то напомене инвеститору и тражи отклањање недостатака“, поручују из фирме „Медош Оне“.

Они подсјећају да је „РДС“ у поступку прибављања употребне дозволе издао документ гдје је под кривичном и материјалном одговорношћу потврдио да су сви радови изведени у складу са пројектном документацијом и издатом грађевинском дозволом.

Тврде и да их је директор „РДС-а“ Младен Поповић уцјењивао и пријетио на разне начине те да својим поступцима врши притисак на њих, због чега и они њему спремају кривичну пријаву.

Као вид притиска на правосудне институције виде и наше писање о овој теми. У страху су да ЦАПИТАЛ постане „инструмент оних који нису задовољни арбитражним одлукама и сада покушавају да преко медија шире негативну кампању због својих личних интереса“.

Дио свог дописа искористили су и да цитирају Кодекс за штампу и онлине медије БиХ, али и да поруче како ће искористити сва правна средства да заштите свој углед.

Комплетне одговоре на наша питања и њихов допис можете прочитати ОВДЈЕ.

Иначе, контроверзе око мале хидроелектране „Медош” трају од 2014. године када је Влада Републике Српске, на приједлог Комисије, дала концесију за њену изградњу и кориштење.

Како је тада писао портал „е трафика“ швајцарско-италијански конзорциј дао је, за Републику Српску, повољнију понуду али је она одбачена као неуредна.

Оснивачи су најавили подношење тужби и кривичних пријава, јер су тврдили да је „Минецо“ незаконито добио концесију, а исходи тих поступака нису познати.

Британска компанија дематовала је те наводе тврдећи да је цијели поступак спроведен у складу са законом.

„Минецо“ је поред хидроцентрале у Зворнику, у БиХ присутан и преко рудника олова у истоименој локалној заједници у Федерацији БиХ, те рудника олова и цинка „Сасе“ у Сребреници. Такође врше и геолошка истраживања на локацији Челебићи у општина Фоча.

У Србији управљају рудницима олова и цинка у Горњем Милановцу, Љубовији и Босилеграду.

(Цапитал)