Софтвери под лупом Савјета министара, гдје су бачене десетине милиона марака?

Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ задужио је Савјет министара БиХ да у року од 30 дана достави детаљну информацију о 25 институција које нису биле успјешне у имплементацији софтверских рјешења, а ако је судити по дневном реду предстојеће сједнице Савјета министара БиХ, то ће бити и урађено, а након чега ће бити јасније гдје су "бачене" десетине милиона КМ.

Захтјев Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ услиједио је након расправе о ревизији учинка на тему "Увођење софтверских рјешења", а која је показала да су институције БиХ у протеклих десет година на софтвере потрошиле око 100 милиона КМ, али да више од половина њих није у функцији. 

"Четрдесет четири институције су проводиле имплементацију софтверских рјешења, а њих 25 није било успјешно у тој имплементацији", закључили су ревизори.

Рецимо, НЦТС информативни систем за провоз, односно омогућавање "царине без папира", а у који је уложено 13 милиона КМ, само је дјелимично у функцији. 

"Посљедица некориштења НЦТС за привреднике је већи број задржавања на границама који просјечно износи 10 до 15 сати, а могао би бити смањен најмање за 30 одсто", навели су ревизори. 

Слично је и са већином осталих информационих система, па тако нпр. информациони систем за управљање просторним подацима (ГИЗ) који је рађен за потребе Централне изборне комисије уопште не функционише. Систем је плаћен 300.000 КМ и планирано је да са радом крене 2013. године. 

Међутим, тек након четири године започело се са имплементацијом, али на крају тај систем не функционише јер нису осигурани потребни подаци. 

Ревизори су навели да ова софтверска и хардверска инфраструктура застаријева, што може довести до неискористивости и стварање додатних трошкова. 

Такође, Информациони систем за праћење болести животиња (АДНАОМИС) и Идентификациони систем за идентификацију и надзор кретања животиња (АИМЦС), који су под контролом Канцеларије за ветеринарство БиХ, практично не раде. Ова два система требало би да буду повезана, међутим систем за праћење болести животиња уопште не ради, док овај други ради само дјелимично. За ова два система потрошено је 1,8 милиона КМ. 

Недостатак прописа, опреме и података за функционисање софтверских рјешења, људских ресурса, финансијских средстава, оптимизација пословних процеса, слабости у дизајнирању софтверских рјешења и изради пројектног задатка, само су од неких проблема које су увидјели ревизори, а због којих већина система не функционише иако су плаћени милионе КМ. 

"Овдје се не ради о једном милиону, што сам видио из налаза ревизије, овдје се ради о више милиона преваре у БиХ", рекао је Дарко Бабаљ, посланик СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. 

Он је током расправе у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ рекао да, колико схвата, неко је набавио софтвере, "опрао паре и узео милионе". 

"Позивам Тужилаштво БиХ, СИПА, Обавјештајно-безбједносну агенцију и разне агенције, МУП-ове, СУП-ове у Федерацији БиХ и Републици Српској да узму налаз ревизије", истакао је Бабаљ. 

Након што је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ задужио Савјет министара да достави детаљну информацију, о томе ће се расправљати сутра на сједници Савјета министара БиХ. 

Информација Савјета министара БиХ која треба да буде урађена у року од 30 дана требаће да садржи детаљну информацију о 25 институција које нису биле успјешне, односно назив институције, опис софтвера, годину набавке софтвера, назив уговореног органа од којег је набављен софтвер, разлоге зашто софтвер није имплементиран, вриједност софтвера и цијену плаћеног уговорног органа. 

(Независне) Фото:Препород.инфо