Владимир Митрић, новинар са двије обале Дрине

Промоција књиге Од мајке до цркве Владимир Митрић, дописника Новости из Шапца, Лознице, Републике Српске и БИХ биће одржана 28 марта у 19 часова у Шабачком позоришту.

Република Српска 19.03.2024 | 15:28
Владимир Митрић, новинар са двије обале Дрине

Књига је први пут представљења у Угљевику, у Републици Српској, што је била пишчева жеља Мало је књига у којима има оволико душевне лепоте и самилости, мало је књига као ова, које толико много личе на неки лични Нови завет, на неко лично јеванђеље, што јој даје посебну сакралност, веру и наду.

Овако и књизи Владимира Митрића „Од мајке до цркве“ пише чувени српски и југословенски књижевник Никола Деура, дете са Козаре, по образовању дипломираниу агроном и професор филозофије, који иза себе има многа запажена књижевна и историјска дела, а друговао је са великанима наше писане речи попут Андрића, Црњанског, Михиза, Селимовића, Исидоре Секулић…

– Овде је интелект у служби логоса нашег православља, у служби моралног дискурса и очовечења нашег племена, изгубљеног у времену и простору -истиче ДЕУРА, који је један о од најбољих наших живих књижевних критичара.

– Пишући о себи, о својој мајци, и својој цркви у Липници, господин Митрић казује неке истине, које се нас много тичу. Историја је ретко кад била на нашој страни, али ми смо увек били на њеној, на правој страни повести.Мајка је најскупља и најлепша реч нашег језика,а црква је такође реч тога сјаја, од којих господин Владимир Митрић у својој елаборацији полази у крајњој консеквенци, као новинар и као књижевник с много обзира и наде.

Овај хроничар и архивар Лознице и Подриња с невиђеном љубављу и пијететом казује ову своју хрестоматију таквом силином да нас оставља безо даха. Ово је ода мајци и цркви, двема речима истог значења.

Ово је прича „за богове“, лепа кажа захвалног сина и мајци и цркви, умно и добро њихово дете, чије срце не престаје да куца за њих, што тако нешто ретко срећемо у литератури. Доброта је овде кључна реч на којој почива свет.

Владо се сећа сваке мајчине речи, њених савета, и ми сада знамо о њој, мајци Марици целу причу. Знамо и о цркви у Липницу целу новелу, казану с великом емоцијом. Њу је, каже господин Митрић, подигао пре 150 година њен парох Владимир Поповић, чија породица је дала 12 свештеника, и тако себе на тај начин у лозничком крају обесмртила.

По неку је реч, како кажењ Деура, наш Владимир, узгред, рекао и о својим Руњанима и о онима, који су то највеће Лозничко село у прошлости прославили. Моји су, каже наш Владо, били увек велики приложници цркве у Липници.

Наш Владо дотакао се и историје немањићке Троноше, и њеног архимандрита Мојсија, којег су Турци посекли на прагу тог храма у којем је пре тога, знајући да ће бити посечен, на миру одржао литургију.

Шта све нема у Митрићевој књизи, правој ризници чињеница, доброте и лепоте, прича о великим и заслужним људима, о цркви и Богу, о владикама и монаштву, о племену Митрића и осталим породицама, чија јуначења са судбином и историјом постају легендарна. Све је то Владимир исплео у дивну сагу о Подрињу, о лозничком крају на славним обалама реке Дрине.

И кад устанем, прича Владимир, с једне стране видим Гучево, а с друге Мајевицу. Растао је он и с ове и с оне стране Дрине. Подриње је за њега Елдорадо, света земља, која се мора бранити од ала и врана. И он је бранио и леву и десну обалу те митске реке.

Провео је три године на ратишту, као новинар, изложен свим могућностима борца на ватреној линији. Вероватно због тога, а и због других ствари, које је урадио за четири деценије, наш Владимир Митрић награђен је за животно дело од своје редакције, која носи име великог новинара, Слободана Глумца, земљака и пријатеља писца ове рецензије.

Владимир Митрић је једно велико срце и велика душа, монах своје професије, фини дух, који иде трагом Исуса Назарећанина делима, а не испразним речима, којем је доброта врхунско начело у јуначењу са животом.

Хоћу овде да парафразирам речи песника Добрице Ерића, речене једном књижевнику: „Сами Господ Бог послао је Владимира Митрића у спрски народ у мисију да му посавршава одређене ствари - закљујуће Деура.

(подриње.рс)

Коментари / 0

Оставите коментар