Шта ако Бајден или Трамп не буду могли на изборе?

Бивша прва дама САД Мишел Обама дефинитивно је прошле недеље ставила тачку на спекулације да ће она бити демократски председнички кандидат, чиме је Американце „осудила“ на поновни дуел садашњег и бившег председника Џозефа Бајдена и Доналда Трампа.

Свијет 17.03.2024 | 15:43

Да помињање Обаме није било само на нивоу трачева, показује и то што су рађене бројне анкете о њеним шансама, на којима је, узгред, увек убедљиво побеђивала Трампа.

Питање које се сада поставља је шта ће се дешавати у случају да један, или чак, обојица кандидата, не буду у могућности да изађу на изборе. 

До председничких избора у Америци 5. новембра остало је мање од осам месеци, а тренутно изгледа да ћемо гледати репризу трке из 2020. године, између садашњег председника, демократе Џозефа Бајдена, и бившег и можда будућег председника, републиканца Доналда Трампа. 

На такозваном суперуторку обојица су освојила 14 од 15 држава, што их је довело на корак од номинације својих странака. Трамп у овом тренутку има 1.059 делегата од потребних 1.215, док Бајден има 1.833 од потребних 1.968 делегата. Бивши председник је имао и изазивача у лику Ники Хејли, бивше амбасадорке САД у УН, која је освојила укупно 93 делегата, док је Бајден практично био без изазивача.

Велико разочарање, како демократа тако и републиканаца, било је прошлонедељно званично саопштење бивше прве даме САД Мишел Обаме да се неће кандидовати за председничке изборе.

Разочарање првих огледа се у чињеници да већина демократских бирача сматра да Бајден због година, али и гафова које прави, није неко ко би могао да однесе победу 5. новембра. Последњи гаф десио се прошлог четвртка током говора о стању нације, када је причајући о високој цени лекова у Америци, позвао све да крену с њим председничким авионом у Канаду, Берлин или Русију како би видели колико су лекови јефтинији.

Врло брзо је схватио да је поменуо Москву, па је уз осмех рекао да су и тамо лекови вероватно јефтинији.

Ипак, Мишел Обама није у трци 

Оно што такође брине Бајденове присталице, када га пореде са бившом првом дамом, јесте и чињеница да му је подршка међу Афроамериканцима пала на 63 одсто у односу на 87 процената 2020. године.

Такође, међу Хиспаноамериканцима заостаје за Трампом пет процентних поена, а посебно му је проблем што међу млађом популацијом за бившим председником такође заостаје пет одсто – 39 према 34.

Републиканцима, барем онима који не желе да по Трамповом рецепту направе „Америку поново великом и још већом“, жал је тај што сматрају да би Мишел Обама, пре свега као Афроамериканка и прва жена председник, могла да стави фластер на дубоке америчке поделе.

Међутим, све је пало у воду. Прес-служба бивше прве даме саопштила је да она нема намеру да на било који начин улази у изборну трку.

„Као што је бивша прва дама Мишел Обама неколико пута током година изјављивала, она се неће кандидовати за председничку функцију. Госпођа Обама подржава кампању за реизбор председника Бајдена и потпредседнице Камале Харис и наставиће то да чини“, каже се у саопштењу њене службе комуникација.

Извори упознати са разговорима породице Обама и Бајденове кампање кажу да она намерава да помогне садашњем председнику као што је то урадила и пре четири године. Али, као и 2020. њен ангажман ће вероватно бити прилично ограничен у поређењу са ангажманом њеног супруга, што одражава и њене друге обавезе и дуготрајно оклевање да поново уђе у политичку борбу у пуном обиму.

Очекивање многих блиских Бајденових сарадника је да ће његови људи настојати да максимизују њену улогу касније у кампањи, када ће више бирача обраћати пажњу на поруку и подршку.

„Бивши председник Барак Обама и прва дама Мишел Обама су од огромне помоћи у борби председника Бајдена да победи Доналда Трампа и ми смо им захвални за то што имамо њихов глас и подршку за судбину наше демократије у новембру“, изјавио је портпарол Бајденове кампање Кевин Муњоз.

Међутим жеље су једно, а реалност друго. Американци се суочавају са два „времешна кандидата“, 81-годишњим Џозефом Бајденом и 77-годишњим Доналдом Трампом, обојицом у цвету али „треће младости“. Због тога се за обојицу поставља заједничко питање „шта ако?“.

Бајдену гафови нису страни

Бајденово „шта ако?“ односи се на психофизичко стање садашњег председника и његове гафове који би могли да попуне две странице овог недељника, а последњи је био већ поменути позив да се пође у Русију и упореде цене лекова.

Да ли је то Бајденов лични гаф, или му га је онај који му је писао говор убацио у телепромптер намерно, а има и таквих коментара, вероватно ће остати вечита тајна. 

Било како било, садашњем америчком председнику гафови нису страни, па је теко говорећи о садашњем председнику Француске Емануелу Макрону поменуо покојног председника Франсоа Митерана. Само дан касније, помешао је бившу немачку канцеларку Ангелу Меркел са покојним канцеларом Хелмутом Колом.

Врхунац је био када је египатског председника Абдела Фатаха ал Сисија заменио са председником Мексика. Иду ту и мешања председника Турске са председником Мађарске и Тејлор Свифт са Бритни Спирс и тако даље и тако даље...

Као шлаг на торту дошао је извештај специјалног саветника Роберта Херса који је са председником разговарао поводом оптужби Представничког дома Конгреса везаних за наводну корупцију његовог сина Хантера.

„Господин Бајден би се вероватно представио пороти, као што је то учинио током нашег разговора, као симпатичан, добронамеран старији човек са лошим памћењем“, рекао је Херс истичући да би вероватно већина поротника изразила разумну сумњу у веродостојност његовог сведочења.

