БиХ "јури" ка ЕУ: Усвојено тек 1% од 200.000 прописа

Босна и Херцеговина у овом тренутку има готово двије хиљаде прописа који су усклађени или су у процесу усклађивања с правном стечевином ЕУ, што је тек мањи дио од укупно око 200.000 прописа и докумената који су дио укупне правне стечевине које БиХ мора усвојити ако жели постати чланица.

Ако се уз овај податак дода чињеница да је од оснивања ЕУ 1957. године, када је била само економска заједница за индустрију везану за угаљ и челик, до данас званични зборник закона и прописа досегао обим од око 800.000 страница, може се стећи објективна слика колико је посла пред органима БиХ, ентитетима и нижим нивоима власти да се у потпуности ускладе с прописима ЕУ.

Од свих прописа и закона које је ЕУ донијела од тада до данас, око 26 одсто су и даље важећи и у активној су примјени.

У Дирекцији за европске интеграције БиХ су нам потврдили да БиХ има око 1.700 прописа на свим нивоима власти који се усклађују са ЕУ. Тренутно се ради на томе, како су нам рекли, да се успостави прва јединствена база података свих прописа у БиХ који су усклађивани с прописима ЕУ.

"На задњем Колегијуму за европске интеграције утврђен је и модел за усвајање програма интегрисања БиХ у ЕУ, а чиме су створене претпоставке да, након што преостале три радне групе заврше свој  дио посла, овај документ буде упућен у даље процедуре осталим тијелима механизма координације, консултације с Европском комисијом, те усвајање, а у складу с раније утврђеном методологијом израде овог документа", нагласили су нам они.

Експерти ЕУ, с којима смо недавно имали прилику да разговарамо, рекли су нам да се количина нових прописа који се доносе на ниво ЕУ прогресивно повећава. Примјера ради, у посљедњих десет година правна стечевина ЕУ увећана је за износ колико је увећана од оснивања до тада.

Тим обимом до 2035. године, до када би БиХ објективно могла завршити преговоре, правна стечевина ЕУ ће вјероватно поново бити удвостручена у односу на данашње стање.

Правну стечевину ЕУ БиХ ће морати усвојити кроз вишегодишњи процес преговарања подијељених у 35 преговарачких поглавља и шест кластера. Кластери су успостављени модификованом методологијом, која је прије неколико година усвојена на приједлог Француске.

Кластери се односе на унутрашње тржиште, компетитивност и инклузивни раст, зелену агенда и одржив развој, пољопривреду и кохезију, спољну и безбједносну политику, те темељна права и правну државу.  

У Европској комисији кажу да је кредибилна политика проширења геостратешка инвестиција ЕУ у мир, стабилност, безбједност и просперитет у Европи.

"Заснива се на правичној и ригорозној условљености заснованој на сопственим заслугама. Од земаља кандидата се захтијева да спроведу сложене реформе у многим областима, као што су владавина права и економија, и да ускладе своје законодавство са правном стечевином ЕУ. Истовремено, од земаља кандидата се очекује да развију своје административне структуре. Помирење, добросусједски односи и регионална сарадња су од највеће важности у том процесу", кажу они.

Да би БиХ покренула преговоре, мора у наредних неколико седмица усвојити два важна закона, који се односе на судове и сукоб интереса. У протеклом периоду усвојен је закон везан за спречавање прања новца, а покренути су преговори и с Фронтеxом о сарадњи у вези с илегалним миграцијама.

(Независне)  Фото: Имаго