ПВ као Устав: Власт не жели промјене, чак ни оне које не штете буџету

Преднацрт закона о ПДВ-у, креиран 2019. године, још не излази из УИОБиХ, а економисте смо питали шта би требали бити приоритети у новом закону.

Босна и Херцеговина 24.02.2024 | 10:11

За четири године се може свашта урадити. Може и за годину, и за мјесец. Ко хоће, наравно. Али, владајућим структурама у Босни и Херцеговини се баш и не да. Када је Управа за индиректно опорезивање БиХ у мају 2019. године објавила да је припремила Преднацрт закона о ПДВ-у, многи су помислили како ћемо коначно добити нови, квалитетнији закон. Закон који ће, прије свега, донијети неке суштинске промјене на којима већ годинама инсистирају економисти и привредници у нашој земљи.

Но, како то углавном бива код нас, све је остало само на покушају. Из Управног одбора Управе за индиректно опорезивање БиХ су нам рекли да је Преднацрт закона према процедурама ишао у ентитетске парламенте на изјашњавање, као и на јавну расправу, али да након тога није из УИО БиХ дошао Управном одбору УИО БиХ на усвајање. Када Управа за индиректно опорезивање достави документ у форми Преднацрта Управном одбору, потребно је да га УО усвоји и да у форми нацрта достави Савјету министара БиХ, које се потом изјашњава о документу. Савјет министара би након тога документ требало у форми приједлога закона послати Парламентарној скупштини БиХ на изјашњавање.

Одбијали све приједлоге који су били корисни за грађане и привреду

Економиста Игор Гавран сматра да су одређене ствари из области ПДВ-а морале бити приоритет институцијама.

“Управни одбор Управе за индиректно опорезивање је раније савјетовао властима да одбијају бројне иницијативе за промјену прописа око ПДВ-а које су већином биле у корист грађана и привреде, а с друге стране ове измјене које су они сами припремили чекају, а да не знамо ни шта чекају. Колико је мени познато, те измјене које је припремила УИО БиХ не садрже ништа конкретно и занимљиво за грађане и привреду, а камо ли позитивно, већ је само ријеч о неком формалном усклађивању с неким измјенама законодавства Европске уније у овој области и неким промјенама које смо давно требали ускладити.

Од посљедњих наших измјена у законодавству, дешавале су се промјене пракси с којима и ми треба  да се усклађујемо, а бојим се да је од времена када је овај поменути Преднацрт закона направљен, да је у међувремену било промјена с којим ћемо опет морати да се усклађујемо. Мислим да та верзија закона након четири године нема никаквог смисла и да би се требала ревидирати и да се иде с једном комплетнијом измјеном закона”, истиче за Буку Гавран.

Из Управе за индиректно опорезивање БиХ тврде да су они искључиво за цјелокупну измјену закона, а никако за парцијалне.

“Наш став је да ово што се врло често задњих година дешава, а то су ти силни појединачни захтјеви за измјену Закона о ПДВ-у, највише усмислу ослобађања од плаћања ПДВ-а, ми смо мишљења да то није добро и да се треба ићи у једну измјену и доношење потпуно новог закона. Закон о ПДВ-у је на снази од 2006. године, а у Европској унији се толико десило промјена, тако да наш закон уопште није усклађен. Приликом креирања Преднацрта новог закона о ПДВ-у, он је у великој мјери био усклађен, али вјероватно ће требати додати и неке нове ствари пошто је прошло неколико година”, каже за Буку Ратко Ковачевић, портпарол УИО БиХ.

СНСД ујутро био за, поподне против

Економиста Зоран Павловић подсјећа на све бесмислене поступке државне власти у претходних неколико година када је ријеч о индиректном опорезивању.

