Велики изазови стоје пред бх. привредницима

На путу ка ЕУ, бројне су обавезе, а једна од њих произилази и из Зелене агенде. Уколико не прилагоде своје пословање, привреднике очекују порези због којих неће бити конкурентни на европском тржишту. Шта власти треба да предузму?

Босна и Херцеговина 24.03.2024 | 16:58

Велики изазови стоје пред бх. привредницима

Енергетска ефикасност, чистија производња – и уштеда и здравија животна средина, изазови су који стоје пред привредницима у БиХ, нарочито оним у производном сектору.

“Долази вријеме опорезивања прљаве економије, производње оптерећеном емисијама гасова стаклене баште, јер наше само приступање Зеленој агенди кроз ову Софијску декларацију је да једна врло конкретна обавеза”, каже проф. др Петар Гверп са Машинског факултета у Бањалуци.

ПРЕЛАЗНИ ПЕРИОД ДО 2026. ГОДИНЕ

Институције БиХ имају прелазни период до 2026. године, да ускладе директиве Европске уније за декарбонизацију са домаћим законодавством и успоставе такозвани ЕТС систем наплате таксе за емисију угљен диоксида.

“БиХ нажалост није саставни дио тога, а тај прекогранични порез који се плаћа на извоз одређених роба које су настале на базама прљавих енергија то је тај ЦБАМ додатни порез, а ЕТС је заправо систем трговине штетним емисијама. Кад уђете у тај систем трговине штетним емисијама која су у ЕУ на снази од 2005. године ви имате јако велике повластице. То значи да ваше робе неће бити опорезоване и ваша конкурентност се задржава у сваком облику”, каже Др.сц Вјекослав Вуковић, предсједник Спољнотрговинске коморе БиХ.

КЉУЧНА РАЗЛИКА

Кључна разлика је, дакле, у следећем. Кроз ЕТС систем, наплата пореза за емисију штетних супстанци обавља се у БиХ, уз обавезу да се потом инвестира у обновљиве изворе енергије. Док ЦБАМ значи да све што се прикупи у ЕУ од ове таксе, тамо и остаје. Овај порез ће прије свега обухватити робе попут челика, алуминијума, водоника, али ће највише погодити електорпривреде које производе струју на бази термоелектрана.

“Тона штетних емисија једног карбона дошла је већ до 100 евра, некад је била 25 евра, њихова цијена рапидно расте. Биће 120, 125, 150 или 200 евра зависи од берзе емисије тих плинова. Посљедично томе шта се може десити? Ми можемо губити 300 милиона марака извоза годишње, а то вам се у тим индустријама може јако рефлектирати на број радних мјеста”, каже Вуковић.

БиХ ВЛАСТИ НА ПОТЕЗУ

Потез је сада на бх. властима да уложе напоре да овај механизам не би био препрека пословању с ЕУ која је стратешки партнер БиХ и у коју се извози више од 70 одсто производа.

“Свакако процес преласка на обновљиве изворе је скуп процес и нашу привреду очекују велики издаци по том питању и свакако да треба да се одређена средства опредијеле за уинапређење енергетске ефикасности за привредна друштва”, каже Славица Марковић, директор Подручне привредне коморе, Бијељина.

“Ми смо већ имали понуду одређених понуђача, идемо у том правцу да поставимо соларну електрану капацитета око 200 киловата. Негдје око половине наше потребе потрошње, али ево ићићемо у том правцу постепено. Мислим да је то неопходно. Цијена електричне енергије уопште није ниска, она ће бити све виша и то је питање рационалности, одрживости наших економских система. Неопходно је да држава значајније подржи овакве пројекте”, каже Ђорђе Славињак, директор фабрике за прераду воћа и поврћа.

ЕУ ПРОЈЕКТИ

Док чекамо на државу, привредници имају могућност да аплицирају за евроспка бесповратна средства.

“ЕУ је објавила јавни позив у оквиру пројекта ЕЕНергy и обезбиједила девет милиона евра бесповратних средстава за повећање енергетске ефикасности малих и средњих предузећа у ЕУ. На овај позив се могу пријавити и предузећа из РС. Иначе се пројекат проводи у сарадњи са европском мрежом предузетништва у оквру програма јединственог тржишта ЕУ”, каже Марица Берић, руководилац Одјелења за стратешко планирање развоја МСП и предузетништва у РАРС.

Предузетници који се пријаве могу остварити до 10.000 евра бесповратних средстава. Нагласак је на улагања у објекте и опрему, савјетовање о уштеди енергије или обуку запослених, а циљ је смањење потрошње енергије за пет одсто.