После свега изложеног, поставља се питање може ли се догодити да се Бајден ипак не нађе на бирачком листићу. Одговор је да, али тешко.

Већина аналитичара сматра да је сада прекасно на било који начин оспоравати Бајденову кандидатуру осим ако сам не одлучи да се повуче или дође до значајнијег погоршања његовог здравља.

У овом тренутку, посебно након годишњег лекарског прегледа који сваки председник мора да обави, а који је Бела кућа оценила као одличан, не постоји разлог да Бајден одустане. А ако до тога и дође, исход ће зависити од тренутка повлачења.

Ако би се повукао пре него што се заврше унутарстраначки избори или док не освоји довољан број гласача, што је готово немогуће пошто се очекује да ће ове или најкасније следеће недеље освојити већину, онда на сцену ступају мало познати кандидати који су с њим били на гласачком листићу али нису освојили ни промил гласова и који сигурно не могу да освоје подршку Демократске националне конвенције.

Ту се поставља питање може ли садашња потпредседница САД Камала Харис аутоматски да замени Бајдена ако се повуче из изборне трке. Једноставан правни одговор је не, пошто она није на листићу за унутарстраначке изборе и не би имала приоритет над било којим другим кандидатом.

Она би потенцијално могла да буде први кандидат међу делегатима конвенције ако би се Бајден повукао.

Али испред ње би вероватно били сви они на које Демократска странка рачуна као на потенцијалне кандидате за председничке изборе 2028. године. На тој листи су Гевин Њусом, гувернер Калифорније, Гречем Витмер из Мичигена и Џош Шапиро из Пенсилваније.

Оно што је дефинитивно је да руководство Демократске странке не може једнострано да одреди новог кандидата ако се Бајден из било ког разлога повуче из трке. У тој ситуацији, делегати ће, на основу резултата унутарстраначких избора, гласати за оног који је освојио највише гласова. У случају да ниједан кандидат не добије довољан број гласова, већ опредељени делегати могу да мењају верност и бирају другог. И ту се враћамо на почетак ове приче – решење је била Мишел Обама, наравно само под условом да Бајден није кандидат, што је тренутно само у домену жеље одређеног броја демократа.

Али није све дефинитивно ни у другом углу ринга у којем се налази републикански изазивач Доналд Трамп – од милоште прозван „господин ако“. Тај „епитет“ проистиче из бројних тужби које се против њега воде, како на нивоу савезних држава тако и на федералном нивоу.

Трамповим мукама нема краја 

Када су избори у питању, Трамп је однео значајну победу против савезне државе Колорадо која му је, због наводног подстицања немира на Капитол Хилу 6. јануара 2021. године, забранила учешће на унутарстраначким изборима у тој држави.

Врховни суд САД је пак одлучио да бивши председник има право да се појави на бирачком листићу. Према мишљењу суда, савезне државе не могу дисквалификовати кандидата на основу трећег става 14. амандмана Устава и то једино може да учини Конгрес.

Том одлуком Трампу су одагнани и проблеми везани за  додатне две забране у државама Илиноис и Мејн, пошто ће се Врховни суд сигурно позвати на своју одлуку од 4. марта.

Ипак, то није крај Трамповим проблемима. Судском одлуком државе Њујорк обавезан је да плати 355 милиона долара плус 100 милиона судских трошкова због преваре, проневере и издавања лажних финансијских извештаја о вредности својих некретнина у циљу добијања повољнијих кредита од финансијских институција.

Такође му је забрањено пословање у држави Њујорк на три године, а његовим синовима на две године.

То је само једна од 33 тужбе с којима се Трамп суочава због пословних малверзација, али свакако најзначајнија је пресуда Федералног апелационог суда у Вашингтону из фебруара по којој он нема имунитет од кривичног гоњења у вези са оптужбама да је хтео да преиначи пораз на председничким изборима 2020. године. У случају да пресуда постане правоснажна, Трамп би могао да буде осуђен на озбиљну затворску казну и тиме заврши своју политичку каријеру.

Због тога су све очи упрте на 25. април, када ће о његовој жалби одлучивати Врховни суд. Трамп у том случају може да буде релативно миран у погледу исхода и потенцијалне ослобађајуће пресуде, с обзиром на то да је троје од деветоро судија сам поставио током свог председниковања, чиме је број оних конзервативних судија повећан на пет.

Ако пређе и ту препреку, остаје му још само једна до дефинитивне номинације, а то је већ поменути 3. став 14. амандмана Устава и евентуална суспензија од стране Конгреса. Али пошто два дома, Сенат и Представнички дом, тешко могу да се договоре и који је тренутно месец, дан или доба године, бивши председник о суспензији не мора много да брине. 

Оно што ипак може да га брине је реакција оног дела умерених републиканаца који виде „велику, али правну Америку“. Републикански стратег и бивши званичник Трампове кампање Брајан Сејчик сматра да толики број оптужница подигнутих против Трампа може да се врати као бумеранг његовом изборном кредибилитету.

„Можда то учвршћује Трампову тврдокорну базу, али тиме се не чини ништа да вратимо републиканце са факултетским образовањем које смо изгубили у последњих пола деценије. Реална могућност да би Трамп могао да добије републиканску номинацију – с једном или више оптужница - а затим поново изгуби Белу кућу, подстакла је неке републиканце да апелују на странку да једном заувек раскине с њим“, рекао је он за магазин Њузвик. 

Нама једино остаје да 5. новембра купимо кокице и навијамо за свог фаворита ако у међувремену не добијемо нове јунаке, у шта је, ипак, тешко поверовати.

(НИН) Фото: Патрицк Семанскy/АП