“Прије двије године, када је врло изражена била инфлација, покренута је иницијатива за увођење више стопа ПДВ-а на различите врсте производа. Па је то по приједлогу СНСД-а на крају било 5 одсто на храну и основне животне намирнице, 17 одсто на све остало, а на луксузне производе 23 одсто. Та иницијатива је усвојена у Представничком дому Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, да би била оборена у Дому народа од СНСД-а који је ово подржао у Представничком дому. То је, дакле, био усвојен закон од представника грађана у највишем законодавном тијелу, а Дом народа би требао да реагује само ако неком од народа нарушава права закон који су усвојили представници грађана у Представничком дому. Тек тада има смисла да се активира Дом народа”, говори за Буку Павловић.

Но, Дом народа у Парламентарној скупштини БиХ равноправно одлучује о законима као и Представнички дом, тако да су све корисне иницијативе углавном наилазиле на блокаде.

Једна од оних која није наишла на блокаду јесте укидање ПДВ-а на донирану храну што је усвојено прошле године, а Парламентарна скупштина БиХ је подржала и приједлог којим се праг за улазак у ПДВ систем помјерио с 50.000 на 100.000 КМ. Ова ставка је била планирана и у Преднацрту закона који је креирала Управа за индиректно опорезивање 2019. године, само што је њихов приједлог био да се праг подигне на 75.000 КМ.

Тај примјер око прага је најбољи показатељ колико се касни. Наравно да се такве ствари мијењају како живот тече. Сада би било сулудо да се иде с овом неизмјењеном верзијом и да се онда опет праг спушта на 75.000 КМ. Ако нису у стању да цијели закон доведу до краја, а изгледа да нису, онда је боље да наставимо с овим парцијалним измјенама као што је било код промјене прага”, каже Гавран, те наводи шта је приоритетно мијењати у Закону о ПДВ-у.

"Помјерање рока плаћања ПДВ-а с 10. на крај мјесеца је дефинитивно и најједноставније и нешто против чега није разумно се противити. Аргументи који су се прошли пут пласирали против оваквог приједлога су били толико неодрживи, наивни и неувјерљиви да мислим да су ти аргументи показали колико је ово потребно унијети у закон, јер стварне штете не може бити. Када је ријеч о нижој стопи ПДВ-а, ту разумијем да постоји нешто виша комплексност и карактер промјене и разумијем да би у одређеном периоду било нешто мање прихода због тих нижих стопа за одређене производе, али и то би дугорочно имало позитивне ефекте. Није смисао било којег пореза да буде што виши и да, што би се рекло, отима што више пара, него је смисао да буде и стимулативан за економију, а не само као казна”, наглашава Гавран констатирајући да би грађани имали више воље за потрошњом када би имали ниже цијене кроз повољније порезне стопе.

Сходно томе, већа потрошња доноси и веће приходе у буџете.

Павловић подсјећа на дјеловање Управе за индиректно опорезивање претходних година. 

“Управа за индиректно опорезивање, која је извршни орган који треба да спроводи одлуке, је дала себи право да се обрате Парламентарној скупштини са причом да је врло тешко увести више стопа ПДВ-а, да то тражи много времена и много новца јер се ту мијењају софтвери. Тако да мене ништа не чуди, па чак ни то да се било које иницијативе везане за наплату индиректних пореза не спроводе, јер је то у очима људи који сједе у Управном одбору УИОБиХ нарушавање прихода на које они рачунају. Оно што би било поштено и што би требало да занима наше политичаре јесте да се ПДВ плаћа по реализацији, јер је тако било с порезом на промет који је важио у Босни и Херцеговини након рата, али и у бившој Југославији, а да је од 17 одсто пореза 13 припадало држави, 3 одсто општини, а 1 или 2 одсто за развој”, ријечи су Павловића.

Подсјетимо, привредници из Босне и Херцеговине већ годинама инсистирају да се у Закону о ПДВ-у помјери рок за плаћање ПДВ-а с 10. на крај мјесеца. Удружења послодаваца су чак нудила и неке софт варијанте, које би подразумијевале да се рок помјера за један дан сваког мјесеца. Но, државне власти нису жељеле ни да чују чак ни за ове приједлоге који немају никакав негативан утјецај на приходе у буџете.

(Бука/БН) Фото: БН